Svet
Politički zemljotres u Tbilisiju: Da li se u Gruziji priprema obojena revolucija?
Protesti u Tbilisiju se ne stišavaju, napadi iz Brisela i Vašingtona su sve oštriji, a vladajuća većina odbija da povuče sporni zakon
Više hiljada ljudi se okupilo ispred zgrade Parlamenta u Aveniji Rustaveli, u gruzijskoj prestonici Tbilisiju tokom popodneva 15. aprila. Naoružani zastavama Gruzije, Evropske unije, SAD, NATO i Ukrajine, oni su od vlade svoje zemlje zahtevali da odustane od usvajanja kontroverznog zakona o registraciji stranih agenata.
Ta slika neodoljivo podseća na sličnu situaciju od pre nešto više od dvadeset godina, kada su protestanti na istom mestu u novembru 2003. godine tražili ostavku predsednika Eduarda Ševardnadzea, koga su optuživali za krađu na parlamentarnim izborima, korupciju i autoritarnost. Mnogi u Gruziji su verovali da njihova zemlja stagnira i da su potrebne radikalne promene.
Demonstranti su tih novembarskih dana odneli pobedu, Ševardnadze je podneo ostavku, a na predsedničkim izborima je pobedio Mihail Sakašvili, harizmatični mladi pravnik školovan u SAD, koji je građanima Gruzije obećao okretanje ka Zapadu i članstvo u EU i NATO.
"Revolucija ruža", kako su događaji iz novembra 2003. kasnije postali poznati, prepoznata je kao jedna od prvih obojenih revolucija, u kojoj je ključnu ulogu odigrala je organizacija "Kmara", formirana po modelu srpskog "Otpora" i finansirana od strane Fondacije za otvoreno društvo Džordža Soroša.
Situacija u Gruziji danas u velikoj meri podseća na 2003. godinu: masovni protesti protiv vlade organizovani od strane NVO, kritike iz Evropske unije i SAD i optužbe da državu vode "ruski agenti" ponovo su sveprisutni.
U čitavu zbrku je, ako je verovatni navodima gruzijskih bezbednosnih službi, umešana i srpska nevladina organizacija KANVAS, koju su osnovali Slobodan Đinović i Srđa Popović sa ciljem, kako je navedeno na sajtu te NVO, "zalaganja za upotrebu nenasilnog otpora u unapređenju ljudskih prava i demokratija".
Da li bi aktuelni protesti mogli da se okončaju na isti način kao i oni pre dvadeset godina, i da li Gruziju čeka još jedna "Revolucija ruža"? Mnogi faktori ukazuju da bi to moglo da se dogodi.
Eskalacija krize izazvane kontroverznim zakonom
Okidač najnovijih protesta u Gruziji bila je odluka vladajuće strane Gruzijski san od 3. aprila da ponovo pokrene proceduru za usvajanje Zakona o transparentnosti i stranom uticaju, koji je kolokvijalno poznat kao "zakon o stranim agentima".
U skladu sa tim propisom, sve nevladine organizacije koje primaju više od 20 odsto finansijskih sredstava iz inostranstva moraju da se registruju kao "agenti stranog uticaja".
Kritičari vlasti su taj predlog pežorativno nazvali "ruski zakon", aludirajući na sličan propis koji je u Rusiji na snazi od 2012. godine. Međutim, malo kod od njih pominje da zakon gotovo identičnog imena postoji i u SAD, i to još od 1938. godine, kao i da se usvajanje takvog propisa razmatra i u Evropskoj uniji.
Reč je o drugom pokušaju gruzijskih vlasti da usvoje taj zakon, pošto je prvi propao u martu prošle godine – kada je Gruzijski san bio primoran da odustane od usvajanja propisa pod pritiskom javnosti.
Tadašnji protesti su dobili podršku kako opozicije i nevladinog sektora, tako i predsednice Gruzije Salome Zurabišvili, koja je na tu funkciju izabrana uz podršku Gruzijskog sna, ali sa kojim se u međuvremenu razišla.
Politička kriza se, međutim, nije stišala, a Služba državne bezbednosti Gruzije su u septembru 2023. optužile opoziciju da, u saradnji sa ukrajinskim službama i gruzijskim borcima u toj zemlji, žele da izvedu državni udar u Tbilisiju.
