Ekonomija
Srbija i Azerbejdžan grade novu gasnu elektranu: Koji su izazovi i ko će obezbediti gas
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za RT Balkan da se izgradnja gasne elektrane isplati jedino u slučaju da imamo siguran izvor snabdevanja jeftinog gasa, kakav je trenutno ruski
Novi energetski projekat Srbije i Azerbejdžana, trebalo bi, da bude u pogonu od 2030. godine. Prva velika gasna elektrana značajno bi povećala udeo u ukupnoj proizvodnji električne energije koja bi se dobijala iz tog energenta, ali bi trebalo i da otvori nove mogućnosti u pogledu diversifikacije, koju Brisel toliko priželjkuje, s obzirom na to da se Srbija u najvećoj meri trenutno snabdeva ruskim gasom.
Stručnjaci ističu da je izgradnja gasne elektrane uvek dobra vest, ali ipak ukazuju da Srbija teško može da računa na jedno takvo postrojenje bez oslanjanja na snabdevanje iz Rusije.
Srbija i Azerbejdžan razgovaraju o izgradnji gasne elektrane kod Niša, a reč je o projektu snage 500 megavata, gde će se proizvoditi struja koja bi mogla da zadovolji 10 odsto potreba Srbije. Mnogo veće pitanje od izgradnje same elektrane je odakle će Srbija u narednim godinama obezbeđivati gas za svoje potrebe, jer prema sadašnjoj računici - iz Azerbejdžana nam stiže tek oko 400 miliona kubika ovog energenta, dok iz Rusije dobijamo oko tri milijarde kubika godišnje. Kapacitet interkonektora između Srbije i Bugarske, kojim azerbejdžanski gas stiže, je oko 1,8 milijardi, ali niti Azerbejdžan trenutno ima toliko gasa za nas, niti mi možemo da ga transportujemo zbog "uskog grla" kroz Grčku i Bugarsku, čije cevi imaju manju propusnu moć.
Izgradnja gasnog interkonektora Srbija-Bugarska trebalo je da omogući diversifikaciju izvora snabdevanja i da, kako to Zapad definiše, "oslobodi Srbiju i region zavisnosti od ruskog gasa". Ipak, to podrazumeva kupovinu skupljeg tečnog prirodnog gasa (TNG), koji do grčke luke, stiže tankerima iz Katara, Norveške ili Amerike, a potom se mora pretvoriti iz tečnog u gasno stanje da bi se transportovao gasovodom.
"Potrebno je da potpišemo ugovor između azerbejdžanske kompanije 'Sokar' i 'Srbijagasa' i radi se o izgradnji nove elektrane za gas u blizini Niša. Imaćemo dva udela od 50 odsto i sa obe strane ćemo voditi računa o tom projektu sa velikom posvećenošću i verujem da možemo da krenemo u gradnju elektrane 2027. godine i da bude gotova do 2030", kazao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Bakuu.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za RT Balkan da se izgradnja gasne elektrane isplati jedino u slučaju da imamo siguran izvor snabdevanja jeftinog gasa, kakav je trenutno ruski.
"Gasna elektrana može da funkcioniše, samo je pitanje kolika će biti cena njene izgradnje i cena LNG. Niko na svetu ne pravi gasnu elektranu na LNG, jer je skup, a postoje izazovi i kada je u pitanju sigurnost snabdevanja i logistika. Kad ne bi radio 'Turski tok', preko kojeg dobijamo gas iz Rusije, u domenu naučne fantastike bi bilo da mi imamo gasnu elektranu. Nisam video projekat, mogu da kažem da ja to ne bih radio, iako je inženjerski taj projekat izvodljiv, ali sa ekonomskog aspekta je pitanje koliko je opravdan", smatra Zdravković.
On napominje da Azerbejdžan mora svoj gas da šalje u Evropu preko ruske ili turske infrastrukture, ali da je jedini isplativ način da gas stiže ruskim gasovodima.
"Gasna elektrana ima smisla zato što je ona zamena za obnovljive izvore energije, ako se zemlja mnogo oslanja na njih, potrebna im je paralelna struktura koja može da bude brza zamena. Zato su sada u Evropi popularne gasne elektrane i zato se povećava zavisnost od Ruske Federacije. Svaki megavat ili gigavat iz obnovljivih izvora mora da prati neki megavat ili gigavat iz gasa. Zato je 20 odsto struje proizvedeno iz gasa, jer kad nema sunca, vetra ili nema vode, da bi moglo da bude brza zamena ako ne rade vetroparkovi ili hidroelektrane", kaže Zdravković.
On objašnjava da gasno postrojenje obezbeđuje najbržu zamenu, jer je tehnologija proizvodnje takva da je potrebno oko sat vremena da se pokrene, dok je potrebno 24 sata da krene struja iz nuklearne elektrane, a kada su u pitanju termo-elektrane na ugalj neophodno je i do 48 sati da dođe do projektovane proizvodnje.
"To je razlog zašto je gas najbolja alternativa za obnovljive izvore energije. Gasne elektrane imaju itekako smisla uz metropole zbog centralnog grejanja, a Niš postaje sve veći grad i zato sigurno ovaj projekat ne bi bio loš, ali je pitanje koliko je isplativ. Svakako će ključno biti odakle će gas stizati i koliko ćemo ga plaćati", ukazuje Miloš Zdravković.
O različitim pravcima snabdevanja gasom se prethodnih dana razgovaralo i u Atini. Ministarka energetike Dubravka Handanović Đedović je rekla da je Srbija na korak od dobijanja i upotrebe LNG gasa koji bi dolazio iz Grčke, kada su u pitanju radovi na izgradnji te interkonekcije sa Severnom Makedonijom. Gas bi mogao da se obezbedi i iz Rumunije, ali stručnjaci ukazuju da su svi ti planovi još na "dugom štapu".
Live
