Gore nego Štazi: Taker Karlson otkriva kako nas prisluškuju

Savremeni "pametni" telefoni skupljaju podatke o svojim korisnicima "gore nego Štazi" i šalju ih matičnim kompanijama "guglu" i "eplu", koji zatim te podatke prodaju oglašivačima, upozorio je bivši američki pripadnik američkih "mornaričkih foka" i osnivač privatne vojne korporacije "Blekvoter vorldvajd" Erik Prins u intervjuu za Takera Karlsona.

On napominje da, nakon skorašnjeg proširenja notornog špijunskog zakona, tim podacima neometano mogu pristupiti i američke bezbednosne službe.

"Identifikacija za oglašavanje je poput 25-cifrenog alfanumeričkog koda koji se nalazi na vašem telefonu, koji (prikuplja podatke o tome) gde idete, šta kupujete, koga zovete i šta gledate. Čak radi i sa aplikacijama na vašem telefonu, a koje su takođe napravljene pomoću 'guglovog' kompleta za razvoj softvera. Oni (programerima) plaćaju više da ubace 'gugl' kuke kako bi te aplikacije mogle da uključe mikrofon, kameru, ili GPS na vašem telefonu, tako da vaš telefon zapravo postaje... uređaj koji prikuplja sve i svašta o onome što radite", kaže Prins.

Kako dodaje, "svaki deo tih podataka se prikuplja, analizira i preprodaje oglašivačima".

"Sproveli smo studiju u kojoj smo pratili telefon sa 'guglovim' uslugama ili 'ajfon'... Oko tri ujutru smo primetili ogromnu količinu podataka kako napušta telefon. Tada telefon zapravo kontaktira maticu i izvozi sve vaše podatke", ističe on. 

Nakon što je Senat odobrio ponovno usvajanje Zakona o nadzoru stranih obaveštajnih službi (FISA) koji sadrži amandman koji je dramatično proširio spisak entiteta koji su u obavezi da saučestvuju u špijunskim aktivnostima američkih obaveštajaca, federalni agenti mogu bez sudskog naloga dobiti pristup svim tim podacima koje prikupljaju "Gugl" i "Epl" zarad reklama, upozorava Prins.

"Dakle, nova FISA (predstavlja) veliko proširenje. Ona nalaže da svaki federalni agent, iz bilo kog razloga, bez opravdane sumnje ili sudskog naloga, može primorati bilo koju kompaniju koja poseduje te podatke da ih preda", rekao je Takerov sagovornik.

"Osetljivi" podaci u rukama američkih obaveštajaca 

Potvrda da američki obaveštajci pristupaju ovim podacima se može naći u novom dokumentu o "okviru politike o komercijalno dostupnim informacijama" Nacionalnih obaveštajnih službi, tela koje nadgleda rad svih 18 američkih obaveštajnih agencija, uključujući CIA i FBI, piše nezavisni istraživački novinar Kit Klarenberg.

"Kako se primećuje u dokumentu Hejnsove, 'komercijalni subjekti trenutno prikupljaju neviđene količine ličnih podataka iz različitih izvora'. To uključuje 'mobilne telefone, automobile, kućne aparate i druge lične uređaje'. Ove informacije se zatim stavljaju na raspolaganje 'raznolikoj skupini kupaca, uključujući profitne i neprofitne subjekte, strane protivnike i domaće i transnacionalne organizacije'. Američka 'obaveštajna zajednica', priznaje njen direktor, rutinski koristi priliku da 'pristupi, prikupi i obradi'" te podatke, piše Klarenberg.

Ovi podaci mogu biti "intimne" i/ili "osetljive" prirode, a koji uključuju "lične atribute... rasu ili etničku pripadnost, politička mišljenja, veroispovest, seksualnu orijentaciju, rodni identitet, medicinske ili genetske informacije, finansijske podatke ili bilo koje druge podatke" koji imaju "potencijal da izazovu značajnu štetu, sramotu, neprijatnost ili nepravednost prema osobi ili osobama opisanim u podacima", navodi se u dokumentu.

Dalje, na osnovu tih podataka se "tokom dužeg vremenskog perioda mogu ustanoviti obrasci o životu; otkriti lične preference ili identifkatori; olakšati predviđanja o budućem delovanju; omogućiti aktivnosti ciljanja; otkriti praktikovanje prava pojedinaca", ali se u dokumentu ne pruža jasan odgovor na to koliko će američke obaveštajne agencije biti ograničene pri kupovini tih podataka, ističe Klarenberg.