Svet
Evropski parlament usvojio zakon kojim se pooštrava kontrola nad medijskim prostorom
Primena zakona očekuje se 2025. godine. Nova pravila obavezuju medije da budu transparentni, da otkrivaju svoje vlasnike i izvore finansiranja, bez obzira da li je reč o reklamama ili državnim subvencijama
Poslanici Evropskog parlamenta danas su velikom većinom odobrili kontroverzni zakon EU o slobodi medija koji Evropskoj komisiji daje dodatna ovlašćenja da interveniše u medijskom okruženju zemalja članica.
Konkretno, novi zakon predviđa stvaranje panevropskog nadzornog tela – odbora za medije, koji bi trebalo da prati sprovođenje pravila u svakoj zemlji EU.
Opoziciona evroposlanica iz Francuske Ketrin Grize smatra da će ovo telo biti pod uticajem Evropske komisije i da bi moglo da uzurpira ovlašćenja nacionalnih nadzornih organa u medijskom prostoru.
"Ovim zakonom daćemo odboru, koji kontroliše Evropska komisija, kontrolu nad svim regulatorima, a kao rezultat toga rizikujemo da se pretvori u 'Ministarstvo istine'", rekla je ona aludirajući na roman "1984" Džordža Orbela. Grize je napomenula da su pluralizam i sloboda mišljenja strani savremenoj briselskoj birokratiji, o čemu svedoči odnos prema opoziciji u Evropskom parlamentu.
Kako je ranije objasnio evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton, Evropska komisija predlaže da se razmotri jedinstveno medijsko tržište Evropske unije, na kojem će važiti zajednička pravila. Ako se neka država ne pridržava utvrđenih pravila, Evropska komisija može protiv nje da podnese tužbu Sudu pravde Evropske unije.
Nova pravila obavezuju medije da budu transparentni, da otkrivaju svoje vlasnike i izvore finansiranja, bez obzira da li je reč o reklamama ili državnim subvencijama. Ovo se takođe odnosi na sredstva dobijena iz zemalja van Evropske unije. Vlasti zemalja EU takođe će morati da izveštavaju Evropsku komisiju o potrošnji na oglašavanje u medijima i na internet platformama.
Što se tiče državnih medija, vlasti moraju da im obezbede stabilno finansiranje, nezavisnost uređivačke politike, garantuju transparentnost i eliminišu diskriminaciju pri imenovanju rukovodstva takvih struktura. Državni mediji, zauzvrat, moraju da obezbede "pluralizam mišljenja" i nepristrasno izveštavanje o događajima "u skladu sa svojom javnom misijom".
Panevropska pravila izričito zabranjuju upotrebu špijunske opreme protiv medijskih radnika, ali ova zabrana je nepotpuna. Konkretno, upotreba špijunskog softvera je moguća pod kontrolom pravosuđa ako se radi o "nacionalnim interesima" ili o teškim zločinima. Ranije su evropski novinari bili suočeni sa prismotrom putem špijunskog softvera kao što je "Pegaz" zbog svojih profesionalnih aktivnosti.
Nova pravila utvrđuju i pravila za zaštitu medijskih sadržaja od nepoštenog moderiranja ili brisanja na društvenim mrežama. Takve zloupotrebe će biti zaustavljene. Ali samo ako je reč o priznatim nezavisnim medijima.
Kako je ranije u intervjuu za "RIA Novosti" rekao vršilac dužnosti stalnog predstavnika Rusije pri EU Kiril Logvinov, Evropska unija se navodno bori protiv dezinformacija i neželjenih medija i novinara, odsecajući evropsko društvo od alternativnih izvora informacija.
Situacija sa ruskim medijima na Zapadu poslednjih godina postaje sve teža. Evropski parlament je u novembru 2016. usvojio rezoluciju u kojoj se navodi potreba da se suprotstave ruskim medijima, pri čemu su "Sputnjik" i RT navedeni kao glavne pretnje. Jedan broj zapadnih političara, uključujući američke senatore i kongresmene, kao i predsednika Francuske, optužio je "Sputnjik" i RT za mešanje u izbore u SAD i Francuskoj, ali nisu pružili nikakve dokaze. Zvanični ruski predstavnici su takve izjave nazvali neosnovanim.
Nedavno je EU uvela sankcije glavnim ruskim medijima, zabranivši njihovo emitovanje unutar EU. Ova odluka je doneta bez obraćanja sudu ili nacionalnim regulatorima u zemljama EU, koji su odgovorni za medijska tržišta svojih zemalja.
Zemlje EU su već odobrile novi zakon u januaru, a njegova primena kreće 2025. godine.