Kao glavni zaverenici identifikovani su Giorgi Lortkipanidze, zamenik ukrajinske vojne kontraobaveštajne agencije i nekadašnji zamenik gruzijskog ministra odbrane, i Mamuka Mamulašvili, gruzijski oficir, veteran ratova u Abhaziji, Čečeniji i Južnoj Osetiji i komandant Gruzijske legije, koja od 2014. ratuje u Ukrajini.
Veruje se da su oni bliski Mihailu Sakašviliju, koji se nalazi u zatoru zbog optužbi za korupciju. Sakašvili je, inače, državljanin Ukrajine, a Kijev je u više navrata pozvao na njegovo oslobađanje.
Gruzijske vlasti ne odustaju od zakona
Međutim, za razliku od prošle godine, gruzijske vlasti danas deluju daleko odlučnije u svojim naporima. Ne obazirući se na ulične proteste, parlamentarna većina je zakon izglasala 1. maja, iako je predsednica Zarubašvili zapretila da će na njega staviti veto.
SAD i EU su, takođe, spremno dočekali krizu u Gruziji, protiv čijih vlasti je počela oštra diplomatska ofanziva.
Portparol Stejt departmenta Metju Miler rekao je da Gruzija "rizikuje svoje članstvo u Evropskoj uniji i NATO-u zbog antizapadne retorike i zakona o stranim agentima", uz komentar da "Vašington već 32 godine pomaže gruzijskoj ekonomiji, a kao odgovor Tbilisi pogrešno ocenjuje tu saradnju i podriva fundamentalne odnose sa SAD".
Gruzijske vlasti su kritikovali i specijalni savetnik Stejt departmenta Derek Šole, kao i pomoćnik državnog sekretara SAD Džejms O'Brajen. Premijer Irakli Kobahidze je, međutim, ostao nepokolebljiv, kritikujući Šolea i SAD zbog "podrške pokušajima revolucije" u Gruziji, istovremeno izražavajući zabrinutost zbog "brutalnog gušenje studentskih protesta u Njujorku".
Kobahidze je, takođe, otkazao najavljenu posetu Vašingtonu nakon što je američka strana postavila uslov da se u parlamentu obustavi rasprava o nacrtu zakona o stranim agentima.
Lider parlamentarne grupe Gruzijskog sna Irakli Kadagišvili u međuvremenu je optužio demonstrante da zbog činjenice da protesti gube maha planiraju eskalaciju nasilja koja bi dovela do rušenje vlade.
Napadi na Tbilisi su stigli i iz EU, gde je Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom se od Komisije traži da "preispita" bezvizni režim sa tom zemljom, kao i da otvaranje pregovora o članstvu uslovi ukidanjem spornog zakona. Grupa evroposlanika (među kojima je i Viola fon Kramon) zatražila je da se Gruziji suspenduje status kandidata za članstvo u Uniji.
Gruzija između Istoka i Zapada
U zapadnim medijima je takođe počela prilično oštra kampanja protiv Bidzine Ivanišvilija, gruzijskog milijardera i nezvaničnog lidera te države. Iako zvanično ne obavlja nijednu državnu funkciju, Ivanišvili, koji je osnovao partiju Gruzijski san 2012. godine, već više od decenije važi za čoveka koji zapravo vuče konce u Gruziji.
Njega danas optužuju da je "poslednji gruzijski oligarh" i "ruski čovek" koji želi da "vrati Gruziju u čelični zagrljaj Moskve", iako se njegova partija zalaže za članstvo Gruzije u NATO-u i Evropskoj uniji.
Gruzijski san je na vlast u Gruziji došao 2012. godine, nakon pobede nad Sakašvilijevim Ujedinjenim nacionalnim pokretom na parlamentarnim izborima.
Iako je ta partija zadržala Gruziju na prozapadnom kursu na kome se ta zemlja nalazi od 2003. godine, Ivanišvili je težio da popravi odnose sa Rusijom, sa kojom je Gruzija vodila kraći oružani sukob oko Južne Osetije u avgustu 2008. godine.
Nakon početka vojne operacije u Ukrajini 2022. godine Gruzija je pružila diplomatsku podršku Kijevu, glasajući za više desetina rezolucija u kojima se osuđuje SVO, ali je odbila da uvede sankcije Moskvi, zbog čega se nije našla na ruskoj listi neprijateljskih država.
Rusija je dekretom predsednika Vladimira Putina u maju 2023. ukinula vize za građane Gruzije, a nedugo zatim je ukinuta i zabrana direktnih letova između dve zemlje, koja je bila na snazi od 2019. godine.
U zapadnim prestonicama mu takvu politiku, očigledno, nisu oprostili.
