Ekonomija
Novi pokušaj potiskivanja ruskog gasa: Da li je Vertikalni koridor realna alternativa ili pusta želja
U javnosti se stalno ukazuje da treba mnogo više da se uradi na diversifikaciji snabdevanja, a u suštini se samo ponavljaju poruke koje stižu iz Vašingtona i Brisela, po kojima je jedino bitno da Srbija prestane da kupuje ruski gas
Srbija je korak bliže Vertikalnom gasnom koridoru, ali pitanje je da li će iz pravca Severne Makedonije ikada moći da poteknu dovoljne količine koje bi eventualno mogle da zamene od Brisela omraženi ruski gas. Dodatni problem je po kojoj ceni bismo ga kupovali, s obzirom na to da je u pitanju tečni gas, čije dopremanje tankerima poskupljuje njegov transport.
Grčki ministar životne sredine i energetike Stavros Papastavru je izjavio da Grčka očekuje da će u septembru biti potpisani sporazumi o uspostavljanju Vertikalnog gasnog koridora, čime bi Srbija, zajedno sa još nekoliko zemalja jugoistočne Evrope, među kojima su Bugarska, Rumunija, Moldavija, Ukrajina, Mađarska i Slovačka, dobila novi pravac za snabdevanje. On je rekao da je pre deset dana održan sastanak sa operaterima, a da će verovatno u septembru biti potpisani sporazumi sa predstavnicima iz Severne Makedonije i Srbije o njihovom učešću u Vertikalnom koridoru.
Srbija godišnje troši oko tri milijarde kubika godišnje i svrstava se u male potrošače gasa, u poređenju sa Mađarskom, koja troši tri puta više, tako da je upitno koliko izgradnja novih gasovoda, pored postojećih, uopšte ima ekonomsko opravdanje. U javnosti se stalno ukazuje da treba mnogo više da se uradi na diversifikaciji snabdevanja, a osim interkonekcije sa Severnom Makedonijom najavljuju se i cevovodi ka Rumuniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U suštini se samo ponavljaju poruke koje stižu iz Vašingtona i Brisela, po kojima je jedino bitno da Srbija prestane da kupuje ruski gas. To na papiru i u projektima možda lepo zvuči, ali stručnjaci ističu da je realnost drugačija, jer je izgradnja interkonektora skupa investicija koja se ne isplati ako nema dovoljnog protoka gasa.
Dimitar Šterev iz Bugarske gasne asocijacije smatra da je Vertikalni gasni koridor politički antiruski projekat, kojem nisu prethodile nikakve preliminarne analize profitabilnosti i ekonomskih koristi za zemlje kroz koje će proći. On je u svojoj analizi "Vertikalni gasni koridor – pruža li nove mogućnosti za jugoistočnu i centralnu Evropu ili ne i po kojoj ceni?", koja je objavljena na portalu "Energija Balkana" naveo da njegovo istraživanje pokazuje da su, pod političkim pritiskom, gasni operateri država preko kojih će preći na svoju štetu pristale na smanjenje tranzitnih taksi, kako bi skupi tečni prirodni gas iz SAD mogao da stigne do krajnjih ukrajinskih i drugih potrošača "po nešto prihvatljivijoj ceni".
On je ukazao da su pristali na smanjenje potencijalnih prihoda od mogućeg tranzita kako bi se zadovoljili ne nacionalni, već strani interesi.
"Ovome treba dodati da će tranzitirane količine prirodnog gasa biti pumpane u ukrajinska skladišta gasa, gde će ukrajinski operater gasa naplaćivati naknade za skladištenje, a samo će taj operater imati koristi od svega toga", naveo je Šterev.
On je izračunao i da je ukupna potrošnja ovih zemalja više od 92 milijarde kubnih metara godišnje, a da uvoze oko 57 milijardi kubika, što je približno jednako oko 570 tona LNG-a.
