Ekonomija
Suša obrala letinu širom Evrope: Kakva je situacija na njivama u Srbiji
Od žitarica do grožđa, od trpeze do vina, kakva je situacija sa usevima u Srbiji da li će se posledice suše preliti i na ekonomiju
Suša i ekstremno visoke temperature obraće ove godine veliki deo roda na njivama širom Evrope, a očekuje se da bi prinosi u Srbiji kod nekih kultura mogli biti manji i do 40 odsto. Stručnjaci ističu da će prilagođavanje klimatskim promenama biti jedan od ključnih izazova za proizvođače u budućnosti, ali i za države.
Poljoprivrednici širom Evrope upozoravaju na pad proizvodnje hrane i rast cena, jer usevi od kukuruza do salata trpe ekstremne vrućine, sušu i šumske požare. Evropska unija je smanjila prognoze žetve za čitav niz useva, a očekivanja za suncokret, neophodan za ulje za kuvanje, smanjena su za sedam posto. U međuvremenu, rod kukuruza je manji za šest odsto u odnosu na prethodnu prognozu, a očekivanja za krompir i soju su smanjena za tri procenta.
U Srbiji nisu svi usevi ugroženi, jer je suncokret dosta dobro podneo sušni period, dok je žetva pšenice ranije završena, a nedostatak vode je najviše pogodio kukuruz i soju. Iz Saveza vinara i vinogradara Srbije kažu da za sada visoke temperature ne utiču na kvalitet grožđa, ali da ukoliko se nastavi trenutna suša, može doći do problema usled sušenja bobica koje će uticati na kvalitet vina.
Agroekonomista Žarko Galetin kaže za RT Balkan da je tokom avgusta hibridima kukuruza srednje sorte potrebno između 70 i 100 litara kiše po kvadratnom metru, a da u nekim regionima nismo imali ni kap kiše za mesec dana.
"Pšenica je dosta dobro prošla, relativno solidno, ali sve ostale kulture koje su ušle u osetljivu fazu vegetativnog razvoja imaju problem. Do pre mesec dana kukuruz je izgledao poprilično lepo, ali kada je došao period nalivanja zrna, dočekala nas je suša i ta poslednja faza bez kiše, sa visokim temperaturama će se drastično osetiti na prinosima, koji će biti značajno manji. Kukuruz će podbaciti bar dva miliona tona ukupnog prinosa, prinos će biti između 4,5 do 5 što je na nivou prošle godine, koja je takođe bila sušna. Prosek, na osnovu genetskog potencijala, bi trebalo da bude oko 6,5 do 7 tona po hektaru", kaže naš sagovornik.
On je objasnio da je prosečan prinos u poslednjih pet godina drastično pao, jer smo imali čak četiri sušne godine i ukazao da će šteta samo kod ove kulture biti između 300 i 400 miliona evra.
"Soja će biti još jače pogođena, a ona je posejana na značajno manjim površinama. Ona će biti jedan od najvećih gubitnika i rod će podbaciti i prinos će biti između 1,5 do 2 tone po hektaru. Suncokret nešto bolje podnosi ekstremne klimatske promene", napominje.
Posle nekoliko sušnih sezona zaredom, proizvođači će morati da "prelome" – ili da ulože u navodnjavanje i promenu načina proizvodnje ili da se pomire sa sudbinom i prihvate rizik da za nekoliko nedelja ekstremnih temperatura izgube veliki deo roda.
"I ova godina će se pridružiti neslavnom proseku od prethodnih pet od kojih su čak četiri bile sušne. Zato moramo ozbiljno razmišljati o sistemskom pristupu kako da se suočimo sa klimatskim promenama i da osmislimo preventivne mere, a ne da tražimo izgovore. Klima se menja, ali moramo se prilagoditi, kad već ne možemo u kratkom roku da je promenimo. Moramo rešavati problem, a ne da gledamo u nebo. Kada imate četiri sušne godine od pet, po logici i na osnovu zdravog razuma imate signal da ni naredne neće biti mnogo bolje", istakao je agroekonomista.
Kao važan faktor prilagođavanja poljoprivrede ekstremnim vrućinama u budućnosti Galetin ističe navodnjavanje i izbor sorti i hibrida koji su tolerantniji na sušu.
"Rešenje je i u promeni setvene strukture, odnosno prilagođavanje vrstama koje se gaje u kontrolisanim uslovima, u plasteničkoj proizvodnji, gde ćete vi kontrolisati klimu, a ne priroda. Za sve je to potreban ogroman novac. U voćarstvu su to protivgradne mreže i antifrost sistemi zbog mrazeva u aprilu i maju. Mi imamo svega 3 ili 4 odsto njiva pod zalivnim sistemima, sve ostalo zavisi od prirode i od Boga. Naši genetičari, sa manjim ili većim uspehom pokušavaju da prilagode sorte tim uslovima sa manjkom padavina, ali ni genetika ne može mnogo da pomogne, ako u avgustu ne padne ni kap kiše", ukazao je Galetin.
On je istakao da je potreban multidisciplinarni pristup i da država mora da osmisli metode kojima će preduprediti posledice ekstremne suše.
I u Evropi se sve češće može čuti da prirodne katastrofe predstavljaju "dramatično rastući" rizik za globalnu ekonomiju.
"Klimatske promene su im dobro došle kao dobar izgovor, ali ima tu posla i za struku i za državu, jer šteta možda ne može potpuno da se spreči, ali na neki način može da se minimizira", poručuje Žarko Galetin.
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je danas upozorenje na poljoprivrednu sušu. Iz RHMZ navode da se uslovi ekstremne suše nastavljaju i da su najizraženiji na području severne, zapadne i u delovima centralne Srbije. Najveći rizik trenutno je prisutan kod ratarskih kultura, gde je dugotrajna izloženost visokoj temperaturi i nedostatku vlage dovela do toplotnog i vodnog stresa, ubrzanog zrenja, smanjenja kvaliteta zrna i prinosa.
RHMZ poljoprivrednicima preporučuje povećan oprez zbog visokog rizika od izbijanja i širenja poljskih požara na isušenim parcelama. Ukoliko postoje uslovi za navodnjavanje, preporučuje se njegova primena u večernjim, noćnim i ranim jutarnjim satima, kada su gubici vode usled isparavanja manji, kako bi se ublažile posledice suše i toplotnog stresa.
Live
