"Vakcina" protiv dezinformacija: Šta je "pribanking"?

Nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2016. i referenduma o napuštanju EU u Velikoj Britaniji ranije iste godine, uticajni mediji su počeli da brije o "epidemiji lažnih vesti" i "ruskim malignim uticajem" koji širi dezinformacije u medijskom prostoru zapadnih zemalja.

U to vreme je popularizovan koncept "dibankinga" (debunking), odnosno "otkrivanja lažnih tvrdnji i prevara" – ili jednostavnije raskrinkavanja.

Zašto Americi smeta TikTok? Propalestinske objave imaju veći domet od informativnih platformi SAD

"Dibanking" se ponovo našao u centru pažnje nakon izbijanja pandemije virusa korona, kada je svaka problematizacija zvaničnog narativa smatrana "širenjem opasnih dezinformacija" – iako se kasnije pokazalo da su i naučnici pravili mnogo grešaka u borbi sa smrtonosnim virusom.

Ipak, iako su tehnološki giganti, mejnstrim mediji i pojedine države uložile ogroman trud i resurse u "razbijanje opasnih mitova i borbu protiv lažnih vesti", rezultati očigledno nisu bili zadovoljavajući: na kraju krajeva, Donald Tramp je i dalje blagi favorit na novembarskim izborima u SAD, dok se u Evropi sve glasnije govori o "jačanju ekstremne desnice koja želi da uništi demokratiju".

Zbog toga se poslednjih nedelja sve češće priča o "pribankingu", novom i potencijalno još opasnijem konceptu koji bi, ukoliko bude implementiran, mogao da ima revolucionarne posledice.

Šta je "pribanking"?

Koncept "pribankinga" (pre-bunking) u određenoj meri podseća na "dibanking", ali ima i jednu ključnu razliku: dok se "dibanking" odnosi na osporavanje istinitosti neke vesti nakon što je ona objavljena, "pribanking" bi trebalo da deluje preventivno, odnosno da nauči ljude kako da unapred prepoznaju navodne lažne vesti.

Drugim rečima, ako bi "dibanking" bio svojevrstan lek za navodne lažne vesti, "pribanking" bi bio neka vrsta vakcine, koja se prima preventivno kako bi se sprečilo dobijanje bolesti. "Dibanking" bi se, dakle, mogao prevesti i kao "preventivno raskrinkavanje".

"Vašington post" je taj koncept opisao kao "izlaganje ljude oslabljenim dozama dezinformacija uparenih sa objašnjenjima, koja imaju za cilj da pomognu javnosti da razvije 'mentalna antitela' za prepoznavanje i odbranu od prevara u vreloj izbornoj godini".

Gugl pokreće kampanju "preventivnog raskrinkavanja dezinformacija" uoči izbora za Evropski parlament

Jasno je da "pribanking" stvara veliki prostor za zloupotrebu od strane vlada i velikih korporacija, koje mogu da propišu "pravilnu" interpretaciju različitih pojava i (potencijalno spornih) događaja i pre nego što se oni dogode, kako bi se minimizirao uticaj drugačijih tumačenja, koja bi mogla biti kritična prema zvaničnom narativu.

"Pribanking" je već postao tema razgovora u Evropskoj uniji.

"Kako tehnologija bude napredovala, moramo da izgradimo društveni imunitet na manipulaciju informacijama. Istraživanja su pokazala da je pribanking znatno uspešniji od dibankinga", rekla je nedavno predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen, poredeći "pribanking" sa vakcinacijom.

Ne iznenađuje da je jedan od najranijih zagovornika "pribankinga" Jasmin Grin, direktorka "Guglove" podružnice "Džigso" (Jigsaw), čiji je glavni zadatak "traženje kreativnih rešenja u borba protiv ekstremizma na internetu".

Ona je o "pribankingu" pisala još u decembru 2022, a meta njenih kritika je – očekivano – bila "ruska propaganda". Optužujući Rusiju da manipuliše informacijama o ukrajinskim izbeglicama u Evropi, Grinova je objavila da je "na jesen 2022. godine, Džigso pokrenuo svoj najveći eksperiment, nastojeći da preventivno upozori milione Evropljana na pokušaje da se manipuliše njihovim stavovima".

Pozivajući se na radove socijalnog psihologa Vilijama Megvajera, ona navodi da su "istraživanja u društvenim naukama proizvela ohrabrujuće dokaze za potencijalnu alternativu tradicionalnim pristupima suprotstavljanju manipulaciji: pribanking".

Dometi "pribankinga"

Pionir u "pribankingu" za sada je "Gugl", koji je svojim korisnicima počeo da prikazuje kratke video-snimke, ne duže od 50 sekundi, čiji je cilj edukacija ljudi o različitim taktikama koje se koriste u širenju dezinformacija: od korišćenja emotivnog jezika, preko stvaranja polarizacije i izvlačenja iz konteksta do skretanja pažnje.

Ta kompanija je pokrenula i novu platformu za "pribanking", na kojoj korisnici mogu da se informišu o metodama manipulacije, ali i urade test koji im pokazuje koliko su vešti u uočavanju dezinformacija.

Međutim, stručnjaci su podeljeni kada je reč o efektivnosti "pribankinga".

Ima (li) nade, ili: Šta će Džon Stjuart Mil u "Njuzviku", iznenada

Kritičari navode da je teško naučiti ljude da prepoznaju dezinformacije uz pomoć nekoliko snimaka na Jutjubu, kao i da oni koji će te snimke gledati verovatno nisu ciljana publika ovakvih inicijativa.

Naravno, važno je naglasiti da se na internetu zaista može pronaći mnogo lažnih vesti, te da manipulacija informacijama može biti izuzetno opasna – pogotovo u doba veštačke inteligencije. 

Međutim, borba protiv dezinformacija se često zloupotrebljava i koristi za cenzuru mišljenja koja odudaraju od zvaničnih interpretacija, ali i diskreditaciju protivnika. Francuski preduzetnik Arno Bertran je na Iksu izneo zanimljivo viđenje ovog fenomena:

"(Pribanking) nas suštinski vraća u svet pre prosvetiteljstva, kada su, umesto da mu pristupamo racionalno, religija i mitovi definisali naše razumevanje sveta. Bio bi to trijumf dogme naspram potrage za istinom uz pomoć činjenica."

Evropska unija je zabranom većeg broja ruskih medija u više navrata pokazala šta misli i koliko je spremna da toleriše glasove koji odudaraju od "mejnstrima", kao i da ih sučeljavanje stavova i sloboda mišljenja u suštini ne zanima. Nažalost, pitanje je vremena kada će "dibanking" postati još jedno oruđe u njihov arsenalu za borbu protiv "malignog ruskog uticaja".