Leonid Savin: Problemi sa kojima se suočava Rusija u širenju prisustva u Africi

Etno-religijska složenost, međuklanovske borbe i razni secesionistički pokreti unutar zemalja, odnosno podeljenost i rascepkanost afričkog kontinenta predstavljaju problem sa kojim Rusija mora da se suoči već sada, piše ruski geopolitičar Leond Savin za sajt "Geopolitika".

Na primer, u Čadu vojsku predstavlja prilično mala etnička grupa Zagava. Hrišćani žive na severu zemlje, a muslimani na jugu. U ovoj zemlji živi oko 200 etničkih grupa i klanova, od kojih su neki u oružanom sukobu sa vladom ili u međusobnom konfliktu.

Čak je i Etiopija, ranije poznata kao Abisinija, zapravo složena federacija, koja se deli na narode juga i jugozapada. Tu živi polunomadski muslimani narod Afar, kao i Harari, Gurage i Somalijci, koji zapremaju veliku teritoriju. U Etiopskoj pravoslavnoj crkvi se koristi pet lokalnih jezika.

Si-En-En: Čad ne želi američke trupe, jača ruski uticaj u Africi

U Južnom Sudanu postoje 64 etničke grupe. Ako pogledamo severnu Afriku, i tamo je etnički sastav prilično heterogen. U Libiji, koreni sukoba iz 2011. godini se dotiču starih verskih i plemenskih podela. I tokom Arapskog proleća predstavnici plemena su se protivili centralnoj vlasti.

Afričko prokletstvo resursa

Ovo su samo neki od primera složenog mozaika sa kojim Rusija već sada suočava. Prilikom izbora između sukobljenih strana potrebno je da se pažljivo razmotre sve moguće opcije, a da se istovremeno održi kontakt sa svim učesnicima.

Izbeglice i raseljena lica takođe igraju važnu ulogu u afričkim zemljama.

Posle arapskog proleća i ubistva Muamera Gadafija 2011. godine, Egipat i Tunis su se suočili sa izbeglicama iz Libije, ali sada i sama Libija doživljava poteškoće zbog obilja izbeglica iz Sudana. Etiopija je prihvatila oko milion izbeglica iz Južnog Sudana, Eritreje i Somalije. S druge strane, zbog građanskog rata u samoj Etiopiji, etiopske izbeglice beže u susedne zemlje, posebno u Keniju.

Postavlja se pitanje kako Rusija može da pomogne u rešavanju ovih problema.

Konačno, u Africi su tradicionalno postojali sukobi u vezi sa takozvanim "prokletstvom resursa", kada je Zapad praktikovao politiku neokolonijalizma i pokušavao da kontroliše nalazišta strateških resursa, od nafte i dijamanata, do zlata i uranijuma.

Francusku, koja je do sada eksploatisala Niger, pre svega u oblasti snabdevanja uranijumom, tvrdi Savin, može da zameni Rusija, čiji je nuklearni sektor izuzetno jak. To se može rešiti kroz sveobuhvatnu saradnju dve zemlje, uključujući vojnu pomoć Nigeru, koja je već u toku.

Transportne rute, kako unutar kontinenta tako i pomorske komunikacije, još su jedna važna oblast u kojoj će Rusija ili morati da prihvati sadašnji sistem, ili da zauzme aktivnu poziciju i ponudi sopstvena rešenja.

Prvi kontingent ruske vojske stigao u Burkinu Faso

U svakom slučaju, za širenje ruskog prisustva biće potreban i faktor tvrde moći, odnosno vojska.

Zemlje Sahelske alijanse, Centralnoafrička Republika i Libija, već deluju kao uporišta Rusije, odakle će biti moguće projektovati vojnu silu u druge zemlje.

Egipat, Etiopija i Južna Afrika, kao zemlje BRIKS-a, veoma su važni kao centri i čvorišta, zaključuje ruski geopolitičar, a preko ovih zemalja bi se multipolarnost mogla proširiti na čitav region.