Hrvatski geopolitičar: Kina i Rusija stvaraju vojni savez, SAD nastavljaju da igraju rizičnu igru

Izraelski napad na iranski konzulat u Damasku i vojni odgovor Irana zasenili su sve ostale važne događaje, poput posete ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Pekingu, gde je faktički već dogovoren klasični vojni savez Rusije i Kine, piše geopolitički analitičar Zoran Meter za hrvatski sajt "Geopolitika". 

Uoči dolaska Sergeja Lavrova u Kinu, ovde je boravila i američka ministarka finansija Dženet Jelen. Gotovo su se susreli na pekinškom aerodromu.

Jasno je da Bajdenova administracija pokušava da održi ekonomske odnose sa Kinom i da istovremeno pokušava da prisili Peking da odustane od trgovine sa Rusijom. Kina je za SAD "najveći američki suparnik u 21. veku", Rusija ostaje "najveća vojna pretnja po Ameriku" i, defakto, američki neprijatelj.

Naizgled, Kina je u nešto povoljnijem položaju od Rusije, ali politička retorika i metode koje koristi Vašington nailaze u Pekingu na sve veći otpor. Kina je primorana na saradnju sa Rusijom, što dovodi u pitanje strategiju Vašingtona.

O tome govori i izjava koju je Dženet Jelen dala u Pekingu: da Kina mora da smanji svoj industrijski rast zato što on ugrožava ekonomske interese SAD. Pre svega, to se odnosi na visoku tehnologiju i takozvanu zelenu sferu: proizvodnju električnih automobila, baterija i solarnih panela, u čemu Kina sve više dominira.

Asošiejted pres: Kina neće okrenuti leđa Rusiji da bi prigrlila Evropu

Kina danas, na užas SAD, proizvodi više takvih automobila nego Amerika i EU zajedno, što je do pre nekoliko godina bilo nezamislivo. Takav scenario je trebalo da spreče sankcije Vašingtona, koje su započele još u doba Donalda Trampa, a koje su zaoštrene tokom mandata Džozefa Bajdena. U sferi solarnih panela stvar je po Zapad još gora, jer tu Kina gotovo da ima monopol.

Kina nastavlja da vodi suverenu ekonomsku politiku u svim oblastima

Jelenova je u intervjuu za Si-En-En doslovno rekla: "U razgovorima sa kineskim predstavnicima, vrlo sam jasno rekla da Kina nije problem samo za SAD, već i za druge zemlje, Evropu, Japan, pa čak i tržišta u razvoju."

Dodala je da SAD neće da se odreknu nijedne metode, uključujući i mogućnost nametanja dodatnih sankcija Kini kako bi zaustavile dotok kineske robe.

Kineski državni mediji pišu o drskosti pomenutog zahteva Jelenove prema Kini i najavljuju nastavak suverene politike povodom pitanja kineskog razvoja u svim sferama.

Međutim, američka državna sekretarka je upozorila i da će se kineske banke suočiti sa američkim sankcijama ukoliko nastave saradnju sa Rusijom. Rusija se danas oslanja najviše na Kinu.  

Američko-kineska trgovinska razmena prošle godine je pala na oko 650 milijardi dolara, što je pad od čak 12 odsto u odnosu na prošlu godinu. Kineska trgovinska razmena ostaje i dalje velika, i iznosi oko 800 milijardi dolara. U oba slučaja, Kina ostvaruje suficit.

Ono što SAD posebno muči je poljoprivreda, koja je orijentisana prema Kini. Kinezi su se okrenuli ruskim proizvođačima, od ruske soje, preko žitarica do prehrambenih proizvoda.

Uz energetsku i vojnu saradnju, poljoprivreda postaje sve važniji segment kinesko-ruske trgovinske razmene. A ona je prošle godine dosegla već dovoljno respektabilni iznos od 240 milijardi dolara. Radi poređenja, pre pet godina najveći ruski trgovinski partner bila je Nemačka, sa ukupnom vrednošću od 60 milijardi dolara.

Značaj posete Lavrova

Upravo u tom kontekstu treba posmatrati posetu Lavrova Kini od 9. aprila, kada je obavio razgovore sa kineskim šefom diplomatije Vang Jiem i sa predsednikom Kine Si Đinpingom. Jedan od ciljeva ove posete bila je priprema posete predsednika Rusije Vladimira Putina, do koje bi moglo doći u maju. Dvojica državnika će se potom sastati u junu, na samitu Šangajske organizacije u Biškeku, i na jesen, na samitu BRIKS-a u ruskom Kazanju.

Moskva je već ranije upozoravala Peking da mu Vašington radi o glavi. Drugim rečima, Kini sledi ono što je Rusija već doživela. Kao posledica toga, Kina se u geopolitičkom smislu već čvrsto vezala za Rusiju, koja je počela da se još od 2014. okreće ka Globalnom istoku.  

Aleksandar Dugin: Kraj ere zapadne hegemonije, početak ere multipolarnog sveta

Kina i Rusija se sada i zvanično zalažu za multipolarni svet i jedna drugoj čuvaju leđa, pre svega u Savetu bezbednosti UN.  

Veoma važnu rečenicu je na sastanku sa Lavrovim izrekao kineski šef diplomatije Vang Ji: "Dvojno delovanje protiv dvojnog obuzdavanja". Ovim rečima se po prvi put javno potvrđuje na koji način Kina posmatra današnji svet, na koga namerava da se ubuduće oslanja, a koga smatra neprijateljem koji ima drugačije planove.

Pomenuta izjava Vang Jia ukazuje da Kina i Rusija imaju nameru da svoje sveobuhvatno strateško partnerstvo uzdignu na nivo klasičnog vojnog saveza.

Nova blokovska podela je već postala realnost. SAD sledi čitav kolektivni Zapad, ali sada se tom Zapadu zajednički suprotstavljaju Kina i Rusija. To nas vodi ka novoj blokovskoj podeli i novom Hladnom ratu.