Svet
RT Balkan analiza napada na Izrael: Stotine projektila, oštećene baze i (ne)efikasnost izraelske PVO
Sudeći po informacijama i saopštenjima zvaničnika iranske vojske, ciljevi noćašnjeg napada bili su brojni vojni objekti, skladišta, kasarne, informacioni centri i vazduhoplovne baze Oružanih snaga Izraela
U noći između 13. i 14. aprila, Oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije (dronova kamikaza), krstarećih i balističkih raketa.
Podršku Iranu pružile su i pojedine militantne grupe u regionu, prvenstveno iz Libana, Iraka i Sirije, koje su, takođe, upotrebom određenih dronova, višecevnih lansera i drugih artiljerijskih sredstava dejstvovali po izraelskoj teritoriji.
Ovaj napad usledio je dve nedelje nakon napada borbenih aviona F-35 Ratnog vazduhoplovstva Izraela na konzulat Irana u Damasku, kada je poginulo više visoko rangiranih oficira Iranske revolucionarne garde. Teheran je ovu operaciju nazvao "Istinsko obećanje".
Posle napada, usledila su saopštenja brojnih zvaničnika, sa jedne i druge strane, koji su o učinku iranskog udara izneli gotovo suprotne tvrdnje, o čemu će biti više reči nakon analize toka samog napada.
Kako je izgledao prvi direktan napad Irana na Izrael
Prema tvrdnjama pojedinih iranskih izvora, dva sata pre samog vazdušnog udara hakerska grupa "Handala" je na svom telegram kanalu objavila vest da je izvršila uspešan sajber napad na mrežu radarskih sistema Izraela. Cilj ove akcije, bilo je zaslepljivanje radara u nastojanju da se postigne faktor iznenađenja.
Potom se oko 23 časa (po Tel Avivu) pojavila vest da je Iran lansirao na "desetine" dronova u pravcu Izraela. Kako se kasnije ispostavilo, u pitanju je bio znatno veći broj lutajuće municije, koji je lansiran ne samo sa teritorije Irana, već i sa prostora Iraka i Sirije, a prema pojedinim izvorima u ovom poduhvatu su učestvovali i Huti.
Zbog fizičke udaljenosti Irana i Izraela, očekivalo se da će dronovima trebati "nekoliko sati" da uđu u izraelski vazdušni prostor, međutim, upravo zbog letelica lansiranih iz Iraka i Sirije, prve "kamikaze" pojavili su se iznad pograničnih oblasti Izraela već nakon malo više od sat vremena.
Ubrzo je utvrđeno da se uglavnom radi o dronovima "šehid 136", a s obzirom na ogromnu količinu lansiranih letelica i činjenicu da je veći deo njih bio osvetljen, deluje da su se ovi vazduhoplovi primarno koristili kao mamci i sredstva za odvraćanje pažnje, odnosno preopterećenje izraelske PVO.
Tome u prilog govori i to što su krstareće i balističke rakete, lansirane u trenutku tako da uprkos većoj brzini od ovih dronova, dođu do vazdušnog prostora Izraela u gotovo istom vremenskom okviru. Osim toga, da je sa iranske strane primenjena taktika preopterećenja PVO sugerišu i napadi proiranskih grupa višecevnim lanserima iz pravca Libana.
Procenjuje se da je krstarećim raketama od momenta lansiranja trebalo oko dva sata, dok je balističkim bilo potrebno svega 12 minuta da stignu do Izraela. Kako su naveli pojedini mediji, lansiranja balističkih raketa izvršena su iz Širaza, Isfagana, Keremšaha i Teherana i to sa lansirnih mesta koja nisu uobičajena.
Iran je pomenute postupke ponovio u nekoliko talasa, a procenjuje se da je ukupno lansirano između 185 i čak 500 dronova, kao i 70 do 150 krstarećih i balističkih raketa.
Šta su bili glavni ciljevi napada
Sudeći po informacijama i saopštenjima zvaničnika iranske vojske, ciljevi noćašnjeg napada bili su brojni vojni objekti, skladišta, kasarne, informacioni centri, a kao glavne mete označene su vazduhoplovne baze "Ramon" i "Nevatim", u kojima su između ostalog stacionirani borbeni avioni F-16, odnosno F-15 i F-35 izraelske avijacije.
Potonje dve su glavni predmet interesovanja Irana, zato što izraelski borbeni avioni na zadatke iznad Gaze, Libana i Sirije poleću upravo sa pista koje se nalaze u ovim bazama. Tako su i F-35 Ratnog vazduhoplovstva Izraela koji su bombardovali iranski konzulat u Damasku pre dve nedelje poleteli baš iz baze "Nevatim".
Prema pisanju iranskih izvora, ali i video-snimcima objavljenim na društvenim mrežama, na "Nevatim" je tokom napada palo nekoliko, verovatno 7, balističkih projektila, zbog čega je oštećen aerodrom u sklopu baze. Sa druge strane, Izrael je objavio snimak sletanja jednog aviona F-35 na pistu u ovoj bazi, a u opisu se navodi da je snimak, čiju autentičnost nije moguće utvrditi, nastao jutros nakon "navodnog oštećenja".
