Izraelska omladina gubi strpljenje: Zašto sekularni dečaci moraju u vojsku, a njihovi Haredi vršnjaci ne

Ultraortodoksna zajednica u Izraelu (Haredi) oslobođena je obaveznog služenja vojnog roka. Jevrejska država to pravilo već godinama pokušava da promeni, ali su do sada svi pokušaji da se dovede novi zakon kojim bi njihova služba u vojsci bila regulisana uglavnom propali.

Haredi novinar iz grada Bnei Braka Janki Farber u centralnom Izraelu, nije tipičan predstavnik ultraortodoksne zajednice, koja trenutno ima 1,25 miliona ljudi, odnosno oko 12,5 odsto stanovništva.

Kada je imao 18 godina, Farber je služio u Odbrambenim snagama Izraela, a nakon toga je povremeno pozivan u rezervni sastav. Kada su militanti Hamasa 7. oktobra 2023. napali Izrael, on je ponovo obukao vojnu uniformu i otišao da služi.

Ali Farber je izuzetak, a ne pravilo.

Jevreji iz Haredi zajednice (koji su bili manjina kada je država Izrael uspostavljena 1948. godine) dobili su izuzeće od služenja vojnog roka, a bilo je dogovoreno da državi "služe molitvom".

Devedesetih godina, kada je njihov broj počeo da raste, Izrael je pokušao da ih ohrabri da služe vojsku, ali je uprkos njihovim naporima IDF 1999. godine iz Haredi zajednice uspeo da regrutuje samo 31 osobu. 

Tokom godina situacija se značajno popravila. U 2016. godini u vojsci ih je ukupno bilo 2.850. Nedavno je IDF objavio da u svojim redovima ima oko 6.000 Haredi vojnika.

"Većina Haredija ne služi jer se plaše da će u vojsci biti suočeni sa različitim mišljenjima. Tamo će verovatno naići na vojnike iz LGBT zajednice, Druze i beduine. Oni će služiti sa ženama - i  taj susret može promeniti njihovo mišljenje. To može oslabiti njihova verska uverenja, zbog čega su rabini zabrinuti", objašnjava Farber za RT.

Ali Ronen Keler – izraelski pukovnik u rezervi i jedan od ključnih aktivista grupe Ahim Lanešek (Braća po oružju), organizacije koja ujedinjuje rezerviste koji se bore za jednakost u vojnoj službi, smatra da su koreni problema mnogo dublji.

"Tačno je da Haredi rabini ne žele da izlažu svoju mlađu generaciju modernosti. Ali, istina je i da što više učenika imaju, to više novca dobija njihova ješiva [verska škola]. Oni to tretiraju kao posao i ne planiraju da olabave pritisak".

Godine 2021. procenjeno je da je Izrael godišnje trošio 83 miliona dolara na svojih 54.000 mladih učenika ješive. Pored toga, jevrejska država je izdvajala 248 miliona dolara godišnje za njihove porodice. Budžet za Haredije je povećan 2023. kako bi se zadovoljila njihova rastuća populacija, a stručnjaci veruju da će ulaganja biti sve viša.

Ova prekomerna potrošnja smeta Keleru, ali on takođe ukazuje na posledice ove politike na izraelsko društvo.

"Oni sede u ješivi do 26. godine [nakon čega su automatski oslobođeni vojne službe]. Ne dobijaju osnovno obrazovanje i ne obučavaju se za određenu profesiju. Kad završe studije, onda nemaju posla. Oni ne mogu da se integrišu u tržište, postaju teret za privredu i cela država plaća cenu", navodi on.

Za Kelera, međutim, nije reč samo o novcu, već su posredi principi i pitanje jednakosti. 

"Neprihvatljivo je da 18-godišnji sekularni dečak koji je tek završio školu ode u IDF, gde će provesti tri godine svog života, dok njegov Haredi vršnjak to ne mora. Ne kažem da svi oni moraju da idu u borbene jedinice, ali i oni moraju da služe državi, bilo volontiranjem u bolnicama i školama, bilo na primer služenjem u sajber jedinicama ili bilo čemu drugom", dodaje Keler.

