Ekonomija
Oružje (ne) pomaže: Nemačka auto-industrija bezuspešno pokušava da pronađe svetlo na kraju tunela
Zbog pada proizvodnje automobila, da pogoni ne bi ostali da zvrje prazni, a radnici bez posla, pojavila se ideja da se u ovim fabrikama proizvodi oprema za potrebe odbrane. Stručnjaci, međutim, ukazuju da je plan za prelazak nekadašnjeg automobilskog giganta u vojnu industriju pun rupa i da oružje ne može biti alternativa automobilima
Nemačka automobilska industrija posrće već dugo, a tunelu u kom se trenutno nalazi čini se da nema kraja. Mesecima stižu vesti o otkazima, restrukturiranju i padu proizvodnje. Radnici su na ulicama, a ni direktorima se ne piše dobro. "Folksvagen" je najavio da će u okviru novog programa štednje otpustiti 50.000 radnika, a smanjiće i broj radnih mesta u menadžmentu za 25 odsto. Najveći evropski proizvođač automobila "Folksvagen" je snizio prognozu ovogodišnjeg poslovanja zbog jednokratnih troškova u vrednosti od 10 milijardi evra i upozorio na "dalje pogoršanje tržišnog okruženja".
Zbog pada proizvodnje automobila, da pogoni ne bi ostali da zvrje prazni, a radnici bez posla, pojavila se ideja da se u ovim fabrikama proizvodi oprema za potrebe odbrane. Stručnjaci, međutim, ukazuju da je plan za prelazak nekadašnjeg automobilskog giganta u vojnu industriju pun rupa i da oružje ne može biti alternativa automobilima.
Ovaj sektor se suočava sa sve većom konkurencijom kineskih proizvođača, problemima povezanim sa prelaskom sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem na proizvodnju električnih automobila, kao i sa nedovoljnom iskorišćenošću proizvodnih kapaciteta. Suočen sa viškom kapaciteta i visokim troškovima, "Folksvagen" već mesecima pregovara sa zainteresovanim stranama o fabrici u Osnabriku, gde će proizvodnja automobila biti postepeno obustavljena 2027. godine. Najveći evropski proizvođač automobila je pre nekoliko dana objavio da izraelska kompanija "Aurelius kapital" i nemačka savezna država Donja Saksonija planiraju da preuzmu pogone u Osnabriku, kako bi u njima proizvodili vojnu opremu.
Iako okretanje ka odbrambenom sektoru, koji raspolaže velikim finansijskim sredstvima i spreman je za državna ulaganja, postaje sve privlačnije, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dušan Marković kaže za RT Balkan da ratna oprema ne može da bude prava alternativa za proizvođače automobila.
"Te narudžbine, kolikogod da se povećaju, su vrednosno mnogo manje nego tržišna privreda. Tako da je osnovni problem što, dok se ne uđe u modus ratne ekonomije u potpunosti, kao za vreme Drugog svetskog rata, to ne može da kompenzuje redovnu proizvodnju automobila. U principu, ako bi se zadržalo na ovom nivou, od tri odsto ulaganja iz budžeta za vojsku i još dva odsto prateće, ne može da kompenzuje pad tražnje za automobilima. Dodatni problem je što, kada dodatni deo budžeta usmerite ka tome da se ulaže u armiju, to nije novac koji se preliva na tražnju građana, odnosno nije multiplikator", ukazuje profesor.
On napominje da, na pad tražnje i sve gore pokazatelje u automobilskoj industriji utiču i stalne pretnje ratom u Evropskoj uniji.
"Kada dolazi do određenih neizvesnosti, tipa ekonomske krize, pretnje od ratova, ljudi čak i kada imaju novac, odlažu kupovinu trajnih potrošnih dobara, jer ne znaju šta će da bude. Odlažu zamenu auta, da vide da li će ostati bez posla, a novac se čuva sa strane. Neizvesnost dovodi do odlaganja kupovine. Kad se ljudi uplaše, prestanu da kupuju i to je problem trenutno i u Evropi, jedan od razloga zašto je došlo do pada tražnje. Jedan razlog je to što standard stagnira, a drugi je baš to - kad stalno plašiš ljude ratom - oni odlažu potrošnju. Sa aspekta tražnje to nije dobro. U tim periodima ljudi postaju više cenovno osetljivi i razmišljaju kako za određen novac mogu da dobiju što funkcionalniji proizvod, ne mora više da bude neki najjači brend, već može i neki manje poznat, ako je jeftiniji", objašnjava profesor Marković.
Prema zajedničkoj izjavi o namerama koja je potpisana početkom septembra, izraelska kompanija "Aurelius" bi preuzela fabriku zajedno sa Donjom Saksonijom, koja je drugi najveći akcionar "Folksvagena", dok bi izraelski investitor postao većinski vlasnik. "Folksvagen" je naveo da bi početni "ključni projekat" za Osnabrik podrazumevao saradnju sa izraelskom kompanijom "Rafael advansd difens sistems".
"Ovi planovi uključuju potencijalnu proizvodnju sistema i komponenti za sisteme protivvazdušne odbrane za Nemačku i Evropu", saopštio je "Folksvagen", dodajući da bi ta saradnja utrla put za buduće slične poslove.
Još u martu je inače objavljeno da "Folksvagen" razmatra proizvodnju vojnih vozila u svom pogonu u Osnabriku i da su u strogoj tajnosti već razvijena dva prototipa vojnih vozila zasnovana na modelima "amarok" i "krafter".
Ono što posebno privlači pažnju jeste mogućnost da bi se u Osnabriku proizvodile i komponente za raketne sisteme, uključujući motore i pogonske sklopove. Iako se ne bi radilo o eksplozivnim elementima, sama priroda proizvodnje jasno ukazuje na značajan zaokret u nameni fabrike.
Ovaj aranžman mogao bi navodno da posluži kao model i za druge "Folksvagenove" fabrike kojima preti zatvaranje.
Ukoliko do toga dođe, to bi značilo povratak "Folksvagena" u vojnu industriju, s obzirom na to da je tokom Drugog svetskog rata proizvodio vojnu opremu za nacističku Nemačku. Kompanija je od samog početka bila deo nemačke ratne mašinerije, a njeni pogoni su tokom Drugog svetskog rata u potpunosti bili podređeni vojnoj proizvodnji.
Live
