Raskid zbog Irana? Niger se povukao iz vojnog sporazuma sa SAD zbog dogovora sa Teheranom

Odluka Nigera da se povuče iz sporazuma sa SAD koji je dozvoljavao američkom vojnom osoblju i Pentagonovim civilnim radnicima da rade u toj zapadnoafričkoj državi usledila je nakon što su visoki američki zvaničnici optužili vlasti u Nijameju da rade na sporazumu koji bi Iranu omogućio pristup rezervama uranijuma u Nigeru, piše "Volstrit džornal" pozivajući se na nigerijske i američke zvaničnike.

Niger se povlači iz vojnog sporazuma sa SAD

Odluka o prekidu vojne saradnje sa SAD potkopala je pokušaje američke administracije da obuzda rasprostranjenu islamističku pobunu u Sahelu, regionu južno od Sahare. Odluka nigerskih vlasti mogla bi da utiče i na bazu vrednu 110 miliona dolara koju su izgradile SAD i koja se koristi za nadgledanje oblasti zapadne Afrike i natera Pentagon da povuče više od 600 američkih vojnika koji su još uvek stacionirani u Nigeru.

Američki zvaničnici navodno su pokušali da spasu svoje odnose sa Nigerom posle puča kada je zbačen predsednik Mohamed Bazum, naročito jer se nova vlada sve više okreće Rusiji, kao i vlade u Maliju i Burkini Faso.

Američki i drugi zapadni zvaničnici tvrde da su dobili obaveštajne podatke koji ukazuju da hunta u Nijameju razmatra i sporazum sa Iranom koji bi Teheranu omogućio pristup nekim od ogromnih rezervi uranijuma u Nigeru. Zapad inače optužuje Iran da razvija program nuklearnog oružja, što Teheran poriče.

Vašington je zato poslao Moli Fi, pomoćnicu američkog državnog sekretara za afrička pitanja u Niamej u pokušaju da sa tamošnjim liderima razgovarao o "povratku Nigera na demokratski put". Kako se put završio jasno je iz saopštenja nigerskih vlasti koje su raskinule sporazum sa SAD.

U izjavi emitovanoj na državnoj televiziji, pukovnik major Amadou Abdramane, portparol hunte, optužio je SAD da pokušavaju da spreče Niger da bira svoje diplomatske i vojne partnere, rekavši da je Fi pokazala "snishodljiv stav" tokom pregovora. On je takođe rekao da Niger nikada nije ulazio u razgovore o uranijumu sa Iranom.

Američki vojni zvaničnici, zabrinuti zbog gubitka saveznika koji se nalazi u središtu regionalnih nemira, rekli su da se nadaju da će hunta i dalje dozvoliti američkim snagama da ostanu u zemlji.

"Fajnenšel tajms": SAD vodile tajne razgovore sa Iranom oko situacije u Crvenom moru

Niger je 2022. bio 7. svetski proizvođač uranijuma, sa oko 2.020 metričkih tona i većina je izvezena u Francusku, bivšu kolonijalnu silu čije je predstavnike hunta proterala prošle godine.

SAD imaju, kako je to "Volstrit džornal" lepo sročio - "delikatnu" istoriju sa obaveštajnim podacima u vezi sa rezervama uranijuma u Nigeru. Dok je iznosila argumente za invaziju na Irak, administracija Džordža Buša se pozivala na obaveštajne podatke za koje se kasnije ispostavilo da su laži, da je vlada Sadama Huseina pokušala da kupi uranijum oksid, takođe poznat kao "žuta torta", od Nigera da bi ga koristila za program nuklearnog oružja.

Abdramane je ovo pomenuo kada je odbacio navode SAD da je hunta sklopila sporazum sa Iranom. "Ovaj cinični pristup, koji se obično koristi za diskreditaciju, demonizaciju i opravdavanje pretnji državama, ne prolazi bez podsećanja na primer drugog rata u Iraku", rekao je on. "Niger i cela međunarodna zajednica još uvek pamte lažne dokaze koje je američki državni sekretar izneo pred Savetom bezbednosti da opravda američku agresiju na Irak".