Svet
"Fajnenšel tajms": SAD traže od G7 da Kijevu obezbede zajam od zamrznute ruske imovine
Plan bi trebalo da bude razmatran u junu na samitu G7, a okviru njega, Ukrajina bi mogla da dobije oko 50 milijardi dolara
Sjedinjene Američke Države traže od zemalja G7 da odobre Ukrajini zajam osiguran budućom zaradom od zamrznutih sredstava Rusije, a pre mogućeg povratka Donalda Trampa na mesto predsednika, objavio je "Fajnenšel tajms", pozivajući se na zapadne zvaničnike.
"Saveznici Vašingtona iz G7 počinju da imaju više interesovanje za američki plan da obezbede desetine milijardi dolara finansiranja Ukrajini, uoči mogućeg povratka Donalda Trampa u Belu kuću", navodi se u članku.
Prema njihovim navodima, plan bi trebalo da bude razmatran u junu na samitu G7. U okviru plana, Kijev bi mogao da dobije oko 50 milijardi dolara, a isplate bi mogle da počnu ovog leta.
Kako list prenosi, neke zemlje G7 koje su se ranije protivile takvom planu počele su da menjaju svoj stav pod pritiskom SAD. Inicijativu su podržale Kanada i Velika Britanija, a na njihovu stranu počele su da naginju i Francuska, Nemačka, Italija i Japan.
Rasprava o tome kako zamrznutu rusku državnu imovinu staviti na raspolaganje Ukrajini je u ćorsokaku više od godinu dana, pri čemu zagovornici potpune zaplene imovine, umesto zamrzavanja, nisu u stanju da ubede guvernere centralnih banaka ili steknu dovoljnu podršku unutar grupe G7.
Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke , prošle nedelje je iznela pravne i ekonomske primedbe na potpunu zaplenu imovine, ali su SAD, uz snažnu podršku Velike Britanije, odlučne da pokušaju da zaobiđu takve primedbe.
"Prelazak sa zamrzavanja imovine na konfiskaciju imovine i njeno raspolaganje je nešto što treba pažljivo razmotriti", rekla je Lagard, dodajući da bi to "značilo kršenje međunarodnog pravnog poretka".
Američka administracija je više puta najavljivala planove o zajedničkom pristupu korišćenju ruskih suverenih sredstava na samitu lidera G7 u junu u Italiji. Stejt department je na pitanje o planiranom terminu početka korišćenja ruskih sredstava i usaglašavanju takvog stava sa drugim zemljama G7, naveo da još nisu spremni da razgovaraju o konkretnom datumu konsultacije u okviru G7.
Podsećamo, nakon početka Specijalne operacije u Ukrajini, EU i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu ruskih deviznih rezervi u iznosu od oko 300 milijardi evra. Oko 200 milijardi evra nalazi se u Evropskoj uniji, uglavnom na računima belgijskog "Juroklira", glavne klirinške kuće EU.
Do nedavno, članice G7 su raspravljali su o načinima da se zamrznuta ruska imovina iskoristi samo za finansiranje obnove Ukrajine. Evropska centralna banka je upozorila da privlačenje ovih sredstava za podršku ukrajinskim oružanim snagama dugoročno nosi reputacione rizike za evropsku valutu.
Međutim, početkom maja predstavništvo Belgije, koja predsedava Savetom EU, saopštilo je da su članice G7 ranije dogovorile mere da se prihodi od ruske imovine koriste za vojnu pomoć režimu u Kijevu.
Kremlj je upozorio da će donošenje ovakvih odluka "biti još jedan korak u kršenju svih pravila i normi međunarodnog prava". Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ukazao je da Moskva takođe možda neće vratiti ona sredstva koja su zapadne zemlje držale u Rusiji i koja su zamrznuta, kao odgovor na zaplenu ruskih državnih rezervi.
