Loše vesti ne prestaju da stižu: Nemačka automobilska industrija tone sve dublje

Nemački auto-giganti su već godinama na pogrešnom putu i sve teže im je da pronađu putokaz ka rastu profita u trci sa kineskim kompanijama koje postaju sve konkurentnije i u Evropi i u Aziji. Zbog Trampovih tarifa, izmiče im još jedno ključno tržište - u SAD. Rezultati na kraju drugog kvartala pokazuju da je prva polovina godine bila slaba i da je situacija u nemačkoj auto-industriji sve teža, što ukazuje da bi spiskovi "prekobrojnih" radnika mogli biti još duži.

Nemačka auto-industrija u kanalu: Posle "Folksvagena", i Be-Em-Ve kreće nizbrdo

Be-Em-Ve je objavio da je u drugom kvartalu 2026. isporučio 590.962 vozila, što je za 4,9 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, pre svega zbog velikog pada, od čak 30 odsto, prodaje na kineskom tržištu. Ovaj auto-gigant je ipak ostvario nešto bolji rezultat u poređenju sa drugim nemačkim proizvođačima automobila. "Mercedes-Benc" je saopštio da mu je prodaja u drugom kvartalu 2026. pala šest odsto, na 511.900 vozila, dok je "Audi" zabeležio pad veći od osam odsto, na 367.139 isporučenih automobila. 

Grupa "Audi", u čijem su sastavu i "Lambordžini", "Bentli" i "Dukati" najavila je veliko restrukturiranje zbog pada prodaje i saopštila da je ugroženo i poslovanje fabrike u Nemačkoj. Iako je ranije smatran donekle stabilnom kompanijom među svojim konkurentima, Be-Em-Ve je sada pokrenuo mere štednje u koje se ne uklapaju skupi marketinški događaji, pa ove godine neće učestvovati na Sajmu automobila u Parizu. Novi udarac je vest o otpuštanju 8.000 zaposlenih, koje je ovaj auto-gigant, koji zapošljava oko 150.000 ljudi najavio do kraja 2027.

"Folksvagen" i "Mercedes-Benc" su već ranije postigli sporazume o otpuštanju desetina hiljada zaposlenih, jer je nemački automobilski sektor pod pritiskom zbog skupog prelaska na električna vozila, intenzivne konkurencije iz Kine i američkih carina.

Direktor kompanije "Audi" Jirgen Ritersberger je posle objavljivanja slabijih rezultata za prvo polugodište rekao da kompanija, zajedno sa matičnim "Folksvagenom", mora da sprovede sveobuhvatno restrukturiranje kako bi ostala konkurentna na globalnom tržištu. "Audi" je u prvih šest meseci ostvario prihod od 29,2 milijarde evra, što je za 10 odsto manje nego lane. Ritersberger je otkrio da je "Audi" već smanjio proizvodne kapacitete u Nekarsulmu i objasnio da fabrika trenutno može da proizvede oko 225.000 vozila godišnje, što je za oko 75.000 manje nego prethodnih godina.

Proizvođač sportskih automobila "Porše", koji je takođe deo "Folksvagen grupe", ubrzao je restrukturiranje kako bi smanjio broj zaposlenih za oko 20 posto do 2035. godine.

Direktor "Folksvagena" Oliver Blume je inače nedavno u internoj poruci zaposlenima objavio da bi kompanija mogla da ukine još oko 50.000 radnih mesta širom sveta kako bi bila konkurentna po pitanju troškova u odnosu na glavne rivale. Rojters je preneo da je Blume u poruci naveo da "Folksvagen" trenutno ima troškovni hendikep od oko 20 odsto u odnosu na uporedive proizvođače automobila. Prema njegovim rečima, ta razlika bi matematički odgovarala "teorijskom smanjenju" od dodatnih 50.000 zaposlenih širom sveta.

Koliko oštri će biti rezovi u "Folksvagenu": Četiri fabrike u Nemačkoj u opasnosti

Stručnjaci smatraju da je namera kompanije Be-Em-Ve da ove godine ne učestvuje na Sajmu automobila u Parizu, još jedan signal da novi izvršni direktor Milan Nedeljković stavlja u prvi plan smanjenje troškova i fiskalnu disciplinu. Za nemačkog proizvođača ovo je značajna promena, jer je Pariz ranije često koristio za velike premijere novih modela, a kompanija se saopštila da je doneta zbog "promene prioriteta". Nedeljković, koji je preuzeo funkciju u maju, pokrenuo je ubrzani program štednje, a njegov zadatak je da poboljša profitabilnost kompanije dok Be-Em-Ve istovremeno ulaže milijarde evra u novu generaciju električnih vozila kroz platformu Nova klasa.

Član upravnog odbora i direktor proizvodnje "Mercedes-Benca" Mihael Šibe ja izjavio da bi zbog novonastalih okolnosti čak i fabrike u Nemačkoj mogle da budu zatvorene, a proizvodni pogoni preseljeni u inostranstvo zbog visokih troškova rada. 

"Moraćemo da preselimo još više poslova u inostranstvo. U najgorem slučaju, to bi moglo da dovede do zatvaranja fabrika u Nemačkoj", rekao je Šibe u intervjuu listu "Handelsblat".

On je dodao da uprava nastoji da izbegne ovaj scenario i da sačuva radna mesta i fabrike u Nemačkoj, ali je naglasio da je potrebno da se optimizuju troškovi rada da bi se to ostvarilo i da se kroz izmene kolektivnog ugovora radna nedelja u fabrikama u Nemačkoj poveća sa 35 na 40 sati i da se razmotri isplata posebnih naknada za zaposlene.