Vlada premijera Izraela Benjamina Netanjahua (koji se oslanja na verske stranke), međutim, na problem iz nekog razloga gleda drugačije. 

U decembru 2023. godine, dva meseca nakon izbijanja rata, Kneset je usvojio zakon kojim je povećana starosna granica za oslobađanje od služenja u vojsci, pomerajući je sa 40 na 41 godinu za obične rezerviste, te sa 45 na 46 za oficire.

Osim toga, Kneset razmatra mogućnost povećanja broja dana koje rezervisti moraju da služe. Izraelski rezervisti trenutno služe državi 54 dana tokom tri godine, a plan je da moraju da služe 42 dana u godini, odnosno 126 ukupno.

"Ta politika se kosi sa zdravim razumom. Jasno je da sada vojsci treba više ljudi – tu nema nedoumice. Ali umesto da to pitanje reše povećanjem broja regruta, oni dodatno opterećuju one koji već služe", rekao je izraelski aktivista za RT. 

Prošlog četvrtka hiljade ljudi se okupilo u Tel Avivu da zahteva jednak tretman u IDF. Demonstranti su pozvali vladu da regrutuje Haredije i donese zakon kojim će njihova služba biti regulisana. 

"Oni su iz godine u godinu odlagali ovu odluku. Sada je isteklo vreme, a ako ova vlada odluči da će se pridržavati odluke Višeg suda i usvojiti zakon, to će biti dobro za sve. Nažalost, ova vlast je iznova i iznova dokazala da nema problema da krši zakon i ignoriše odluku Suda. Ako se to ponovi, svašta može da se dogodi", rekao je Keler.

Brojne liberalne grupe upozorile su da će izaći na ulice u znak protesta ako Haredi ne budu pozvani da služe, posebno sada, kada IDF-u hitno treba 10.000 ljudi da obuzda pretnju terorizma iz Gaze, piše RT. 

Liberali će takođe najverovatnije zahtevati da se značajno smanji novac koji Izrael troši na ješive i druge razne verske institucije. Ali Farber, koji je i sam učio u ješivi, kaže da taj pristup nikada neće uspeti.

"Primena sile neće uspeti. Ako takav zakon prođe, Haredi će napustiti vladu, urušiti koaliciju i otići u opoziciju. Tamo će čekati bolje dane, kad dođe druga vlast i da im šta hoće. Jedno je sigurno, svoj podmladak neće slati u IDF", objašnjava Farber.

Keler je svestan osetljivosti situacije i navodi da ne veruje da se nešto može postići silom. Umesto toga, on je siguran da Haredije treba ubediti da im vojna služba može dugoročno biti od koristi.

"Moramo da im objasnimo da služeći u vojsci na kraju dobijaju više novca koji mogu da iskoriste za svoje porodice. Nakon što završe vojsku, imaju šansu da zarade 35.000 izraelskih šekela mesečno [otprilike 8.800 evra] mesečno, umesto da rade kao učitelji ješive i mesečno dobijaju 5.000  [1.255 evra]. Rabini to neće shvatiti, ali mlađa generacija hoće, i mi moramo da razgovaramo sa njima.

Šta se dešava ako ubeđivanje Haredija ne uspe, a vlada, kojoj je potrebna njihova podrška da bi ostala na vlasti, nastavi da odlaže usvajanje zakona?

Keler obećava da njegova grupa neće sedeti skrštenih ruku.

"Mi smo odgovorni ljudi i nećemo spaliti državu, ako dođe do ovoga. Ali svakim danom koji prolazi, vidimo sve više i više nepravde. Svedoci smo više primera da se vlada ponaša protivzakonito, a naš bes i frustracija rastu i jednog dana mogu da eksplodiraju", upozorio je on.