Svet
Pretnja ili uvod u novi rat: Šta je Iran postigao gađanjem Izraela
Iran je prvi put direktno gađao Izrael što predstavlja presedan u napetim odnosima dveju država. Teheran je morao da odgovori na gađanje svoje ambasade u Damasku i time je promenio odnos snaga u regionu
Nakon napada Izraela na iransku ambasadu u Damasku, tokom kojeg je poginulo nekoliko diplomata i visokih vojnih lica Korpusa islamske revolucionarne garde, Iran je morao da odgovori. Ambasada se smatra delom teritorije države koju predstavlja, tako da je Izrael prvi put direktno gađao teritoriju Islamske republike.
Iran, koji se u konfrontaciji sa Izraelom uglavnom oslanja na svoje proksije u Siriji, Libanu, Iraku, Gazi i Jemenu, ovaj put nije mogao da ne napadne direktno. Pošto su se prašina i medijski buk slegli nakon bombardovanja, pojavljuju se prve informacije o (ne)efikasnosti napada.
Teheran je sačuvao lice
Napad na iransku ambasadu u Damasku je imao i vojni i politički cilj, i bio je svojevrsni šamar Iranu jer je Teheran postao centar šiitskog sveta koji širi i vojni uticaj u regiji. O tome svedoče i mnogobrojne proksi grupe koje Iran koristi u borbi sa Iraelom i zapadnim zemljama na Bliskom istoku.
Tu taktiku je prvi počeo da koristi Kasem Sulejmani – iranski general-potpukovnik i komandant specijalnih snaga "Al-Kuds", osmišljenih za izvođenje specijalnih operacija van Irana. Današnji Teheran nastavlja da funkcioniše po principima Sulejmanija što se itekako ne sviđa Tel Avivu i Vašingtonu.
Nakon bombardovanja ambasade, Iran više nije imao izbora. Teheran nije mogao da se pravi da je to redovni napad na njegovu vojsku u inostranstvu. Nije mogao ni da ignoriše napad na svoju teritoriju. Ukoliko bi Teheran ponovo iskoristio svoje proksi grupe ili se ograničio samo izjavama, ceo region bi to shvatio kao slabost iranskog režima.
Stoga je državni vrh Irana odlučio da prvi put direktno gađa Izrael. Time je Iran pokazao vojnu moć, političku volju i postao svojevrsni zaštitnik muslimana na Bliskom istoku. Iran je jedina zemlja koja se vojno suprostavila Izraelu, a tokom bombardovanja, Gaza nije bila granatirana od strane izraelske vojske prvi put za pola godine, što je takođe donelo Iranu političke poene na međunarodnoj sceni.
Međutim, Teheran je nekoliko dana pre napada obavestio sve zemlje u okruženju o svojim namerama, što između ostalog znači da Islamska republika ne želi da započne veliki vojni sukob.
Iako je još uvek rano govoriti o posledicama, komandant Korpusa islamske revolucionarne garde Hosejn Salami rekao je u Teheranu da je napad na Izrael bio uspešniji nego što se očekivalo.
"Još uvek nemamo potpune informacije o svim pogođenim ciljevima. Što se tiče dela udara za koje imamo tačne i dokumentovane izveštaje, sve ukazuje da je ova operacija bila uspešnija nego što smo očekivali", rekao je Salami.
On je dodao da će od sada, ako Izrael napadne iranske interese i iranske građane, Teheran ponovo udariti.
"Ovo je veoma važna izjava. Ovo nije samo osveta za napad na iranski konzulat u Damasku. Prema Salamiju, Iranci stvaraju novu jednačinu. Drugim rečima, ovo je novi oblik uticaja na nekoga ko ne razume šta mu se kaže. Iran je prvi put udario ne da bi započeo rat, već da bi pokazao kakav bi mogao biti odgovor ako se iscrpe sve druge metode pritiska na Izrael", piše Abas Džuma, rusko-sirijski novinar i ekspert za Bliski istok.
(Ne)efikasnost "gvozdene kupole"
Kombinovani napad Irana na Izrael je osim političkih, imao i vojne ciljeve. Iako se tačan broj ispaljenih raketa i dronova ne zna, Iran je postigao određeni rezultat. Teheran je ukupno lansirao između 185 i čak 500 dronova, kao i 70 do 150 krstarećih i balističkih raketa u nekoliko talasa. Bez obzira koliko je dronova bilo lansirano, to je novi "svetski rekord", ako se uzme u obzir koliko je dronova učestvovalo u jednokratnoj akciji.
