Svet
Evropa u strahu od "lavine dezinformacija" iz Rusije
Dezinformacije slabe društveno tkivo, truju demokratije, jer samo informacije čine demokratiju mogućom, poručio je Borelj
Kada se ispostavilo da je izveštaj francuske televizije da je predsednik Emanuel Makron otkazao posetu Kijevu zbog pretnje atentatom lažna vest, to nije sprečilo Pariz i Brisel da okrive Moskvu za širenje "dezinformacija", iako Rusija nije imala nikakve veze sa tim.
Sa približavanjem EU izbora, jačanjem nacionalističkih stranaka u Nemačkoj, Francuskoj i drugde, i dramatičnim padom entuzijazma u Evropi da se pomaže Ukrajina "dokle god bude potrebno", paranoja u Briselu raste. Paranoja da će Moskva iskoristiti situaciju (koju nije kreirala) da ojača svoj uticaj širenjem "dezinformacija".
Vera Jurova, potpredsednica Evropske komisije zadužena za zaštitu EU od dezinformacija, upozorila je da će izbori u junu biti pogođeni "lavinom dezinformacija" i pozvala na "specijalan napor" da se zaštiti biračka volja EU od "skrivenih manipulacija i stranog uticaja, naročito Kremlja".
Očekuje se, piše "Fajnenšel tajms" da će Evropska komisija sledeće sedmice predstaviti stroga pravila protiv širenja lažnih vesti i dezinformacija, uključujući kazne za TikTok, Iks i druge platforme ako se ne "obruše" na manipulante.
Zanemarujući potpuno lažne vesti, manipulacije i dezinformacije koje kao "lavina" pristižu iz Ukrajine, Brisel se fokusirao na Rusiju za koju tvrdi da ima "dugu istoriju širenja dezinformacija i psihološkog ratovanja koje seže još u vreme Hladnog rata".
U godinama nakon raspada Sovjetskog Saveza, Moskva se sve više oslanjala na državne televizijske stanice RT i "Sputnjik" ako bi svoje poruke poslala stranoj publici, što je sa početkom Specijalne vojne operacije podstaklo EU da pokuša da ih zabrani.
"To je igra mačke i miša", rekao je Maksim Odine iz Irsema, istraživačkog centra povezanog sa francuskim oružanim snagama. "Rusija se prilagodila novom okruženju rata u Ukrajini, a Evropa pojačava svoju odbranu u informacionom prostoru, kao tokom Hladnog rata kada su obe strane bile zaključane u nevidljivoj borbi".
Francuski zvaničnici, koji prednjače u borbi protiv ruskih "dezinformacija" iako sa njihovih državnih medija stižu iste, sada tvrde da se Moskva okreće "hibridnim" operacijama koje su kombinacija akcija u stvarnom svetu i onlajn propagande. Kao primer toga navode grafite Davidove zvezde koji su se u novembru, po početku rata u Izraelu, pojavili na zgradama u Parizu.
Ispostavilo se da je zvezde naslikao Moldavac, Anatoli Prizenco za koga se bez dokaza tvrdi da je ruski agent. Sam Prizenco rekao je za "Fajnenšel tajms" da je deo šire proizraelske grupe koja je i naručila grafite. "Želeo sam da uradim nešto u znak podrške Jevrejima u Evropi", rekao je on.
Francuske vlasti su, ipak, procenile da je sve delo Kremlja koji je, navodno, želeo da podeli već duboko podeljeno francusko društvo. Francuska je dom najveće jevrejske i muslimanske populacije u Evropi.
"Dezinformacije slabe društveno tkivo, truju demokratije, jer samo informacije čine demokratiju mogućom", rekao je u januaru šef diplomatije EU Žozep Borelj. Još samo kada bi ga evropske demokratije poslušale.
