Šta je kineski "Pojas i put" kojim ide Srbija

Peking pokušava da unapredi odnose sa Beogradom, jer u Srbiji Kina može da ulaže u proizvode koje će potom prodavati u Evropi, bez ometanja EU i NATO-a, preneo je RT internešenel povodom posete predsednika Si Đinpinga Beogradu.

Takođe, kako se tvrdi u komentaru političkog analitičara Timura Fomenka, Peking se nada da će se Srbija jednog dana pridružiti BRIKS-u.

Za sada, Kina je kupila luku Pirej u Grčkoj, odakle kreće koridor koji povezuje Mađarsku preko Srbije. Mađarska je u Evropi ostala pravi šampion po kineskim investicijama, koje već prelaze desetak milijardi dolara.

Kina investira na desetine i stotine milijardi dolara u različite razvojne i infrastrukturne projekte u mahom siromašnim i nerazvijenim zemljama, koje se nalaze na pravcima saobraćajnih koridora širom Evroazije. Procenjuje se da je Kina do sada u inicijativu "Pojas u put" već uložila preko bilion dolara.

Zapad je nekoliko puta pokušavao da parira kineskoj inicijativi "Pojas i put", ali barem za sada u tome nije imao uspeha.

Zapravo, kako primećuje novinar Branko Žujović, Zapad nikad nije angažovao toliko finansijskih i medijskih resursa da omalovaži projekte kineskog "Pojasa i puta": "Zapadni mediji su puni poluistinitih interpretacija, ili čak potpunih laži o projektima duž Puteva svile."

Si: Čelično prijateljstvo Kine i Srbije pustilo dublje korenje u srcu dva naroda

Oslobađanje čitave Evroazije od "inostranih uticaja"

Kineska inicijativa nastavlja da se dalje širi, uključujući u svoje projekte sve veći i veći broj zemalja. Ovaj projekat prvi put je predstavio kineski predsednik Si Đinping u Kazahstanu, u septembru 2013. godine.

Projekat je počeo da se realizuje najpre u saradnji sa Rusijom i Kazahstanom, da bi u međuvremenu prerastao u interkontinentalni transportni sistem, sa svom pratećom infrastrukturom.

O značaju kineskog projekta za čitav evroazijski kontinent najbolje svedoči izjava ruskog predsednika Vladimira Putina: "Mnoge zemlje na evroazijskom tlu bi se, zahvaljujući ovom projektu, oslobodile od inostranog uticaja, ostvarujući trgovinsku saradnju cele evroazijske regije unutar njenih geografskih granica."

Inicijativa "Pojas i put" danas prerasta u globalni projekat zaista impresivnih razmera, koji je zasnovan na infrastrukturnoj povezanosti kopnenih, pomorskih i vazdušnih puteva, uključujući trgovinske, finansijske, tehnološke i virtuelne veze, kao i povezivanje kroz kulturu, nauku i obrazovanje.

U ovom trenutku, nemoguće je sagledati sve posledice koje će njegova realizacija imati po geopolitičku mapu Evroazije i sveta.

Projekat se, uprkos stalnim opstrukcijama koje dolaze sa Zapada, realizuje postepeno i uporno, sa strpljenjem svojstvenim ovoj dalekoistočnoj zemlji. U stvari, prema poznatom ruskom sinologu Vladimiru Maljavinu, ovde je reč o stvaranju "novog globalnog lika Evroazije" i odlučnom događaju za stoleće koje će počivati na multipolarnosti.

Kako je napisao komentator Mihail Deljagin, "Pojas i put" je "koncepcija najdubljeg preoblikovanja cele Evroazije kineskim kapitalom i donekle kineskim rukama."

Evroazijski ekonomski savez je centralni deo "Pojasa i puta", ne samo iz geografskih razloga. Međutim, neki njegovi krakovi se protežu i na druge kontinente, na Afriku, pa čak i Latinsku Ameriku. Kada se 2019. godine, u okviru kineskog svemirskog programa, lunarna sonda "Čang 4" spustila na Mesec, brazilski analitičar Pepe Eskobar je primetio da bi se to moglo tumačiti i kao "najekstremnije proširenje kineske inicijative".

Čitav kineski megaprojekat predstavlja ključni deo "kineske strategije globalizacije", koja za razliku od one koju sprovodi Zapad, ne počiva na nametanju sopstvenih "ideja i vrednosti."

Američki i evropski "putevi svile" protiv kineskog "Pojasa i puta"

Zapadna diplomatija polazi od određenih ugovornih obaveza, iza čega se krije namera Zapada da "ostatku sveta" nametne svoje modele organizacije društva. Kina odbija da to čini, sledeći sopstveni, jasno definisan koncept međunarodnih odnosa, u kome svaka zemlja sklapa ugovore o saradnji od kojih će svi učesnici imati koristi.

Alternativu kineskom panevroazijskom konceptu trebalo je da predstavlja američki projekat "Novog puta svile", čiju je strategiju prvi put javno izložila državna sekretarka SAD Hilari Klinton 20. jula 2015. u Čenaju.

Andrej Sušenjcov: Zašto je kineski pogled na svet mnogima prijemčiviji od zapadnog

Projekat je podrazumevao stvaranje makroregiona, čije bi središte predstavljao Avganistan, a koji bi povezao zemlje Centralne i Južne Azije sa Indijom i Pakistanom. Za razliku od drevnog "Puta svile", koji je povezivao čitavu Kinu sa svetom, ovaj je trebalo da izoluje Peking. Međutim, ni ovaj projekat nikad nije zaživeo.

Godine 2021. predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je evropski plan za "put svile", koji je nazvan "Globalnom kapijom". Plan je zamišljen tako da pokaže da "Evropa neće stajati po strani dok se ceo svet menja", a uključivao je ulaganje u infrastrukturu siromašnih zemalja od oko 300 milijardi evra do 2027. godine. Ali, od tada ga Fon der Lajednova više nije pominjala.

Američki planovi predviđali su i pretvaranje Bliskog istoka u teritoriju za zapadne energetske sisteme i gasovode, koje bi obezbeđivala Šesta flota, u skladu sa interesima Zapada.

U međuvremenu, sučeljavanje SAD i Kine se proširilo i na Evropu, koja još nije u stanju da se jasno odredi prema "kineskoj strategiji globalizacije." Za sada, EU pokorno sledi interese Vašingtona.

"Fajnenšel tajms": Sijev ekscentrični put u Evropu, traži pukotine u EU i NATO-u

Kako zaključuje ruski politikolog Dmitrij Minjin: "U američkom strateškom razmišljanju Kina 21. veka sve više postaje ono što je za SAD u 20. veku bio Sovjetski Savez, a to znači: glavni suparnik u oblasti svetske politike."

Što se tiče Srbije, nedavno je Branko Žujović primetio da je najveća kineska investicija na Balkanu izgradnja nove pruge od Beograda do Subotice, a najveća američka investicija je izgradnja vojne baze "Bondstil".