Svet
Ruski pogled na hrvatske izbore: Neočekivani rezultati sa očekivanim posledicama
Razlika između vladavine HDZ i SDP je samo u nijansama. Hrvatska, kako navodi ruski sajt, oseća da je ekonomski zavisna od EU i NATO, zbog čega neće biti nikakvog zaokreta u hrvatskoj politici
Vladajuća stranka hrvatskog premijera Andreja Plenkovića Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) dobila je 60 od 151 mesta na parlamentarnim izborima, što teoretski jeste pobeda, ali stranka se nadala boljem rezultatu, a opozicija fijasku vladajuće partije, piše ruski sajt "Katehon".
Ova stranka je na prethodnim izborima 2020. godine osvojila 66 poslaničkih mesta. Podrška HDZ je opala. Ali, povećano je učešće građana u političkom životu Hrvatske: izlaznost je bila 61,83 odsto, u poređenju sa 47 odsto 2020. godine.
Ovi izbori su proglašeni do sada najmanje predvidljivim u Hrvatskoj. Njihov ishod mnogima nije bio očigledan. Za premijera je predložen sadašnji predsednik zemlje Zoran Milanović, koji je odredio i datum održavanja izbora, 17. aprila.
Ustavni sud je saopštio da Milanović prvo mora da se povuče sa mesta predsednika kako bi mogao da se kandiduje za parlament. Međutim, Milanović je to ignorisao, ostao je na svom mestu i produžio izbornu kampanju. Opoziciona Socijaldemokratska partija (SDP), čiji je lider pre izbora za predsednika bio Milanović, na prethodnim izborima zauzela je drugo mesto i dobila 42 mandata.
Najveća stopa inflacije u evrozoni, nedostatak radne snage, ilegalna migracija, korupcija
Lider SDP Peđa Grbin priznao je da se ta stranka nadala boljem rezultatu: "Ovo nije kraj. Pred nama su dani, nedelje, ili možda meseci pregovora, a oni će dovesti do promena koje će Hrvatsku učiniti boljim mestom."
Reč je o formiranju većinske koalicije. SDP i HDZ nastojaće da sklapaju koalicije sa drugim strankama. Konzervativna partija Otadžbinski pokret zauzeće 14 mesta u parlamentu, stranka Most 11, a zeleni okupljeni u stranku "Mi možemo!" 10.
Istarska demokratska zajednica, Nezavisna platforma Sever i nezavisna liberalna stranka Fokus dobili su nekoliko mandata. Srpska, italijanska i mađarska stranka mogu da računaju na nekoliko od ukupno osam mandata koji su dodeljeni nacionalnim manjinama. Stranka aktuelnog premijera Plenkovića očekivala je da će dobiti većinu mandata.
I posle izbora ostaje neizvesnost: opozicione stranke imaju razloga da podrže ili odbiju da podrže HDZ. Plenković i njegove kolege podržavaju proevropski kurs, uključujući i pitanje Ukrajine. Hrvatska se pridružila sankcijama Rusiji i učestvuje u pomoći kijevskom režimu. Mnoge stranke shvataju da ima ekonomskog smisla biti solidaran sa EU. To posebno važi za levičarske partije, koje imaju iste poglede na spoljnu politiku i niz drugih pitanja kao i većina članica EU.
S druge strane, zemlja se poslednjih godina bori sa najvećom stopom inflacije u evrozoni, nedostatkom radne snage, ilegalnom migracijom i korupcijom. Ovo poslednje je poseban problem za glavni grad Zagreb.
Tokom dva Plenkovićeva mandata na čelu vlade, oko 30 ministara je smenjeno zbog optužbi za korupciju, zloupotrebu fondova EU i gubitke u državnim kompanijama. Hrvatska se smatra uporištem korupcije u Evropi.
Poslednji skandal vezan je za imenovanje bliskog saradnika HDZ Ivana Turudića na mesto glavnog tužioca. To je izazvalo nezadovoljstvo opozicije i masovne ulične proteste.
Neće biti velikih promena u hrvatskoj politici
Korupcijski skandali povezani sa aktuelnom vladom povećavaju šanse SPD da organizuje većinsku vladu. Milanović je više puta optuživao CDU za "masovnu krađu" javnih sredstava. I sam Milanović je od 2011. do 2016. bio premijer i nije bio umešan u velike korupcionaške afere. Njegova politika se može nazvati populističkom, jer je osudio ruske akcije u Ukrajini, ali ne odobrava politiku Zapada ni dodelu sredstava i oružja kijevskom režimu.
Milanović je sprečio ukrajinsku vojsku da se obučava u Hrvatskoj. Takođe, on misli da se slogan "Slava Ukrajini" ne razlikuje mnogo od ustaškog pozdrava "Za dom spremni".
Milanović u velikoj meri podržava EU, ukoliko ne računamo pitanje Ukrajine. Takođe je izjavio da ne vidi smisao u uvođenju sankcija Moskvi. Ukoliko Milanović još jednom postane premijer Hrvatske, još jedna država članica EU i NATO imaće šefa vlade poput Mađara Viktora Orbana ili Slovaka Roberta Fica, koji će, ako je moguće, blokirati odluke EU.
Ipak, bez obzira da li će HDZ uspeti da formira većinsku vladu ili ne, Hrvatska će nastaviti svoj prozapadni kurs. Obe stranke žele da nastave tim putem. Razlika između vladavine HDZ i SDP je samo u nijansama. Hrvatska, zaključuje ruski sajt, oseća da je ekonomski zavisna od EU i NATO, zbog čega neće biti nikakvog zaokreta u hrvatskoj politici.
