Svet
"Izrael mora biti kažnjen": Kako bi Iran mogao da odgovori na ubistvo svog oficira u Damasku?
Teheran će morati da odgovori na izraelsku provokaciju, u isto vreme pokušavajući da spreči izbijanje regionalnog sukoba
Strasti na Bliskom istoku se ne smiruju punih 11 dana nakon izraelskog napada na iranski konzulat u Damasku, u kom je poginulo 16 ljudi - uključujući visokog oficira iranske Revolucionarne garde Mohameda Rezu Zahedija.
Zvaničnici dveju zemalja razmenili su oštre reči, a čitav region deluje bliže velikoj eskalaciji i izbijanju šireg rata nego u bilo kom trenutku od početka rata u Gazi pre nešto više od šest meseci.
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej oštro je kritikovao Izrael tokom svog obraćanja povodom ramazanskog Bajrama: "Kada napadaju naš konzulat, kao da su napali našu teritoriju. Zlonamerni režim je pogrešio i za to mora biti kažnjen, i biće kažnjen."
Izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac ubrzo je odgovorio na Hamnejevu izjavu, navodeći da "ako Iran napadne sa svoje teritorije, Izrael će odgovoriti i napasti Iran". Ministar odbrane Joav Galant imao je slične komentare, ali nije eksplicitno pomenuo Iran.
Hamnejeva izjava je interpretirana kao najava direktnog iranskog udara, umesto potencijalnog odgovora preko proksija - najverovatnije libanskog Hezbolaha. Iran je do sada izbegavao da se direktno uključi u sukobe na Bliskom istoku koji su se rasplamsali nakon napada Hamasa na jug Izraela 7. oktobra prošle godine.
Vašington diže tenzije
U Vašingtonu veruju da je iranski napad na Izrael "neminovan", odnosno da nije pitanje da li će do njega doći već kada će on biti sproveden, objavio je "Blumberg" pozivajući se na neimenovane izvore. Taj portal dodaje i da se napadi preciznim navođenim raketama mogu očekivati "u narednih nekoliko dana", kao i da oni neće nužno doći sa severa, odakle se očekuju.
Vašington je, i pored nedavnih kritika na račun izraelskog rukovodstva, nedvosmisleno podržao jevrejsku državu, a predsednik Džozef Bajden poslao je jasnu poruku kada je rekao da je američka podrška Izraelu "gvozdena".
"Kao što sam rekao premijeru Netanjahuu, naša posvećenost bezbednosti Izraela od pretnji iz Irana i njegovih proksija je gvozdena. Dozvolite mi da ponovim, gvozdena - (učinićemo) sve što možemo da zaštitimo Izrael", izjavio je on.
U isto vreme, katarska "Al Džazira" je, pozivajući se na izvoze iz američke vlade, objavila da će SAD "možda intervenisati" i pomoći Izraelu u slučaju iranskog napada, kao i da je uz pomoć regionalnih posrednika već započela diplomatska akcija, kojom se Iran poziva na suzdržanost.
Kakav će biti odgovor Irana?
Iran se sada nalazi pred teškim izborom. S jedne strane, vlasti u Teheranu su aktuelnoj krizi na Bliskom istoku prišli krajnje suzdržano, izbegavajući da se u nju direktno uključe i dovedu do eskalacije nasilja. Međutim, ukoliko odgovor na izraelsku provokaciju izostane, iranski prestiž bi mogao da doživi značajan udarac.
Aktuelna situacija u određenoj meri podseća na onu od pre nešto više od četiri godine, kada je u američkom raketnom udaru u Iraku ubijen komandat jedinice Kuds i visoki oficir Revolucionarne garde Kasim Sulejmani.
Iranski vrhovni vođa je i tad obećao osvetu, nakon čega je usledio raketni napad na jednu američku vojnu bazu u Iraku. Međutim, iranski udar je najverovatnije bio koordinisan sa američkom stranom, pošto nijedan američki vojnik nije poginuo.
Takva scenario danas izgleda manje verovatno, između ostalog i zato što je napad u Damasku sproveo Izrael, a ne SAD, ali se ne može potpuno otpisati. Jedna od opcija koja se navodno razmatra je napad na izraelske položaje na okupiranoj Golasnkoj visoravni, što bi moglo da bude svojevrsno "kompromisno rešenje". Potencijalna meta mogla bi da budu i izraelska diplomatska predstavništva.
Iran je na nedavni izraelski napad u Siriji odgovorio kontraudarom na navodni izraelski špijunski centar u Iračkom Kurdistanu. Međutim, odgovor na najnoviju provokaciju morao bi da bude oštriji od toga.
S obzirom da su u Teheranu delimično okrivili i SAD za napad u Damasku, još jedan mogući odgovor bio bi napad proiranskih grupa na američke vojne baze u Iraku i Siriji, nalik na one od pre nekoliko meseci.
Izjave američkih zvaničnika takođe komplikuju računicu, s obzirom da su Amerikanci (makar retorički) stali iza ratobornog Netanjahua - koji podizanje tenzija u regionu i potencijalno širenje sukoba vidi kao jedinu šansu za sopstveni politički ostanak.
Da li su Amerikanci zaista spremni da uđu u još jedan rat na Bliskom istoku zbog jedne izraelske provokacije - teško je proceniti, ali će Teheran i tu opciju morati da uzme u obzir.
Iran do sada nije vršio direktne udare na izraelsku teritoriju, ograničavajući se na američke baze u Iraku i Siriji, kao i navodne izraelske špijunske centre širom Bliskog istoka. S druge strane, Izrael najverovatnije stoji iza likvidacija šestorice iranskih naučnika koji su radili na nuklearnom programu te države.
