Svet
Da li Srbija može da računa na podršku Irana u borbi protiv rezolucije o Srebrenici?
Nije izvesno da bi Teheran mogao otvoreno da se usprotivi rezoluciji u UN, ali se promena iranske pozicije na duži rok ne može isključiti - pogotovo u kontekstu geopolitičkih promena na Bliskom istoku
Dok Srbija i Republika Srpska nastavljaju sa diplomatskom borbom protiv najavljene rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, izjava iranskog ambasadora u Beogradu na tu temu izazvala je buru širom Balkana i pokrenula debatu o stavu koji bi Teheran mogao da zauzme tokom glasanja.
Naime, ambasador Irana u Srbiji Rašid Hasan Pur Baei kritikovao je najavljenu rezoluciju o Srebrenici, navodeći da je reč o pokušaju političke instrumentalizacije tog zločina, kao i da je ona usmerena protiv Srba.
"Apsolutno je za svaku osudu da ovaj događaj koriste kao politički instrument za svoje ciljeve. Iza toga stoji jedna skrivena agenda. Čak i Srbija priznaje da se tamo desio zločin. Predstavljanje srpskog naroda kao genocidnog je apsolutno s političkim namerama i ciljevima", rekao je ambasador Irana u intervjuu za "Informer".
Dodao je da Zapad ovom rezolucijom misli da pomaže muslimanima dok istovremeno ne rešava problem u Pojasu Gaze, ocenivši da se radi o dvostrukim standardima, te o pritisku na Srbiju jer pokušava da zaštiti svoju nezavisnost.
Njegova izjava izazvala je lavinu komentara i kritika u Bosni i Hercegovini, nakon čega se oglasila ambasada Irana u Sarajevu, koja se delimično distancirala od izjave ambasadora u Srbiji, tvrdeći da je ona "pogrešno shvaćena".
"Principijelni i zvanični pristup IR Iran je fiksan i nepromenjiv i IR Iran je ponosna što je od početka nezavisnosti Bosne i Hercegovine uvek stajala uz vlast i narod ove zemlje i čvrsto podržavala i podržavaće njen suverenitet i teritorijalni integritet i suživot svih naroda", objavila je ambasada na Iksu, dodajući da se "genocid osuđuje uvek i svude, i u Gazi i u Srebrenici".
Nakon ovih donekle kontradiktornih izjava diplomatskih predstavnika Irana na Balkanu, s pravom se može postaviti pitanje: Kako bi Iran mogao da glasa u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, i ko bi mogao da računa na podršku Teherana, Beograd ili Sarajevo?
Šta se može očekivati od Irana u Ujedinjenim nacijama?
Novinar i kolumnista RT Balkan Borislav Korkodelović smatra da je izjava iranskog ambasadora u Beogradu dobrodošla, kao i da je Iran uticajna zemlja u islamskom svetu.
"Iran je predvodnik šiitske struje u okviru muslimanskog sveta. Jeste da je to manjinska grupacija, ali je ipak veoma uticajna u Iraku, Jemenu, Siriji, Libanu, ali i u delovima Pakistana, Avganistana… Ona ima svoje uporište u zemljama Bliskog istoka i Zapadne Azije. Takođe je prisutna u delovima Afrike", naglašava on za RT Balkan.
Korkodelović dodaje i da je svaka članica UN koja pristaje da razgovara o rezoluciji o Srebrenici i podrži stavove Srbije dobrodošla.
Međutim, odnosi Irana prema Srbiji i Bosni i Hercegovini i dalje su pod uticajem građanskog rata u toj državi, koji je besneo od 1992. do 1995. godine i u koji je Teheran bio aktivno uključen - na strani Muslimana (Bošnjaka).
"Iran i dalje ulaže velike napore kako bi očuvao sliku koju su devedesetih izgradili u Bosni. Oni su od 1992. godine, za vreme predsednika Hašemija Rafsandžanija, bili uključeni u pružanje oružanje podrške BiH, što je rađeno praktično u saradnji sa SAD", za RT Balkan kaže Srboljub Peović sa Instituta za evropske studije.
On dodaje da, iako je Iran rezigniran time što se rezolucija instrumentalizuje, odnosno da SAD kupuju naklonost islamskog sveta Srebrenicom umesto da se bave pitanjem Gaze, ne veruje da će Teheran biti direktno protiv ove rezolucije.
"To se može očekivati i od drugih bliskoistočnih zemalja, pre svega onih koje su bliske sa SAD, poput Saudijske Arabije i Jordana. Tu je manevarski prostor Srbije mali", smatra Peović.
On navodi i da je Iran pre nekoliko dana u Nacionalnom muzeju islamske revolucije i svete odbrane u Teheranu organizovao prijem, kako je to navela agencija IRNA, "iranskih mučenika" Rata u Bosni i Hercegovini i njihovih porodica, kom je prisustvovao i ambasador BiH u Iranu Nijaz Čardaklija.
Zanimljivo je da je IRNA u toj vesti događaje u Srebrenici opisala kao masakr u kom je ubijeno više od 8.000 muškaraca i dečaka, kao i da je reč o "jednom od najtragičnijih događaja u ratu, koji je prepoznat kao čin genocida".
Promene u iranskoj spoljnoj politici
Dakle, moglo bi se reći da Srbija ne bi trebalo da računa na preteranu pomoć Irana kada je reč o borbi protiv rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN. Međutim, ima indikacija da bi moglo da dođe do određenih promena u iranskom položaju po tom pitanju, pre svega ako Iran čitavu situaciju bude sagledao u širem kontekstu.
Tu je pre svega reč o odnosni Islamske republike i Zapada, koji se već godinama nalaze u silaznoj fazi. Teheran se već mesecima nalazi na ivici otvorene konfrontacije sa SAD zbog podrške koju Vašington pruža Izraelu tokom rata u Gazi, kao i sukobima američkih snaga i proiranskih grupa u Iraku, Siriji i Jemenu.
Iran je poslednjih godina produbio odnose sa Rusijom i Kinom, koje su postale glavni spoljnopolitički partneri Teherana i ključni saveznici u izlasku iz međunarodne izolacije izazvane američkim sankcijama. Upravo bi otvorena i beskompromisna podrška SAD rezoluciji u Srebrenici mogla da podstakne Iran da promeni svoj stav po tom pitanju.
Takav stav došao je i sa pomalo neočekivane adrese - od direktora Memorijalnog centra Srebrenica Emira Suljagića, koji je nakon izjave iranskog ambasadora u Beogradu izjavio da bi Islamska republika mogla da bude "prva zemlja koja je opozvala priznanje genocida u Srebrenici".
