Druga strana pomoći zapadnih "saveznika": Ukrajina nema novca da kupi sopstveno oružje, mora strano

Ukrajina nije u stanju da kupuje oružje koje proizvede domaća industrija zato što 50 odsto svog vojnog budžeta troši na oružje iz inostranstva koje je često skuplje, navodi se u novom izveštaju.

Ukrajinske fabrike će ove godine proizvesti šest puta više oružja u odnosu na prethodnu godinu (ukupne vrednosti od 18 milijardi dolara u odnosu na tri milijarde 2023.). Međutim, Kijev može potrošiti samo 50 odsto svog vojnog budžeta na domaće oružje, što bi moglo ugroziti poslovanje lokalnih proizvođača, prenosi "Njuzvik".

Manjak garantovanih narudžbina vlade u Kijevu mogao bi da primora domaće fabrike oružja da smanje broj zaposlenih i uspore razvoj novih proizvoda, a što bi, kako ocenjuje američki nedeljnik, ugrozilo kapacitete Ukrajine u sukobu protiv Rusije.

Podaci koje je ove nedelje objavio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) pokazali su da je Ukrajina postala najveći uvoznik oružja u poslednjih pet godina i da je bila četvrta u svetu između 2019. i 2023. godine.

Od eskalacije sukoba sa Rusijom, Kijev je dobio oko 30 ratnih sponzora, od kojih su najveći SAD (39 odsto ukupnih pošiljki), Nemačka (14 odsto) i Poljska (13 odsto).

Međutim, "Njuzvik" napominje da ratni sponzori Kijeva često predstavljaju svoju vojnu pomoć Ukrajini kao stimulans za lokalne odbrambene sektore. 

Pozivajući se na izvore iz ukrajinske odbrambene industrije, list navodi da zvanični Kijev nije uspeo da ubedi saveznike da kupe ukrajinsku opremu, ali i da insistira na kupovini stranih kompleta, koji su često skuplji.

Ukrajinski proizvođači oružja takođe ne mogu da prodaju svoju robu u inostranstvu jer se dozvole za izvoz nisu izdavale od početka rata pre dve godine.

"Njuzvik" navodi da zahtevi ukrajinskog Generalštaba Ministarstvu odbrane za oružje uvek premašuju količine koje su dostupne, što znači da vojni i vladini zvaničnici moraju da odrede prioritete svakog meseca.