Evropski standardi: Poslanici EP traže od kompanija da se ne reklamiraju na "proruskim medijima"

Veliki brendovi kao što su "Lidl", "Koka-kola" i "L'Oreal" moraju da prestanu da se oglašavaju u "proruskim medijima" na Balkanu, poručili su poslanici Evropskog parlamenta kompanijama u pismu u koje je "Politiko" imao uvid.

Naš izbor

Kakva se strategija krije iza američkog Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana

Čak 15 svetskih brendova bi trebalo da "rigorozno preispita svoje reklamne politike kako bi osigurali da ne finansiraju, čak i nenamerno, medijske kuće poznate po širenju štetnih dezinformacija", navodi se u pismu koje su bugarski konzervativac Andrej Kovačev i još 15 drugih poslanika poslali firmama.

Na udaru kritika našle su se kompanije: "Lidl", "Deleze", "Proktor end Gembl", "Koka-kola", A1, "Jetel", "Ferero", "Hajneken", "Mars", "Mondelez", "L'Oreal", GSK, "Boš", "Samsung" i "Amazon".

Kovačev je za "Politiko" rekao da "antidemokratski narativi zlonamernih snaga predstavljaju ozbiljnu pretnju demokratiji", posebno "u ovoj ključnoj izbornoj godini".

Zvaničnici EU i "stručnjaci za dezinformacije" upozoravaju na rastuću plimu lažnih vesti na internetu i pokušaje stranih zemalja da utiču na glasanje uoči evropskih izbora.

"Mnoge medijske organizacije koje promovišu proruske dezinformacije često koriste reklame koje kupuju renomirane kompanije kako bi ojačale svoj kredibilitet", rekao je Kovačev, dodajući da ovi brendovi nisu uvek svesni da bi na taj način mogli da "podrže proruske propagandne kanale".

Balkanska inicijativa za slobodne medije - nevladina organizacija sa sedištem u Briselu koja stoji iza ovog pisma - tvrdila je 2023. da globalni brendovi, preko agencija i marketinških firmi, troše stotine miliona evra na srpske i bugarske medije koji šire vladinu propagandu i proruski narativ o Specijalnoj vojnoj operaciji.

NVO je izdvojio "dve najpopularnije stanice u Srbiji" - TV Pink i TV Hepi da navodno šire proruske stavove, dok se istovremeno u velikoj meri oslanjaju na prihode od oglašavanja međunarodnih kompanija.

Naš izbor

Ruska propaganda, nemačke kompanije i evropski cenzori: Da li se preko reklama cenzurišu mediji

"Oglašivači sami ne postavljaju oglase na internet, tehnološke kompanije to rade umesto njih. Nažalost, ovo dovodi do poremećaja informacija", objasnila je Kler Ejtken, izvršna direktorka neprofitne organizacije sa sedištem u SAD "Proveri moje oglase" (Check My Ads) koja je pomogla u izradi izveštaja.

"U ovom trenutku, oglašivači bi trebalo da redovno proveravaju svoje oglase zbog ovog problema. I pošto je finansiranje propagande i mržnje loše za sve nas, svi moramo da zahtevamo transparentniji sistem oglašavanja", rekla je ona.

Ne radi se samo o novcu, navodi se u pismu poslanika. Reputacija i moć ovih brendova "nenamerno daje tim medijima legitimitet, pogoršavajući proliferaciju i uticaj dezinformacija".

Poslanici Evropskog parlamenta traže od kompanija da se stave na stranu "istine i integriteta tako što će pažljivo preraspodeliti budžet za oglašavanje dalje od platformi koje ugrožavaju ove osnovne vrednosti".

Portparol GSK je za "Politiko" rekao da se kompanija ne oglašava na Balkanu, dok su iz "Lidla" poručili da su od sredine 2023. "značajno smanjili" oglašavanje na "spornim" televizijama, a da u Bugarskoj nemaju ugovore sa bilo kojim "proruskim medijima".