Svet
Ističe gasni sporazum Moskve i Kijeva: U EU uveliko strahuju od još jedne teške zime
Briselski zvaničnici očekuju novo poskupljenje cene energenata
Petogodišnji sporazum o tranzitu gasa preko Ukrajine koji su još 2019. potpisali Moskva i Kijev, a preko koga se ruski gas i dalje doprema u EU, ističe 31. decembra, tako da briselski zvaničnici uveliko strahuju od još jedne teške zime, budući da očekuju povećanje cene energenata.
Ukrajina je, prema navodima "Politika", najavila da neće nastojati da obnovi pakt. Visoka predstavnica EU za energetiku Kadri Simson saglasna je sa Kijevom i tvrdi da izvršna vlast EU "nema interesa" da se zalaže za oživljavanje sporazuma.
To znači da će EU uskoro izgubiti oko pet odsto svog ukupnog uvoza gasa, koji stiže uglavnom u centralnu i jugoistočnu Evropu, navodi se u internom dokumentu koji je pripremila Evropska komisija.
Ako li takav gubitak proprati i produženo zahlađenje, to bi, kako se dodaje u memorandumu, moglo da stvori "najgori scenario" za zemlje koje se oslanjaju na tranzit gasa kroz Ukrajinu.
Zbog toga je ceo region uznemiren, a kako za "Politiko" ocenjuje viša analitičarka u kompaniji ICIS Aura Sabadus, Austrija, Mađarska i Slovačka će se verovatno suočiti sa najvećim posledicama.
Takav nedostatak mogao bi da se zameni uvozom gasa preko Nemačke, Italije ili Turske, ali nedavni potez Berlina da jednostrano oporezuje izvoz gasa komplikuje tu mogućnost – uvođenje poreza smanjuje podsticaje energetskim kompanijama u centralnoj Evropi da ulažu u neruske isporuke gasa.
Zato nemački susedi traže da ova tema bude na dnevnom redu sastanka ministara energetike EU koji se održava sutra u Briselu.
"Trebalo bi da izbegavamo korake koji će oštetiti obavljeni posao i ojačati ruskog agresora", rekao je češki ministar industrije Jozef Sikela o nametu prošle nedelje.
Brisel je već zatražio od zemalja EU da postepeno ukinu uvoz ruskih fosilnih goriva do 2027. Blok je, kako se navodi, do sada smanjio svoju zavisnost od ruskog gasa za oko dve trećine u poređenju sa 2021, okrećući se izvorima poput Norveške i SAD.
Ali sada, EU mora da se pripremi za drugačiju vrstu problema.
U svom pismu, izvršna vlast EU kaže da gubitak ruskih zaliha preko Ukrajine može dovesti do "većih transportnih troškova" jer zemlje traže alternativne rute, dok bi "naknade za skladištenje" koje su uvedene između zemalja bloka mogle "učiniti ovu diverzifikaciju težom i skupljom".
Komisija je istakla da je u "bliskom dijalogu" sa pogođenim zemljama EU, dodajući da je već bila domaćin nekoliko sastanaka sa njima ove godine.
Ipak, insistira se u pismu, EU ima dosta "fleksibilnosti" u svom gasnom sistemu.
No, kako se približava istek sporazuma zemlje EU počinju da, zbog straha od nestašice energije, prave planove za vanredne situacije.
Ministarstvo energetike Austrije saopštilo je za "Politiko" da je Beč, uprkos gotovo potpunom oslanjanju zemlje na ruski uvoz gasa, "uzeo u obzir rizik prekida" i da ima "mere na snazi", uključujući stroge obaveze skladištenja za energetske kompanije.
Slovačko ministarstvo energetike priznalo je da bi promene na ukrajinskoj ruti snabdevanja mogle "uticati na energetsku bezbednost i stabilnost cena", dodajući da će "nastaviti rad na diversifikaciji izvora".
Mađarsko ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na zahtev za komentar, iako je Budimpešta ranije pokušavala da kupuje gas od Turske, i pristajala da, uprkos velikoj frustraciji saveznika iz EU, poveća svoje isporuke gasa iz Rusije.
Koliko je ovo pitanje postalo haotično i politički osetljivo, pokazuje i činjenica da je slovački premijer Robert Fico, o sporazumu o tranzitu govorio i tokom posete na visokom nivou Ukrajini krajem januara
"Nastao je dogovor da će se verovatno nastaviti tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu, što je odlična vest", naveo je Fico u saopštenju posle posete, ali su Ukrajinci veoma brzo to demantovali, tvrdeći da neće pregovarati sa Rusima o produženju ugovora.
