Kako su "Majke Srebrenice" dočekale Ukrajinke

Desetak udruženja koja, kako tvrde, okupljaju porodice ukrajinskih žrtava udružilo se sa "Majkama Srebrenice", i došlo u Potočare, kako bi im "poseta Srebrenici pomogla da lakše krenu u potragu za nestalima i ubijenima".  

Ukrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova, naime, tvrdi da je, od kako je počela Specijalna vojna operacija u toj zemlji navodno nestalo 38.000 civila i vojnika, dok aktivisti tvrde da ovo nije konačan broj "jer nisu pronađeni svi oni koji su nestali u ruskoj aneksiji ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine".

Dodik za RT Balkan iz Sankt Peterburga: Rezolucija o Srebrenici bi sahranila BiH

Već se na ovom štelovanju brojki vidi sličnost sa Srebrenicom, za koju sad zemlje Zapada pokušavaju da dokažu da je bila poprište genocida.

"Podelili smo svoja iskustva sa ženama Ukrajine, upoznali ih sa pravima porodica nestalih i povređenih u Bosni i Hercegovini, tako da bi to mogli primeniti u svojoj zemlji", kaže za RSE Saša Kulukčija, član Međunarodne komisije za nestala lica tvrdeći da su "ostvarili najbolje rezultate u svetu u pogledu traženja ekshumacije i identifikacije nestalih".

Srebrenička udruženja zapravo toliko su bila uspešna u "traženju" čak i nepostojećih žrtava da su njihov broj podigli na 8.000 iako Vlada Republike Srpske tvrdi da je minimalan broj pripadnika muslimanskih snaga/ratnih zarobljenika, zarobljenih i pogubljenih, između 1.500 do 2.000, a da je maksimalan broj mogao biti između 2.500 i 3.000 ljudi, s tim što je deo njih bio uključen u razmenu zarobljenika.

Zanimljivo je da se iznenadna "kolaboracija" udruženja iz dve države od kojih svaka pokušava da svoju "istinu" nametne kao jedinu ispravnu, dešava u trenutku kada zemlje Zapada pokušavaju da nametnu rezoluciju kojom će zapečatiti svoju tvrdnju da se u Srebrenici desio genocid, uprkos tome da nikada nije utvrđeno da je postojala genocidna namera, te da je dokazano da su vojnici Armije BiH, razdvajani od civila koji su slati na teritorije pod muslimanskom upravom.

Ukrajince i bošnjački deo BiH povezuje okolnost da, osim što su jedini "ovlašćeni" za kreiranje istine, i jedni i drugi imaju dežurne krivce čije se žrtve ne pominju. Za Ukrajince su to Rusi, za Bošnjake – Srbi.

Imajući u vidu i ko su sponzori i pokrovitelji, kako kijevskog, tako i sarajevskog režima, jasno je odakle ta sve čvršća i sve bliskija saradnja. I jednima i drugima zaštitnici su na Zapadu.

Isti oni koji su Ruse i Srbe proglasili večitim "zločincima" finansiraju ukrajinski rat protiv Rusije, sponzorišu rezoluciju o Srebrenici i guraju "Kosovo" u Savet Evrope.

U toj antisrpskoj ofanzivi poslednjih dana je prednjačio ukrajinski  poslanik Aleksij Gončarenko koji je, ne bi li lažnu državu "uglavio" u ovu međunarodnu organizaciju, optužio Srbiju da želi da obnovi srpsko carstvo, te da je potrebno da odustane od toga i prihvati "Kosovo" kao nezavisnu državu i s njom uspostavi susedske odnose.

Ukrajinski poslanik: Vreme srpske imperije je prošlost, prihvatite "Kosovo" kao državu

Tradicionalno prijateljstvo Rusije i Srbije, čini se, postaje neoprostivo za, takođe Beogradu tradicionalno prijateljski, Kijev.

Bez obzira na to što srpske vlasti sve vreme insistiraju kako poštuju teritorijalni integritet Ukrajine, zemlja koja nije priznala Kosovo, sve bliže sarađuje sa lažnom državom.

Kako drugačije protumačiti nedavni sastanak bivše ministarke spoljnih poslova privremenih prištinskih institucija Meljize Haradinaj-Stuble šefom ukrajinske obaveštajne službe Kirilom Budanovim u Kijevu ili pak obećanja Ejupa Maćedoncija da će Ukrajini poslati paket pomoći "radi povećanja indirektne vatrene moći jedinica ukrajinske vojske".

Uprkos zainteresovanosti za nestale, nikako, međutim, da upitaju prištinske zvaničnike o sudbini nestalih Srba iz južne srpske pokrajine - onih čija je sudbina nepoznata više je od 1.600.

Da li su i kome, bošnjačke žrtve vrednije od srpskih, ili je u pitanju samo igra koja oslikava složenu geopolitičku situaciju u kojoj deo zemalja pokušava da diktira drugim državama kako da se ponašaju, u šta da veruju i s kim da sarađuju?

Sinhronizovane akcije poput inicijative o rezoluciji o navodnom genocidu, kao i inicijative o ulasku "Kosova" u Savet Evrope, pokazuju da se "start" uvek svira na istom mestu - u Briselu, Vašingtonu, Londonu... 

U skladu sa devizom "prijatelj mog prijatelja je moj prijatelj", kijevski režim uključujući se u antisrpski front rizikuje dugogodišnje dobre odnose sa Srbijom ne bi li, koliko toliko, opravdao novac koji stiže sa Zapada.

Sa sabraćom, Rusima, anglosaksonski prijatelji su ih već odavno posvađali.