Svet
Dok SAD optužuju Kinu, globalnu trgovinu drogom štite američke tajne službe
Optužbe američkih političara da Kina finansira proizvodnju i izvoz fentalina treba da sakriju pravu ulogu američkih obaveštajnih službi, koje decenijama štite globalnu trgovinu drogom radi finansiranja subverzivnih aktivnosti širom sveta
Komitet Predstavničkog doma američkog Kongresa za Kinu objavio je izveštaj u kome optužuje Peking da direktno finansira proizvodnju i izvoz sintetičkog opijata fentanila, koja je izazvala pravu krizu bolesti zavisnosti u SAD, izveštava ruski sajt "Katehon".
U dokumentu se tvrdi da trovanje fentanilom, koji je 50 puta jači od heroina i 100 puta jači od morfijuma, svakog dana ubija 200 državljana SAD, što je "ekvivalentno prepunom `boingu 737`". Još 2019. godine, smrtni slučajevi usled predoziranja ovom drogom u SAD pretekli su smrtne slučajeve u saobraćaju i postali su najčešći uzrok smrti Amerikanaca između 18 i 45 godina.
Američki kongresmeni optužuju Kinu da putem poreskih olakšica podržava kompanije koje izvoze fentanil i druge sintetičke supstance u SAD. U stvari, globalna trgovina drogom je pod kontrolom američkih obaveštajnih agencija, pre svega CIA.
Godine 1946. američka vojna obaveštajna služba oslobodila je vođu mafije i dilera Lučana i poslala ga u Italiju. Lučano je "pružio neprocenjive usluge vojsci i mornarici" tokom Drugog svetskog rata. Ali, Lučano je prethodno razvio mrežu trgovine drogom u SAD.
Između 1946. i 1952. broj narkomana u SAD se utrostručio, uglavnom zahvaljujući Lučanovim naporima. Šest godina kasnije, ovaj broj je iznosio preko pola miliona.
Tokom 1947, CIA je podržavala korzikansku mafiju u borbi protiv komunističkih sindikata. U Marseju se tada pojavila velika laboratorija za proizvodnju heroina, uz asistenciju CIA i američkog gangstera Lakija Lučijana. Snabdevanje sirovinama i stvaranje mreže dilera organizovala je CIA. Nakon toga, mrežne strukture narkobiznisa u Francuskoj, koje kontrolišu Korzikanci i CIA, samo su se širile.
Čuveni američki pisac, profesor na Kalifornijskom univerzitetu Piter Dejl Skot u svojoj knjizi "Američka ratna mašina" piše da je u novembru 1950. predsednik Hari Truman odobrio tajnu operaciju koja je imala za cilj da podrži ostatke Kuomintanga, pod komandom generala Li Mija u Burmi. Mijeve snage, uz podršku CIA koja ih je snabdevala oružjem, uskoro su počele da kontrolišu trećinu svetskih zaliha opijuma. Tako je, dodaje Skot, upotreba trgovine drogom za finansiranje vanbudžetskih operacija CIA sprovedena u praksi.
Operativni dokument CIA označio je početak velike operacije trgovine drogom iz jugoistočne Azije i "institucionalizovao je naviku ove agencije da se okreće nezvaničnim sredstvima finansiranja, od Indokine, Avganistana i Centralne Amerike, Kolumbije i ponovo Avganistana."
SAD su se pretvorile u pravu narko-državu
U periodu od 1973–1980, izbio je veliki skandal u koji je umešana banka "Nugan Hand" iz Sidneja. Ovu "džepnu banku", registrovanu na Kajmanskim ostrvima, u potpunosti su kontrolisali službenici CIA. Uz pomoć ove banke, CIA je prala novac dobijen od trgovine drogom i oružjem.
Godine 1973. australijski advokat Frenk Nugan i Majkl Hend iz CIA, osnovali su banku "Nugan Hend". Jedna od ključnih figura u ovom poduhvatu bio je Berni Hoton, blisko povezan sa oficirima CIA Tedom Šeklijem i Tomasom Džej Klajnsom.
Prema američkom istoričaru Alfredu Mekoju, partnerstvo Frenk Nugana i Majkla Henda iz CIA prikrivalo je tajne operacije ove obaveštajne agencije.
Predsednik banke je bio kontraadmiral Erl Jejts, bivši načelnik štaba za politiku i planove u Pacifičkoj komandi SAD i specijalista za borbu protiv pobunjenika. Bivši direktor CIA Vilijam Kolbi je imenovan za konsultatnta, a na druge funkcije su imenovani bivši načelnik štaba američke Pacifičke komande, kao i zamenik direktora za borbu protiv pobunjenika i specijalne aktivnosti generala Leroj Džej Menor.
Bivši agent CIA Kevin Mulahi je kasnije rekao za "Nešenel tajms" da je CIA koristila "Nugan Hend banku" za prebacivanje novca za tajne operacije širom sveta.
Osamdesetih godina prošlog veka CIA je finansirala nikaragvanske kontrase prema već dokazanoj šemi: "Oružje u zamenu za drogu".
Krajem 80-ih, CIA je na ovaj način podržavala avganistanske mudžahedine u borbi protiv SSSR-a. U to vreme, prema nezavisnim stručnjacima, Avganistan je proizvodio oko 50 odsto heroina koji se konzumira u SAD.
Španski list "Rebelion" piše da "SAD koriste trgovinu drogom da finansiraju svoje tajne operacije". Taj kurs se nastavlja sve do danas. I CIA i Uprava za borbu protiv droge nastavljaju da kontrolišu globalne kanale trgovine drogom. Kancelarija UN za drogu i kriminal ima podatke koji dokazuju da su se SAD pretvorile u pravu narko državu.
Američke obaveštajne službe kontrolišu trgovinu drogom na globalnom nivou radi sporovođenja subverzivnih planova. Optužbe američkih političara da Kina finansira trgovinu drogom treba da sakriju pravu ulogu američkih obaveštajnih službi.