"Pod pretpostavkom da proizvodnja iz novootkrivenog gasnog polja 'Neptun Dip' u crnomorskim vodama Rumunije počne početkom 2027. godine, preostale količine koje bi Rumunija mogla da ponudi tržištu u ovom regionu su oko sedam milijardi godišnje, što je jednako oko 70 tona LNG-a, tako da bi potrebe za uvozom ovih zemalja bile oko 500 tona godišnje. Ukoliko EK nametne još jedno ludilo - ako plan "REPauerEU" stupi na snagu i uvoz cevovodnog i tečnog prirodnog gasa iz Ruske Federacije bude zabranjen, ta ogromna količina neće moći da se obezbedi i transportuje Vertikalnim gasnim koridorom da bi se pokrila potrošnja prirodnog gasa u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Moldaviji i Ukrajini", ističe Dimitar Šterev.
On napominje da je dodatni problem i to što na trasi kroz Grčku, Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku, Slovačku, Moldaviju i Ukrajinu ima nekoliko tehnički problematičnih deonica, tj. deonica sa nametnutim propisima za smanjeni radni pritisak kako bi se sprečile moguće nezgode. Osim toga, na performanse Vertikalnog gasnog koridora negativno će uticati takozvani "teleskopski problem", koji se manifestuje u prisustvu značajnih razlika u prečnicima cevi duž trase ili takozvanih "uskih grla", što će će neizbežno stvoriti gubitke u protoku gasa duž takozvanog Vertikalnog gasnog koridora i povećati operativne troškove.
Šterev ukazuje i da zabrana jednog izvora energije dovodi do zavisnosti od drugog, što je u suprotnosti sa diverzifikacijom energije i sprečava evropske zemlje da obezbede niže cene energije za svoje industrijske i domaće potrošače.
"Biti nezavisan znači imati mogućnost izbora, ali trenutno EU postaje zavisna od tečnog prirodnog gasa, koji je skuplji u pogledu troškova od cevovodnog gasa iz Rusije, istakao je Dimitar Šterev u svojoj analizi.
"Srbijagas" je ranije saopštio da će interkonektor između dve države obezbediti dvosmerni protok prirodnog gasa u količini od 1,5 milijardi kubnih metara godišnje. Na teritoriji Severne Makedonije planirano je povezivanje na postojeći gasovod Klečovce, a na teritoriji Srbije povezivanje je planirano u Vranju, na već izgrađeni gasovod. Ukupna dužina gasovoda koji će povezati dve države će biti približno 70 kilometara, od čega oko 47 na teritoriji Srbije i oko 23 kilometra na teritoriji Severne Makedonije.
Srbija inače dobija ruski gas preko "Balkanskog toka", koji ide preko Crnog mora, Bugarske, naše teritorije do Mađarske i Slovačke.
Izgradnja gasnog interkonektora Srbija-Bugarska trebalo je da omogući diversifikaciju izvora snabdevanja i da, kako to Zapad definiše, "oslobodi Srbiju i region zavisnosti od ruskog gasa". Ipak, to podrazumeva kupovinu skupljeg tečnog prirodnog gasa (TNG), koji do grčke luke, stiže tankerima iz Katara, Norveške ili Amerike, a potom se mora pretvoriti iz tečnog u gasno stanje da bi se transportovao gasovodom.
Iz Azerbejdžana nam inače trenutno stiže tek oko 400 miliona kubika ovog energenta, dok iz Rusije dobijamo oko tri milijarde kubika godišnje. Kapacitet interkonektora između Srbije i Bugarske, kojim azerbejdžanski gas stiže, je oko 1,8 milijardi, ali niti Azerbejdžan trenutno ima toliko gasa za nas, niti mi možemo da ga transportujemo zbog "uskog grla" kroz Grčku i Bugarsku, čije cevi imaju manju propusnu moć.
Gasni aranžman sa Rusijom je u protekle četiri godine, od kada je naglo poskupeo gas, doneo Srbiji ogromne koristi, jer je omogućio nabavku gasa po ceni koja je znatno niža od tržišne. "Nova ekonomija" je objavila da je tokom 2024. godine cena gasa od "Gasproma" bila čak 35 odsto niža od cene po kojoj kupujemo gas od azerbejdžanske kompanije SOKAR, dok bi, da nabavljamo gas preko LNG terminala, cena bila još veća.
"Samo tokom prošle godine, u odnosu na cenu SOKAR-a, Srbija je uštedela 300 miliona evra, više nego što EU donira godišnje Srbiji u procesu priključenja, a verovatno i znatno više nego da smo kupovala tečni gas (LNG) preko grčkih ili turskih terminala", objavila je "Nova ekonomija".
Live
