Svet
USAID i nepodobni mediji: Kako se preko noći postaje gotovo nevidljiv na internetu
Na osnovu podatka iznetih u izveštaju američke vladine agencije o dezinformacijama, može se videti kako je smanjivana vidljivost na internetu onlajn platformi i medija, kako su oglašivači upozoravani da im ne plaćaju reklame, ali kako je i sam USAID radio na promovisanju lažnih vesti i ko su njihovi "fektčekeri", piše portal "Mintpres"
Izveštaj Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID) pokazuje kako je ova državna agencija ohrabrivala vlade, tehnološke platforme, mejnstrim medije i oglašivače da zajedno rade na cenzuri ogromnih delova interneta, piše portal "Mintpres".
Izveštaj o dezinformacijama o kojem je reč ima 97 stranica, a pribavila ga je konzervativna firma "Amerika frst ligal" u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama. Uz članak "Mintpresa" objavljen je i link ka izveštaju u kojem su čitavi delovi teksta na mnogo mesta zatamnjeni – odnosno izostavljeni.
USAID se, inače, formalno rukovodi komandama i uputstvima predsednika, državnog sekretara i Saveta za nacionalnu bezbednost. Kako to izgleda u praksi vidi se iz članka "Mintpresa". Na osnovu podatka iznetih u izveštaju agencije, ukazuje se kako je smanjivana vidljivost na internetu onlajn platformi i medija koji su bili izvor "nepodobnih činjenica", kako su oglašivači upozoravani da im ne plaćaju reklame, ali kako je i sam USAID radio na promovisanju lažnih vesti i ko su njihovi "fektčekeri" sa vezama u državnim strukturama.
Dokument USAID poziva na regulisanje video-igara, usmeravanje pojedinaca od alternativnih medija ka sajtovima koji su naklonjeniji eliti, kao i na to da vlade rade sa oglašivačima kako bi finansijski osakatile organizacije koje odbijaju da se pridržavaju zvaničnih stavova.
Uz to, kao lideri u borbi protiv dezinformacija ističu se organizacije kao što su "Belingket", "Grafika" i Atlantski savet, uprkos činjenici da neguju bliske veze sa državnom bezbednošću, što je ogroman sukob interesa, napominje se u tekstu.
U tekstu se ukazuje da je američka agencija mnogo više zabrinuta za to kako da suzbije delovanje alternativnih i nezavisnih medija, nego za delovanje Rusije i Kine kojima je posvećen veći deo izveštaja.
Platforme poput "Redita", "Diskorda", "4čejna", označene su kao "veb-stranice teorija zavere" koje mogu da doprinesu stvaranju grupa koje bi razvijale alternativna mišljenja i dovodile u pitanje zvanične stavove američke vlade. Pored veb-sajtova za video-igre, oni moraju biti marginalizovani, ističe se u tekstu koji citira navode iz izveštaja USAID.
"U protekloj deceniji američke vladine agencije rade ruku pod ruku sa korporacijama iz Silikonske doline kako bi ugušile domet alternativnih medija koji preispituju i osporavaju njihovu moć, a podržavaju one koji jačaju ambicije Vašingtona. Sve ovo je urađeno pod zastavom borbe protiv lažnih vesti", navodi se u tekstu.
Kao jedna od glavnih metoda za suzbijanje uticaja medija koje USAID navodi istaknuta je ona usmerena na oglašivače. Ukazujući na potrebu da se poremeti finansiranje dezinformisanja, u izveštaju se ističe da su uloženi napori "da se informišu oglašivači o njihovim rizicima, poput pretnje kredibilnosti brenda postavljanjem pored nepoželjnog sadržaja". Oglašivači su upućeni da "preusmere sredstva na kvalitetnije vesti" i time podrže "inovativne i održive modele za povećanje prihoda i dosega".
Izveštaj uzima zdravo za gotovo da su mejnstrim mediji lučonoše istine, a ne gigantske međunarodne imperije vredne više milijardi dolara sa dugom istorijom objavljivanja očigledno lažnih ili pristrasnih priča, konstatuje se u tekstu.
Drugi preporučeni metod je da se protiv dezinformacija bori pre nego što se one pojave, predviđajući ih, što može uključivati "diskreditaciju brenda, kredibiliteta i reputacije onih koji iznose lažne optužbe" – što bi moglo da sugeriše pokretanje napada na one koje USAID smatra lošim momcima.
Predlaže se i praćenje korisnika koji gledaju "pogrešne informacije" i njihovo preusmeravanje na Jutjubu na video-zapise koji razotkrivaju ili osporavaju te stavove.
