Andrej Sušenjcov: Zašto je kineski pogled na svet mnogima prijemčiviji od zapadnog

Zapadni i kineski svetonazor se razlikuju u svojoj suštini, ističe programski direktor Valdajskog kluba Andrej Sušenjcov, napominjući da je za Rusiju, kao i za mnoge druge zemlje, ovaj drugi mnogo korisniji.

Zarobljen u hladnoratovskom mentalitetu, Zapad se u spoljnoj politici oslanja na tezu da postoji liberalno-demokratski centar sveta okupljen oko Severne Amerike i Zapadne Evrope, i predviđa ujedinjeno spoljnopolitičko delovanje zasnovano na deljenim vrednostima. Cilj Zapada je da ovo jezgro proširi i postepeno u sebe uvlači druge regione sveta, polako eliminišući potrebe za strateškom autonomijom u sferi bezbednosti.

Koncept da je "Rusija na pogrešnom putu" iznikao je iz ovakvog razmišljanja, i posledica je odbijanja SAD da shvate složenost sveta i to da različite nacije poimaju sopstveno mesto u istorijskom procesu i međunarodnim odnosima nezavisno od Zapada, ističe Sušenjcov u kolumni za RT internešenel.

Sa druge strane, istočni princip zasnovan na konfučijanizmu podrazumeva da plemeniti ljudi gaje međusobno razumevanje i da imaju drugačije stavove.

Zapad se svetu predstavlja kao primer koji treba da se sledi, i u kom slučaju će nestati svi problemi u međusobnim odnosima, dok kineski model prepoznaje jedinstvenost iskustava drugih ljudi i njihove različite civilizacijske puteve, i u tome postoji značajna solidarnost sa ruskim svetonazorom, ističe Sušenjcov.

Vučić: Si Đinping do kraja godine dolazi u Srbiju

Uprkos "komičnom optimizmu" zapadnjačke vizije budućnosti, ovaj koncept takođe podrazumeva da bi put do trijumfa liberalne demokratije mogao biti popločan sukobima.

Ruski i kineski pristup je suprotan tome. Mir se shvata kao krhko, nestabilno i retko stanje u međunarodnim odnosima. Dužnost država nije samo da posmatraju šta se dešava kod kuće, već da obezbede strukturu za zajedničku interakciju.

Zapad nema takav osećaj krhkosti. Naprotiv, dominantna je ofanzivna, uglavnom provokativna taktika i razmišljanje u kratkim političkim ciklusima. 

Povrh toga, američke političke elite verovatno su razmazili relativno dug period mira i udaljenost od geografskog centra velikih sukoba; bezbedno je živeti preko dva okeana, a lako je zamisliti da ostatak sveta živi u podjednako bezbednom okruženju. Naravno, ovaj stav ne dele ni Rusija ni Kina, ističe ruski politikolog.

Značaj inicijative "Pojas i put"

Inicijativa "Pojas i put" posebno je značajna za razumevanje kineskog odnosa sa sopstvenom pozicijom na međunarodnoj sceni, napominje Sušenjcov. 

Ova inicijativa se od svog početka 2013. godine razvijala prvenstveno kao infrastrukturni projekat, a sada počinje da se kreće ka istančanijim aspektima ove strategije, posebno pravilima za regulisanje graničnih prelaza, inspekciju robe, pristupima izgradnji zajedničke infrastrukture. Ovo je složeniji nivo, sa različitim dubinama i dinamikom u bilateralnim odnosima Kine sa različitim zemljama.

Kina sada postaje najvažniji trgovinski partner za većinu zemalja u svetu, tako da joj "Pojas i put" omogućava da uokviri i unapredi pristup trgovini, bilateralnoj saradnji u industriji, energetici i drugim oblastima.

"Pojas i put" je od posebne važnosti za Rusiju, a to je naglasio i predsednik Vladimir Putin na prošlogodišnjem forumu posvećenom desetogodišnjici ove inicijative, podseća Sušenjcov, i dodaje da su od velike važnosti i drugi integracioni projekti, što rezonuje sa ruskom idejom o "velikom evroazijskom partnerstvu", koje bi trebalo da uključi EAEU, ASEAN i druge organizacije pored programa "Pojas i put".

Integracioni proces, zasnovan na principima jednakosti, međusobnog poštovanja i solidarnosti u definisanju pravila interakcije, konceptualno je drugačiji pristup od rigidne liste pravila koju nudi Zapad, zaključuje ruski politikolog.