Svet
Pistorijus iskoristio posetu SAD da ubedi Nemce da više troše na vojsku
Nemačka će sledeće godine morati da potroši oko dodatnih 7 milijardi evra da bi održala svoje obaveze u oblasti odbrane i ispunila cilj NATO-a za odbranu od najmanje dva procenta BDP-a, računica je nemačkog ministra odbrane
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, tokom posete SAD ove nedelje, pokušao je da ubedi američke lidere da Nemačka ispunjava obećanje da će radikalno ojačati svoju vojsku nakon što je Rusija započela Specijalnu vojnu operaciju.
"Nemačka postavlja nacionalnu i kolektivnu odbranu kao prioritet, što se dešava prvi put od Drugog svetskog rata", rekao je Pistorijus u poseti Univerzitetu Džon Hopkins u Baltimoru.
"Ali, dok je Pistorijus pokušavao da dokaže nemačku rešenost po pitanjima odbrane, otvorio je jedno prizemnije pitanje koje cepa nemačku, često podeljenu, koalicionu vladu - kako će Nemačka to da plati?", ocenjuje "Politiko".
Pistorijus ima ograničen finansijski prostor za ulaganje u nemačku vojsku kako bi ona bila "spremna za rat", kako je nedavno rekao, zbog "kočnice dugova", koja ograničava savezni deficit na 0,35 odsto BDP-a, osim u vanrednom stanju.
Već nedeljama on vodi kampanju za oslobađanje troškova za odbranu od tih pravila, a takav narativ je pojačao tokom svoje posete SAD.
"Izdaci za odbranu i civilnu zaštitu ne bi trebalo da budu uključeni" u pravila o smanjenju duga, rekao je Pistorijus za nemačku novinsku agenciju.
Ministar je ponovio da Nemačka namerava da modernizuje vojsku nabavkama sa slobodnog tržišta, umesto da to čini sporim i skupim razvojem sopstvenih kapaciteta.
Pistorijus je ukazao da postojeći specijalni fond za Bundesver sa 100 milijardi evra neće pokriti sve potrebe, jer tek predstoji nabavka "dve fregate, možda dve podmornice, sistema Iris-T i tenkova".
"Dakle, čitav niz stavki treba da naručimo sada ili uskoro, kada bude novca za to", dodao je.
Nemački ministar finansija Kristijan Linder, lider Slobodne demokratske partije (FDP)uzvratio je Pistorijusu, tvrdeći da povećanje duga za finansiranje potrošnje za odbranu nije rešenje.
"Nažalost, Pistorijus samo ističe opciju bezbednosti nagomilavanjem dugova. Građani bi tako bili opterećeni sve većim i trajnim kamatama", rekao je on nemačkim medijima.
Unutar koalicije nastala je prepirka oko načina finansiranja troškova odbrane i ostavlja otvoreno pitanje kako će Nemačka platiti obećanu vojnu ekspanziju.
Međutim, to pitanje postaje sve hitnije sada kada se predviđa da će specijalni fond od 100 milijardi evra izdvojen 2022. za jačanje nemačke vojske brzo presušiti, prema Pistorijusovoj proceni.
Prema njegovoj računici, Nemačka će sledeće godine morati da potroši oko dodatnih sedam milijardi evra da bi održala svoje obaveze u oblasti odbrane i ispunila cilj NATO-a za odbranu od najmanje dva procenta BDP-a.
Ovo je prva godina za koju se predviđa da će Nemačka ispuniti taj cilj od dva odsto, a kancelar Olaf Šolc je obećao da će nastaviti da ispunjava cilj svake godine ubuduće.
Iako ostaje nejasno kako će Nemačka platiti svoje obaveze u oblasti odbrane, Pistorijus je proveo veći deo svog vremena u SAD pokušavajući da uveri američke lidere da je Nemačka na visini zadatka.
Nemački lideri, rekao je on Univerzitetu Džons Hopkins, "svesni su da američki resursi i pažnja ubuduće ne mogu i neće biti usredsređeni na Evropu". Zbog toga, dodao je, Berlin preuzima "više odgovornosti za bezbednost" evropskog kontinenta.