U tekstu "Mintpresa" ukazuje se i na ulogu interneta i društvenih medija koja je došla u prvi plan nakon predsedničkih izbora u SAD 2008. i 2012. godine. Kako se navodi, tim Baraka Obame je vešto ciljao glasače na Fejsbuku i drugim sajtovima što mu je pomoglo da osvoji dva uzastopna mandata u Beloj kući. S druge strane, Trampov uspeh 2016. alarmirao je politički establišment u Vašingtonu, koji je brzo identifikovao društvene i alternativne medije kao ključnu pokretačku snagu iza Trampove pobede.
Nakon izbora 2016. godine, pokrenuta je ogromna kampanja protiv lažnih vesti, a platforme poput Gugla, Fejsbuka i Jutjuba promenile su svoje algoritme kako bi degradirale "marginalni" sadržaj i promovisale autoritativne izvore. Posledica ovoga je da je preko noći desetkovan saobraćaj visokokvalitetnih alternativnih sajtova sa vestima, dok su zvanični mediji poput Si-En-Ena i En-Bi-Si njuza, koji su propadali u onlajn areni, promovisani u vrhu rezultata pretrage, ukazuje se u članku.
Kao primer navodi se delovanje organizacije "Prop or not", koja je tvrdila da koristi sofisticirani analitički softver da identifikuje stotine veb-sajtova koji su bili "prodavci ruske propagande", a na njihovoj listi našao se, između ostalog i "Vikiliks", ali i "Mintpres". Na osnovu ovakvih pritisaka, Gugl i druge platforme drastično su izmenile svoje algoritme kako bi potisnuli alternativne medije. Skoro preko noći, "Mintpres" izgubio je oko 90 odsto saobraćaja gugl pretrage i preko 99 odsto svog dosega na Fejsbuku, ističe se u tekstu.
"Sada je poznato da 'Prop or not' nije bila neutralna, nezavisna organizacija, već je vrlo verovatno bila tvorevina Majkla Vajsa, višeg saradnika u NATO tink-tenku Atlantskom savetu. Dakle, celu histeriju oko mešanja (strane) vlasti u izbore izazvala je kvazi-vladina organizacija".
Podseća se i na ranija istraživanja "Mintpresa" koja su pokazala da stotine bivših agenata CIA, FBI, zvaničnika Stejt departmenta sada rade na ključnim pozicijama u Fejsbuku, Guglu, TikToku, Tviteru, pomažući da se oblikuju politike sadržaja tih kompanija.
Uz konstataciju da je već dovoljno alarmantno to što vladina agencija želi da progura radikalnu cenzuru, ističe se da je još gore što i sam USAID ima dugu reputaciju promovisanja dezinformacija kako bi ojačao interese SAD.
Navodi se da je ova vladina agencija stajala iza pokušaja obojene revolucije na Kubi 2021, s pokušajima da se, kako se dodaje, infiltrira na hip-hop scenu zemlje i pokuša da je organizuje kao revolucionarnu, antivladinu snagu. Uz to, jedanaest godina ranije, USAID je tajno kreirao kubansku aplikaciju za društvene medije pod nazivom Zunzuneo s idejom da stanovništvo polako počne da se hrani propagandom promene režima i usmerava na proteste s ciljem da izazovu rušenje vlade, ističe se u tekstu.
Navodi se da je USAID bio umešan i u državni udar u Venecueli 2002. godine, kao i da su finansirali samoproglašenog predsednika Huana Gvaida.
Skoro jednako zabrinjavajuće kao ono što USAID označava kao problematična područja kojima je potrebna regulacija, jeste koga identifikuje kao "dobre momke" u borbi protiv lažnih informacija, dodaje se u tekstu.
Jedan od takvih je Atlantski savet, istraživački centar koji finansira Ministarstvo odbrane sa najmanje sedam bivših šefova CIA u svom odboru.
Atlantski savet je osnovan kao projekat ogranka NATO i još uvek deluje kao intelektualno sedište organizacije. Ipak, USAID ih opisuje jednostavno kao "nestranačku organizaciju koja podstiče liderstvo i angažman SAD u svetu, sa saveznicima i partnerima, kako bi se oblikovala rešenja za globalne izazove", hvaleći njihov "međunarodni rad" i "demokratsku odbranu od dezinformacija".
Druge grupe koje su identifikovane kao vodeće u borbi protiv dezinformacija su "Grafika" i "Belingkat", za koje je "Mintpres" ranije naveo da ih diskretno finansira američka vlada i da služe kao portparoli Vašingtona, šireći izveštaje o napadima na zvanične neprijatelje i proglašavajući zapadne nacije kao vodeće u borbi protiv dezinformacija.
