Leonid Savin o NATO agresiji na SRJ: Isti scenario za Srbe i Ruse

Agresija NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno na Srbiju, koja je započela 24. marta 1999. godine, bila je prva ofanzivna operacija ove Alijanse, koji je ubrzo prerasla u instrument vojne ekaspanzije, piše ruski geopolitičar Leonid Savin za "Sajt strateške kulture".

Ovaj vojno-politički blok bio je navodno zamišljen da zaštiti Evropu od napada Sovjetskog Saveza, što je plod sumanute mašte zapadnih, pre svega anglosaksonskih političara. Ali, on se ubrzo iz defanzivnog pretvorio u ofanzivan savez.

Izgleda da je ova agresija ulila samopouzdanje stratezima NATO. Uskoro su usledile i intervencije u drugim delovima sveta, na primer protiv Libije 2011. Cilj je da se čitava Evropa homogenizuje pod kišobranom Brisela.

Direktor Ruskog doma: U Srbiji su nestale moje iluzije o Zapadu

U martu 2004. u NATO primljeno je sedam država: Bugarska, Rumunija, Letonija, Litvanija, Estonija, Slovačka i Slovenija. Ovde postoji jedna zanimljiva nijansa – sve ove zemlje su potpisale akcioni plan za članstvo još u aprilu 1999, kada je bombardovanje Srbije bilo u punom jeku. Veza između agresije i primanja novih članica je očigledna. Napomenimo da su, uoči agresije na Jugoslaviju 12. marta 1999. godine, ovom savezu pristupile Poljska, Mađarska i Češka.

U oktobru 2000. godine, zbog masovnih protesta, predsednik SRJ Slobodan Milošević je podneo ostavku. U Srbiji je sprovedena prva obojena revolucija.

Mnogi njeni ideološki lideri, poput profesora Čedomira Čupića, i dalje mirno žive u Beogradu i nastavljaju da kritikuju vlast. Neki su, poput Srđe Popovića, prebegli na Zapad i pokušavaju da organizuju državne udare u drugim zemljama.

Treba imati u vidu da je u Jugoslaviji nešto ranije besneo građanski rat i da su članice NATO-a, poput SAD, bile su aktivno uključene u rat u Bosni. To im je dalo priliku da praktikuju tehnologije etničkih sukoba i da eksperimentišu sa novim teorijama ratovanja.

Isti scenario za Srbe i za Ruse

Cela ova mašinerija bila je usmerena protiv Srba ne samo radi sticanja operativne nadmoći na frontu, već i sa dalekosežnim strateškim ciljevima.

Tehnologija je uključivala demonizaciju Srba, stvaranje slike o njima kao o varvarima Srbima koji prete "civilizovanom svetu". Ali, ako je Zapad tada otvoreno krivio Srbe, mislio je i na Ruse, koji su pomagali bratskom narodu. Nije slučajno da je Slobodan Milošević upozorio da će ono što je Zapad uradio Srbima ubuduće pokušati da uradi Rusiji.

Za Rusiju je zamišljen scenario sličan jugoslovenskom. U proleće 1999, terorističke organizacije su pojačale svoje aktivnosti na Severnom Kavkazu u Rusiji. U aprilu, kada je NATO bombardovao Jugoslaviju, najavljeno je stvaranje "islamske vojske Kavkaza". Tada je počeo čitav talas terorističkih napada koje su organizovali teroristi pod vođstvom Šamila Basajeva.

Obeleženo četvrt veka od početka NATO agresije: Pamtimo prošlost, ne pristajemo na komadanje Srbije

Postavlja se pitanje da li je Rusija mogla da pomogne Srbima više nego što je učinila. Ali, tada je situacija u Rusiji bila prilično teška. Severni Kavkaz je bio u plamenu, emisari zapadnih obaveštajnih službi su vršljali zemljom, a separatistički pokreti su podizali glavu.

To je bila aktivna faza unipolarnog trenutka, koji su SAD  jačale hegemoniju širom sveta, uključujući sva sredstva, pa i terorizam.

Da li je bilo pozitivnih rezultata vojne agresije NATO-a na Jugoslaviju? Jugoslovenska vojska je pružila ozbiljan otpor neprijatelju, NATO je pretrpeo značajne gubitke. Osim toga, pravo lice NATO-a video je ceo svet. Prljave metode informativnih kampanja i korišćenje nevladinih organizacija kao pete kolone su dokumentovane i objavljene.

Sve će to biti veoma korisno u slamanju vojne hidre Severnoatlantske alijanse.