Svetska banka smanjila prognozu globalnog rasta na 2,5 odsto: Situacija može da bude još gora

Svetska banka je danas smanjila svoju prognozu globalnog rasta za 2026. godinu na 2,5 odsto zbog rata na Bliskom istoku i upozorila da bi rast mogao da se uspori na samo 1,3 odsto ako se poremećaji u snabdevanju energentima pokažu ozbiljnijim i izazovu stres na finansijskim tržištima.

Globalni rast je dostigao 2,9 odsto u 2025. godini, saopštila je banka u svojim polugodišnjim Globalnim ekonomskim izgledima, što je povećanje od 0,2 procentna poena u odnosu na procenu iz januara. Njena prognoza za 2026. godinu je niža za 0,1 procentni poen u odnosu na januar, što je najniži nivo od pandemije kovida koja je počela krajem 2019. godine.

Banka je snizila prognoze za dve trećine zemalja kao rezultat rata u Iranu, a najveća smanjenja su pogodila Ujedinjene Arapske Emirate, Irak i druge zemlje na Bliskom istoku čiji je izvoz energenata teško pogođen sukobom.

U šta ulažu najimućnije svetske porodice: Bogataši gube poverenje u dolar

Sumorna prognoza Svetske banke dolazi u trenutku kada rat koji su pokrenule SAD i Izrael napadima na Iran ulazi u četvrti mesec. To je dovelo do naglog rasta cena energenata zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, obnovljenih inflatornih pritisaka širom sveta i podstaklo očekivanja oštrije monetarne politike u mnogim zemljama. Cene đubriva su takođe naglo porasle, što izaziva zabrinutost zbog velike krize u snabdevanju hranom.

Cene nafte su juče skočile za dva dolara nakon što je američki predsednik Donald Tramp rekao da će SAD napasti Iran "veoma snažno" ako se ne postigne mirovni sporazum.

Svetska banka je saopštila da njena osnovna prognoza pretpostavlja prosečnu cenu sirove nafte marke "brent" od 94 dolara za godinu, što je povećanje od 36 procenata u odnosu na 2025. godinu, i da će se najgori poremećaji u snabdevanju energentima smanjiti do kraja jula, sa globalnom inflacijom od četiri procenta.

Navodi se da bi rast mogao da se uspori na 2,1 odsto ako bi poremećaji u snabdevanju energentima trajali duže i ako bi prosečne cene nafte ove godine iznosile 115 dolara po barelu, što bi moglo da dovede inflaciju na 4,4 odsto.

Izgledi bi se dodatno pogoršali, sa usporavanjem rasta na samo 1,3 odsto, ako bi energetski šok uticao na finansijska tržišta, što bi rezultiralo nižim cenama energenata, većom volatilnošću i slabijim poverenjem, navodi se u prognozi koju je preneo Rojters.