Svet
Novi balans na Bliskom istoku: Iran, Izrael i američka (ne)moć
Zašto je Vašington saopštio da neće podržati svog tradicionalnog prijatelja u potencijalnom napadu na svog tradicionalnog suparnika?
Predsednik SAD Džozef Bajden u privatnom razgovoru je upozorio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da Vašington neće učestvovati u eventualnom napadu na teritoriju Irana, a najnovije izjave američkih zvaničnika idu u pravcu ubeđivanja Tel Aviva da se suzdrži od bilo kakvog vojnog odgovora na odmazdu Teherana zbog bombardovanja iranskog konzulata. Ovo je jedan od značajnih detalja koji, možda, promiče javnosti koja sa zebnjom prati novo žarište na Bliskom istoku.
Vašington, koji čvrsto stoji na strani Izraela tokom ofanzive protiv Hamasa u Pojasu Gaze, dozvolio je da do iranskog napada dođe iako je za njega unapred znao, a sada se stiče utisak da nije voljan da podrži svog tradicionalnog partnera.
Izjave američkih zvaničnika najviše govore o SAD, odnosno na ovaj način se poručuje da Amerika nije u stanju da vodi i podržava još jedan rat, kaže za RT Balkan profesor geopolitike na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu Srđan Perišić
"Oni se plaše da SAD ne bi imale snage da pruže pomoć Izraelu", poručuje profesor.
Briga o tome kako će američkoj javnosti predstaviti mešanje u još jedan sukob igra veliku ulogu u izbegavanju SAD da pruži podršku Izraelu, saglasan je Srboljub Peović sa Instituta za evropske studije.
Peović podseća na američki zamor od duge istorije intervencija na Bliskom istoku, ali i teret "medijskog fijaska" koji je Vašington doživeo kada je demantovana tvrdnja da Sadam Husein poseduje hemijsko oružje, a koja je služila kao izgovor za agresiju na Irak.
"Mislim da SAD imaju potrebu da se direktno ne suprotstavljaju Iranu u trenutnoj situaciji, imajući u vidu da Teheran ima saveznike u velikom broju zemalja u regionu. Čak i tamo gde ih nema, imate populaciju koja može imati afinitet prema Iranu, poput istočne provincije Saudijske Arabije, gde je većinsko stanovništvo šiitsko", kaže Peović za RT Balkan.
Perišić ističe da je raspoloženje u SAD bilo sasvim drugačije pre šest meseci, odnosno pre napada Hamasa na Izrael 7. oktobra i naknadne vojne operacije Tel Aviva u Pojasu Gaze.
"Kad je počeo rat u Gazi 7. oktobra, SAD su se ponašale drugačije nego danas. Tada su odmah optužile Iran da stoji iza (napada) Hamasa, što je neistina, i nastojale su da gurnu Izrael na Iran. Nisu računali da će Izrael ovoliko dugo da uništava Gazu i da počini genocid, već su se nadali da će Izrael veoma brzo posle Gaze da se usmeri na Iran. Izrael to nije uradio, jer nema snage da ratuje s Iranom", kaže Perišić, napomenuvši da aktuelnu situaciju dodatno komplikuje to što je ova godina izborna za Vašington.
Naš sagovornik smatra da Izrael ni sada nije spreman da samostalno ratuje protiv Irana bez američke podrške, niti da rizikuje napad na Iran ne bi li tako primorao Vašington da se uključi u sukob.
"Što vreme više prolazi, to je manja šansa da bilo ko sada ratuje s Iranom", zaključuje on i dodaje da će sada u fokusu pažnje biti odnos Teherana i Vašingtona.
Naš sagovornik smatra da demokrate, od vremena bivšeg predsednika Baraka Obame, vode umereniju politiku prema Iranu u odnosu na "republikanske jastrebove", i da je konkretno Obama nastojao da pronađe modus vivendi sa Teheranom koji bi potencijalno vodio ka nekom "trajnijem rešenju".
"Ima jedna, da kažemo, dugoročna čudna dinamika u trouglu odnosa Teherana, Tel Aviva i Vašingtona. Naime, Teheran obično gleda da uspostavi odnose sa SAD koji bi isključili Tel Aviv", objašnjava Peović.
Napominje i da Teheran u poslednjih 20 godina pokušava da održi "diplomatski koridor prema Vašingtonu", ali da je pitanje kako će se to dalje razvijati.
"Bilo kako bilo, SAD nisu voljne da dopuste Izraelu, pogotovo imajući u vidu njihove odnose u proteklih šest meseci, da uvuče region, a samim tim i SAD, u rat", zaključuje Peović.