Što se tiče "Ramona", ovaj objekat je zadesila slična sudbina, pa je na osnovu video-snimaka nastalih tokom noći, moguće zaključiti da je na bazu palo sedam raketnih bojevih glava. Prema izveštajima Revolucionarne garde, u "Ramonu" je uništeno komandno mesto, kontrolna soba, radar i lanseri sistema PVO, kao i četiri aviona F-16 iz sastava 201. i 253. lovačke eskadrile.
Pored opisanog, Hezbolah je dejstvom iz višecevnih raketnih sistema navodno uspeo da pogodi određene položaje izraelskih sistema PVO na Golansoj visoravni, o čemu takođe nema dovoljno pouzdanih informacija.
Šta je Iran koristio u napadu
Na osnovu do sada objavljenih podataka, poznato je da je Iran tokom napada u najvećoj meri koristio gorepomenuti dron "šehid 136". U pitanju je lutajuća municija koja se uglavnom lansira sa mobilnih kopnenih platformi, dometa između 1.800 i 2.500 km.
"Šehid" je dugačak 3,5 m, ima raspon krila 2,5 m, dok mu težina iznosi oko 200 kg, a sama bojeva glava teži 40 kg. Jedina mana ovog drona kamikaze jeste relativno niska brzina leta, koja ne prelazi 200 km/č. Na osnovu "šehida 136", konstruisana je ruska verzija ovog drona – "geran 2", koja je stekla odličnu reputaciju od kada se koristi u zoni SVO zbog visoke efikasnosti.
Osim "šehida", sa velikom izvesnošću se može reći da su u iranskom napadu korišćene balističke rakete srednjeg dometa "hajbar", poznate i po nazivu "horomšar-4". Radi se o balističkim raketama dometa 2.000 km (prema nekim izvorima 3.000 km), sa bojevom glavom teškom 1.800 kg i mogućnošću kretanja brzinama između 8 i 16 maha.
Maksimalno odstupanje od cilja je 20 m, a ova iranska raketa opremljena je sistemima za zaštitu od elektronskog ometanja i može biti naoružana različitim vrstama bojevih glava. Pretpostavlja se da su "hajbari" tokom noćašnjeg napada nosili po nekoliko bojevih glava koje se razdvajaju u terminalnoj fazi leta i time otežavaju zadatak njihovog presretanja.
Kako se Izrael branio i ko mu je sve pomogao
Još kada su prvi iranski dronovi primećeni na nebu iznad Iraka i Jordana, borbeni avioni izraelskog, kao i jordanskog, ali i dela američkog vazduhoplovstva stacioniranog na Bliskom istoku, poleteli su u misiju presretanja vazdušnih ciljeva.
Kako su preneli pojedini zapadni mediji, izraelski F-35 i F-15, američki F-15 iz Jordana i jordanski F-16 uspeli su da obore "većinu dronova pre nego što su uopšte ušli u vazdušni prostor Izraela".
Nešto kasnije tokom napada, pridružili su im se i četiri aviona "tajfun" FGR4 britanskog ratnog vazduhoplovstva, koji su zajedno sa jednim stratotankerom za dopunu goriva u vazduhu "vojažer" KC2 poleteli iz vazduhoplovne baze "Akrotiri" na Kipru.
Ipak najveći teret u odbrani Izraela, pao je na PVO odbranu ove zemlje, konkretno sisteme "gvozdena kupola", "davidova praćka", "patriot" i "hec 3" ("strela" u prevodu sa hebrejskog), koji služi za egzoatmosfersko obaranje balističkih raketa.
Po okončanju napada izraelski vojni zvaničnici su izneli tvrdnje da je "99 odsto dronova, krstarećih i balističkih raketa presretnuto i uništeno, a da je ono što je prošlo nanelo zanemarljivu štetu". Međutim, uprkos relativno dobrim rezultatima izraelske PVO, kao i borbenih aviona pomenutih zemalja, dobar deo iranskih projektila – prvenstveno balističkih raketa – ipak je uspeo da dođe do svojih ciljeva, poput već pomenutih baza "Ramon" i "Nevatim".
Tome u prilog svedoče brojni video-snimci objavljeni tokom noći, na kojima se može videti da je zaista oboren veliki broj "šehida", ali da je znatan udeo balističkih raketa uspeo da probije složenu višeslojnu mrežu izraelske PVO.
Ratni kabinet Izraela je nakon noćašnjih udara odobrio napad na Iran, međutim, ostaje nepoznanica da li će i kada doći do eventualne odmazde Tel Aviva. Ukoliko do izraelskog napada dođe, postoji mogućnost da se među ciljevima nađu postrojenja iranskog nuklearnog programa, što bi svakako moglo dovesti do dalje eskalacije, ako ne i regionalnog rata na Bliskom istoku.
