Ekonomija
"Fajnenšel tajms": Dominacija dolara ugrožena, na vidiku novi monetarni poredak
Ukoliko se bude sve manje trgovalo u dolarima i istovremeno manje kupovale američke državne obveznice, biće ugrožene posebne privilegije koje dolar ima kao međunarodna rezervna valuta
Svetski ekonomski poredak u kome su SAD bile neprokosnoveni vladar, a dolar vodeća valuta sada se menja, piše za "Fajnenšel tajms" strateg "Kredi Svis" banke Zoltan Pozar.
Kina proaktivno piše nova pravila, stvarajući novu vrstu globalizacije kroz institucije kao što su Inicijativa "Pojas i put", BRIKS+ i Šangajska organizacija za saradnju.
Dok su na snazi bile stroge mere zaštite od koronavirusa, Peking je uspostavio posebne odnose sa Moskvom i Teheranom. Ovaj odnos sa Rusijom, uz neočekivanu pomoć globalnog zagrevanja, pomogao je da se "Pojas i put" proširi arktičkim brodskim rutama, piše Pozar.
Krajem prošle godine, organizovan je prvi samit Kine i Saveta za saradnju Zalivskih zemalja što je dovelo do produbljivanja kineskih veza sa OPEK+. Sve ovo može na kraju da dovede do situacije "jedan svet, dva sistema", piše Pozar koji je na početku ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini najavio nastanak "novog svetskog monetarnog poretka" u čijem će centru biti Rusija, Kina i njihovi saveznici s novom rezervnom svetskom valutom zasnovanom na sirovinama kojima raspolažu u izobilju.
"Ako se krećemo od unipolarnog sveta ka ovom multipolarnom, i ako se G20 raspadne na tabor G7 plus Australiju, BRIKS+ i Nesvrstane, nemoguće je da ovi rascepi neće uticati na međunarodni monetarni sistem. Rastuća makroekonomska neravnoteža u SAD dodatno povećava ove rizike", naveo je Pozar za "Fajnenšel tajms".
Monetarni poredak zasnovan na dolarima već se dovodi u pitanje na više načina, ali dva se posebno ističu: širenje dedolarizacije i digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC).
Dedolarizacija nije nova tema. Počela je u jeku finansijske krize, ali se u poslednje vreme, piše Pozar, tempo dedolarizacije ubrzao.
Kina i Indija su tokom prošle godine plaćale ruske sirovine u juanima, rupijama i dirhamima UAE. Indija je počela da koristi rupije u svojim međunarodnim transakcijama, dok je Kina pozvala zalivske zemalje da u potpunosti iskoriste Šangajsku berzu nafte i prirodnog gasa za plaćanje nafte u junima u narednih tri do pet godina.
Saudijska Arabija nedavno je saopštila da je spremna da trguje naftom u drugim valutama osim dolara.
Sa ekspanzijom BRIKS-a izvan Brazila, Rusije, Indije i Kine, dedolarizacija trgovinskih tokova mogla bi da se proširi, navodi Pozar i dodaje da bi CBDC mogle da ubrzaju ovu tranziciju.
Kina je promenila strategiju kojom internacionalizuje juan. S obzirom na to da se finansijske sankcije sprovode kroz zapadne banake i da ove institucije čine okosnicu bankarskog sistema koji podržava dolar, korišćenje iste mreže za internacionalizaciju juana moglo je da predstavlja rizik. Da bi se ti izbeglo, bila je potrebna nova mreža.
Širom sveta, ali posebno na globalnom istoku i jugu, CBDC se šire poput virusa, a više od polovine svetskih centralnih banaka istražuje ili razvija digitalne valute pomoću pilota ili istraživanja, pokazuju podaci Međunarodnog monetarnog fonda.
Te banke će biti sve više međusobno povezane, a centralne banke koje su međusobno povezane preko CBDC-a u suštini ponovo stvaraju mrežu korespondentskih banaka.
Ta nova mreža zasnovana na CBDC-u mogla bi da omogući centralnim bankama na globalnom istoku i jugu da služe kao dileri deviza za posredničke tokove valuta između lokalnih bankarskih sistema, bez pozivanja na dolar ili kontakata sa zapadnim bankarskim sistemom, navodi Pozar.
Promena je već u toku. Budžetski suficiti Kine, Rusije i Saudijske Arabije su rekordni. S tim viškovima, međutim, ove zemlje ne postupaju kao što su, tradicionalno, činile sve do sada - kupujući američke državne obveznice. Time, u suštini, smanjuju mogućnost Americi da se još više zadužuje, odnosno, da živi na račun svog duga koji trenutno iznosi 31,55 biliona (hiljada milijardi) dolara.
Umesto toga, svedoci smo, piše Pozar za "Fajnenšel tajms", da ostvarene viškove ulažu u kupovinu zlata, sirovina i u geopolitičke investicije kao što je finansiranje "Pojasa i puta" i pomoć saveznicima poput Turske, Egipta ili Pakistana.
U kombinaciji ovih faktora, s kakvom se američka valuta do sada nije susrela, Pozar vidi glavnu opasnost po budući status dolara.
"Ako se u dolarima trguje sve manje, i ako se istovremeno sve manje kupuju američke državne obveznice, 'posebne privilegije' koje dolar ima kao međunarodna rezervna valuta biće ugrožene", zaključuje Pozar.
