Ekonomija
Tuđe slađe: EU planira da zaradi na ruskom zamrznutom novcu
Ulažući tuđu imovinu, evropska komisija planira da ostvari prihod od 2,6 odsto
Evropska komisija planira da povuče potez bez presedana i u potpunosti pogazi pravo na privatnu svojinu, raspolažući zamrznutom imovinom Centralne banke Rusije, kao da je njena. Štaviše, evropske birokrate planiraju i da tuđi novac obrću, ne bi li, kako oni računaju, a prenosi "Politiko", ostvarili prinos od oko 2,6 odsto.
EU je, inače, razmatrala zakonske opcije za korišćenje zamrznutih ruskih deviznih rezervi, uključujući i mogućnosti da se one ulože, ne bi li se ostvario prihod koji bi mogao da se koristi za finansiranje obnove Ukrajine.
"Postoji konsenzus među državama članicama EU da je važno veoma pažljivo ispitati šta se može učiniti prema datim uputstvima, a da bi bilo u skladu sa evropskim i međunarodnim pravom", kaže švedski diplomata koji predsedava Anders Ahnlid grupom.
U dokumentu Komisije, u koji je "Politiko" imao uvid, a koji bi trebalo da bude razmatran u utorak na sastanku nacionalnih eksperata, objašnjava se pravni osnov za ulaganje ruske imovine, kao i povezani rizici, i daje se i procena kako bi se ulaganja mogla isplatiti.
Komisija smatra da bi svoju argumentaciju za ovaj način raspolaganja tuđom imovinom, mogla da zasnuje na ulaganju sredstava ruske Centralne banke i ubiranju novca u korist Kijeva.
Prema režimu sankcija EU, ako i kada sankcije budu ukinute, vlasnik zamrznute imovine, odnosno Rusija, trebalo bi da može da povrati svoj kapital, kao i sve prihode koji su ugovoreni pre nego što je roba zaplenjena. Ali, svaki prihod koji je veći od toga, smatra Komisija, može da se prisvoji da bi se posle koristio za obnovu Ukrajine.
EU veruje da se oko dve trećine od 300 milijardi dolara u rezervama ruske centralne banke koje su zamrznute u zemljama G7, EU i Australiji trenutno drže unutar tog bloka, uključujući i 191 milijardu evra u Belgiji i 21 milijardu evra u drugoj neimenovanoj zemlji EU.
A, ulaganje tih milijardi u "likvidna sredstva sa visokim rejtingom" sa relativno kratkim rokovima dospeća, moglo bi, računa Evropska komisija, da generiše "značajne godišnje prinose sa medijanom od oko 2,6 odsto".
Kako navodi "Politiko", ulaganje u vlasnički kapital donelo bi veće prinose, ali rizičnija klasa imovine mogla bi da generiše gubitke do 4 milijarde evra godišnje, što bi izazvalo "političke i finansijske implikacije"- ako bi EU morala da nadoknadi Rusiji ono što je proćerdala.
Komisija međutim smatra da se, "gubici nikada ne mogu isključiti", pa će pitanje "ko snosi bilo kakav preostali rizik u slučaju takvih gubitaka zahtevati jasan pravni odgovor".
