Sve što treba da znate o evropskim izborima: Hoće li doći do promena u Evropi?

Deseti po redu izbori za Evropski parlament zvanično su počeli danas u Holandiji, a trajaće do kraja vikenda – kada bi Evropska unija i zvanično trebalo da dobije novi saziv parlamenta.

Izbori će biti održani u 27 država članica i na njima se će nadmetati preko 200 partija.

Izborna sezona otvorila se danas u Holandiji, dok će sutra na birališta izaći građani Irske i Češke. Letonci, Maltežani, Slovenci i Italijani će glasati u subotu, dok će građani ostalih zemalja svoje biračko pravo moći da iskoriste u nedelju, 9. juna.

Izbori za Evropski parlament od 6. do 9. juna, sledi izbor predsednika Evropske komisije

Novi saziv evropskog parlamenta imaće 720 mesta, koja će biti (manje-više) proporcionalni raspoređeni između država članica, u skladu sa njihovim brojem stanovnika.

Tradicionalno, najviše evroposlanika će imati Nemačka (96), a za njom slede Francuska (81), Italija (76) i Španija (61). Minimalan broj evroposlanika koje jedna zemlja može da ima je šest, koliko će biti dodeljeno Malti, Kipru i Luksemburgu.

Koje političke grupacije postoje

Tokom evropskih izbora građani EU glasaju za političke partije iz svojih država, na isti način kao i nacionalnim izborima. Međutim, većina vodećih partija u evropskim državama pripada nekoj od desetak evropskih partija i sedam političkih grupacija u Evropskom parlamentu.

Najveća od sedam grupacija je Evropska narodna partija (EPP). Reč je o grupacija partija desnog centra, koja je imala najviše evroposlanika u svim sazivima Evropskog parlamenta od 1999. godine do danas. Ankete pokazuju da će sa oko 170 mesta ona najverovatnije i ove godine biti najveća, ali da će izgubiti nekoliko mesta.

Vodeće političke partije u EPP-u su nemački Demohrišćani, španski Narodnjaci, poljska Građanska partija i Forca Italija. Iz redova EPP-a dolazi i aktuelna predsednica EK Ursula fon der Lajen, koja je ujedno i "špicenkandidat" svoje grupacije na aktuelnim izborima.

Međutim, problem za narodnjake predstavlja činjenica da, za razliku od prošlih evropskih izbora, ovog puta nijedna vodeća evropska država nema predsednika ili premijera iz redova EPP-a. Kao neformalni lideri ove grupacije mogu se smatrati poljski premijer i lider Građanske platforme Donald Tusk.

Druga po veličini grupacija u EP su Socijalisti i demokrate (S&D), koju čine partije levog centra. Njihov kandidat na ovogodišnjim izborima biće evropski komesar iz Luksemburga Nikolas Šmit, a procenjuje se da bi mogli da osvoje oko 130 mesta.

Zli pilići i dvorepi psi: Šest najčudnijih partija za koje je moguće glasati na evropskim izborima

Najveće partije iz ove grupacije biće španski Socijalisti, nemačke Socijaldemokrate i Demokratska partija Italije. Neformalni lideri ove grupacije su nemački kancelar Olaf Šolc i španski premijer Pedro Sančez.

Treće mesto bi, prema anketama, trebalo da pripadne Evropskim konzervativcima i reformistima (ECR), desničarskoj i blago evroskeptičkoj grupaciji. Njen neformalni lider je italijanska premijerka Đorđa Meloni, čija partija Braća Italije bi mogla da postane jedna od najvećih u EP. Procenjuje se da bi mogli da imaju oko 85 poslanika.

Četvrto mesto je mesecima bilo "rezervisano" za grupu Identitet i demokratija (ID), koja važni za najviše desnu i najevroskeptičniju u EP. Međutim, u njoj je pre samo nekoliko nedelja došlo do raskola između dve vodeće članice: francuskog Nacionalnog okupljanja (RN) Marin le Pen i Alternative za Nemačku (AfD).

Okidač sukoba je bila izjava nosioca liste AfD-a na evropskim izborima Maksimilijana Kraha da "nisu svi pripadnici SS-a nužno kriminalci", koja je naišla na izrazito negativne reakcije ostalih partija u ID-u. Alternativa je na kraju isključena iz te političke grupacije, čime je ID izgubila jednu od svojih najvećih i najuticajnijih članica. Njima se prognozira između 65 i 70 mesta u EP.

Liberali, okupljene oko grupacije Obnovimo Evropu, mogli bi da računaju na oko 75 poslaničkih mesta. Međutim, njihova podrška će ove godine biti osetno manja u odnosu na pre pet godina – delimično i zbog podrške partije Renesansa francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji bi mogao da bude jedan od najvećih gubitnika izbora.

Evropski izbori: Ko su špicenkandidati i kakav je njihov stav o proširenju na Balkan?

Tu su i Zeleni, čija je podrška takođe u padu, kao i Evropska levica, za koje se procenjuje da bi mogli da osvoje oko 40, odnosno oko 30glasova.

Jedan deo političkih partija, iz različitih razloga, ne sedi ni u jednoj političkoj grupaciji u EP. Među njima se, osim ranije pomenutog AfD-a, nalazi i Fides mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je izbačen iz EPP-a 2019, i Smer slovačkog premijera Roberta Fica, koji je izbačen iz S&D-a početkom ove godine.

Postizborna matematika

Većinu u Evropskom parlamentu, dakle, čini 361 evroposlanika, koliko će glasova biti potrebno i za izbor predsednika i članova Komisije. Do sada, tu većinu su uglavnom formirali narodnjaci, socijaldemokrate i liberali.

Međutim, ove godine moglo bi da dođe do promena, pre svega zbog očekivanog jačanja desnice u mnogim evropskim državama, od Nemačke i Francuske do Italije i Holandije.

Od toga bi najviše mogla da profitira Đorđa Meloni, čija je zvezda u usponu od kada je pobedila na izborima u Italiji pre dve godina i osvojila premijersku funkciju.

Iako su je politički protivnici nju i njenu partiju često pežorativno nazivali "ekstremno desnom" i "neofašističkom", Melonijeva je uspela da se adaptira i postane prihvaćena od drugih evropskih lidera, ali i da izgradi relativno dobar odnos sa predsednicom EK Fon der Lajen.

Meloni se tokom poslednje dve godine pozicionirala kao "graditelj mostova" između "mejnstrim" umerenijih opcija, oličene u EPP-u, i tvrđe, evroskeptične desnice – od Orbana do Le Penove. Upravo je poziv na saradnju koji je francuska političarka uputila italijanskoj premijerki pokazuje koliko je pozicija Melonijeve ojačala.

EU zbog Orbana "ljulja" evropsku kandidaturu Ursule fon der Lajen

Upravo bi podrška italijanske premijerke mogla da bude presuda za ponovni izbor Fon der Lajenove na mesto predsednice EK. Njen drugi mandat je u jednom trenutku delovao zagarantovano, ali je njena podrška vremenom počela da se kruni, a u javnosti su se pojavila i nova imena.

Međutim, ako je briselska politika po nečemu poznata, onda je to njena nepredvidivost. Ranija iskustva nam pokazuju da se pravih peripetija i preokreta doći tek nakon što sva biračka mesta budu zatvorena – na kraju krajeva, i sama Ursula fon der Lajen je pre pet godina izabrana kao "kompromisno rešenje", iako nije bila "špicenkandidat" svoje partije i za nju niko nije glasao. 

Da li će ona i ostati na mesto predsednice komisije – niko ne zna, ali je izvesno da glasači na to verovatno neće imati mnogo uticaja.