"Ekonomist": Zemlje Zaliva postaju glavni igrači u Africi

Najveća rudarska konferencija u Africi "Majning indaba" održana u februaru u Kejptaunu okupila je uz kineske i zapadne kompanije i konglomerate iz Saudijske Arabije. Interesovanje zalivskih zemalja za afričko rudarstvo deo je šireg trenda.

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Saudijska Arabija i Katar su sve uticajniji u Africi. Kontinent je odredište za njihovu prestonicu, arena za njihova rivalstva i test njihovih globalnih ambicija. Dubai je postao ključno finansijsko središte za afričke elite. Dok afrički lideri traže alternative kineskim kreditima i zapadnoj "pomoći", uspon Zaliva preoblikuje geopolitiku na kontinentu, sa dobrim i lošim efektima, piše "Ekonomist".

Širenje BRIKS-a: Šta to znači za Afriku?

Odnosi između Zaliva i Afrike sežu vekovima unazad, a taj odnos je postao "prisniji" kada su zemlje Zaliva postale srednje sile u multipolarnom svetu.

Ekonomske veze su najjasniji dokaz bližih odnosa između Zaliva i Afrike. Tokom 2010-ih godišnja prosečna trgovina između podsaharske Afrike i UAE bila je manje od polovine one između regiona i Amerike. Ali od 2020. zbir uvoza i izvoza između UAE i podsaharske Afrike je sve veći. Tokom protekle decenije, Ujedinjene Arapske Emirati su bile četvrti po veličini strani direktni investitor u Africi, iza Kine, EU i Amerike.

UAE su bile posebno aktivne u logistici i energetici, postavši tako glavni rival Kine za afričke luke. Sva ulaganja u kontinent isto tako jačaju poziciju UAE kao čvorišta između Afrike i Azije. UAE takođe pomažu Africi da razvije naftne i gasne projekte.

U novembru je održan prvi saudijsko-afrički samit, najnoviji događaj "Afrika+1" inspirisan kineskim trogodišnjim okupljanjima. Saudijska Arabija je najavila da će investirati više od 25 milijardi dolara u Afriku do 2030. godine i dati dodatnih pet milijardi dolara pomoći.

Privlačnost zalivskih država Africi je trostruka. Prvo, oni imaju novca da potroše kada se drugi povlače. Tokom 2020-ih godišnje novo kinesko kreditiranje Africi je u proseku 10 odsto od onoga što je bilo tokom 2010-ih (1,4 milijarde dolara godišnje u odnosu na 14 milijardi dolara). Godine 2022. udeo zapadne pomoći Africi bio je najniži od 2000.

Druga je brzina: zalivske autokratije ekspeditivnije su od Zapada ili Svetske banke. Treće, na Zaliv se gleda kao na model za afričke zemlje koje žele da se diverzifikuju od prirodnih resursa. I "kao i Kinezi, ne škodi što su ljubazni i postavljaju crveni tepih, čak i za lidere malih zemalja", dodaje savetnik jednog afričkog predsednika.

"Fajnenšel tajms": Prazne reči, Zapad nije uspeo da odgovori na kineski Pojas i put

Ekonomski pritisak Zaliva povezan je sa diplomatskim. Od 2012. do 2022. Katar i UAE su više nego udvostručili broj ambasada koje imaju u Africi. Saudijska Arabija planira da poveća svoja diplomatska mesta na 40 (sa 28). Afrički lideri pridružili su joj se u osudi izraelske invazije na Gazu. Teško je zamisliti da Južna Afrika iznese tužbu Međunarodnom sudu pravde o optužbama za genocid od strane Izraela u Gazi bez podrške zemalja Zaliva, uključujući Katar, koji je Siril Ramafosa, predsednik Južne Afrike, posetio u novembru, šest nedelja pre nego što je podneo tužbu.

Zalivska pažnja na afričke probleme ponekad je bila efikasna, priznaje "Ekonomist". Katar je posredovao između Amerike i Ruande oko puštanja iz zatvora prošle godine Pola Rusesabagine, junaka filma "Hotel Ruanda". A 2018. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati posredovali su u približavanju Etiopije i Eritreje. Obe zalivske države dale su novac za borbu protiv džihadista u Sahelu.

Ipak, zalivske države takođe mogu da destabilizuju Afriku, potkopavajući zapadne ciljeve u tom procesu. To se posebno odnosi na UAE, navodi "Ekonomist" i optužuje zalivsku zemlju za podržavanje pobunjenika, pučista i generalno "avanturistički" pristup koji pokazuje da "teško da će zagovarati afričku demokratiju".

Uz to, medij optužuje Dubai da omogućava korupciju u Africi. Tokom protekle decenije, pošto su se evropske zemlje barem obavezale da će pooštriti finansijsku regulativu, afričke poslovne i političke elite okrenule su se Dubaiju. U Dubaiju je 2021. godine bilo više od 26.000 afričkih kompanija, što je povećanje za oko trećinu u odnosu na četiri godine ranije, prema podacima Privredne komore Dubaija.

Većina tokova kapitala iz Afrike u Dubai je savršeno legalna, ali zapadne istraživačke institucije tvrde da je "tržište nekretnina u Dubaiju magnet za prljavi novac", a sam Dubai dom mnogima koje afričke i druge države optužuju za korupciju.

Drugim rečima, uspon zalivskih zemalja predstavlja izazov za Zapad koji želi da obezbedi što više minerala i drugih prirodnih bogatstava Afrike (za male pare) i istovremeno smanji uticaj Rusije i Kine na kontinentu, a sada i Zaliva koji je sve prisutniji.