Prvo i osnovno, Iran je imao priliku lično da se ubedi kako funkcioniše izraelski PVO sistem "gvozdena kupola". Bez obzira na rezultat, Teheran već ima više informacija o izraelskom sistemu nego Tel Aviv o iranskom.
Takođe, Iran je imao priliku da vidi ko će od saveznika Izraela da učestvuje u obaranju iranskih raketa i dronova. SAD, Britanija i Jordan su prvi priskočili u pomoć Tel Avivu što takođe daje Teheranu mogućnost da planira svoje naredne korake uzimajući u obzir nove činjenice.
Drugo, Iran je unapred obavestio region o nameri da direktno gađa Izrael što je dalo mogućnost Tel Avivu da se pripremi. Imajući pomoć saveznika i najavu Teherana, "gvozdena kupola" se nije "umorila" i imala je dosta vremena da reaguje na rakete i dronove, od kojih je većina letela preko hiljadu kilometara.
To takođe potvrđuje da Iran nije imao nameru da počne rat, već je napad bio ograničen i više je bio potreban politički nego vojno. Kada je Hamas napao izrael 7. oktobra 2023. godine, granatiranje nije bio najavljeno, a stotine raketa iz Gaze su iznenadile "gvozdenu kupolu" koja često nije uspevala da obori projektile koji su po svojim karakteristikama znatno slabije od iranskih. Iako Izrael ima jedan od najmodernijih sistema PVO, "gvozdena kupola" nije savršena što je postalo očigčedno još pre pola godine.
Da Iran nije planirao da počinje vojni sukob i da je to bilo svojevrsno izviđanje govori i činjenica da Teheran nije koristio najsavremenije oružje. Na Izrael su ispaljeni dronovi "Šahed" koji nisu najteža meta za dobar sistem PVO, kao i krstareće rakete "Pave" u najjednostavnijoj i najjeftinijok verziji sa nesklopivim krilom, koju Huti redovno koriste u svojim napadima. Ovo potvrđuje verziju da je tokom nedavnog napada na izraelsku teritoriju uglavnom korišćeno jeftino ili zastarelo oružje. Jedini izuzetak je "Hajbar", balistička raketa dometa 2.000 km.
Treba istaći da je Iran potrošio znatno manje novca na ovaj napad nego Izrael i njegovi saveznici na odbranu. Dok su pravcu Tel Aviva leteli dosta jeftini dronovi i rakete, Izrael je koristio skupe PVO rakete kao što su projektili presretači "erou" (oko 3,5 miliona dolara po komadu) i "Davidova praćka" (oko milion dolara po komadu). Prema iranskim izvorima, Izrael je potrošio preko milijardu dolara.
Šta je pogodio Iran
Iran je jedna od retkih zemalja koje uspešno koriste balističke rakete dok, recimo, SAD, još uvek nemaju tu vrstu naoružanja. Upravo su balističke rakete pomogle Teheranu da probije "gvozdenu kupolu". Prema Pres TV, Izrael nije uspeo da obori ni jednu raketu tog tipa. A prema Ej-Bi-S Njuz, ukupno devet iranskih raketa je pogodilo svoje ciljeve.
Iran je prvenstveno gađao vojne ciljeve o čemu svedoče i pogoci balističkih raketa, dok je "gvozdena kupola" obarala "pave" i "šahede". Kao glavne mete označene su vazduhoplovne baze "Ramon" i "Nevatim", u kojima su između ostalog stacionirani borbeni avioni F-16, odnosno F-15 i F-35 izraelske avijacije. Upravo sa tih baza poleću avioni koji bombarduju Gazu, Siriju i Liban.
Izraelske odbrambene snage pokazale su posledice iranskog napada na vazdušnu bazu "Nevatim". Na snimku hitne službe popravljaju pistu. Takođe, na snimku je krater gde je pala raketa.
Prema izveštajima Revolucionarne garde, u "Ramonu" je uništeno komandno mesto, kontrolna soba, radar i lanseri sistema PVO, kao i četiri aviona F-16 iz sastava 201. i 253. lovačke eskadrile. Iran će svakako ovaj pogodak pretvoriti u veliku pobedu dok će Izrael tvrditi da se ništa kritično nije dogodilo.
Sada je lopta u dvorištu Izraela koji je već nekoliko puta na najvišem nivou izjavio da će vojno odgovoriti Iranu. Međutim, obe zemlje se trude da sačuvaju lice i ne počnu treći svetski rat. Ali, "kontrolisani" udarci i provokacije vrlo lako mogu da postanu "nekontrolisani", što će svakako imati ogromne posledice po region i svet generalno.
