Ekonomija
Srbija do kraja godine dobija hiljaditi kilometar auto-puta: Detaljan pregled svih koridora (MAPA)
U planu je završetak izgradnje deonice Moravskog koridora do Kruševca, auto-puta između Rume i Šapca, kao i između Sremske Rače i Kuzmina. U finišu su i radovi na delu auto- puta od Preljine do Požege u produžetku "Miloša Velikog"
Srbija bi ove godine trebalo da dobije hiljaditi kilometar auto-puta. Prema podacima "Puteva Srbije" u našoj zemlji ima 937,3 kilometara puteva prvog reda, a sa još pet deonica auto-puta čiji je završetak izgradnje najavljen do kraja ove godine konačno će dostići četvorocifreni broj kilometara koji su asfaltirani u šest traka. Osim prve poddeonice na auto-putu od Niša do Merdara u dužini od oko 5,5 kilometara čija je izgradnja danas zvanično završena, u planu je završetak izgradnje deonice Moravskog koridora do Kruševca, auto-puta između Rume i Šapca, kao i između Sremske Rače i Kuzmina. U finišu su i radovi na delu auto- puta od Preljine do Požege u produžetku "Miloša Velikog".
"Auto-put mira": Niš-Merdare do Merošine
"Auto-put mira" kroz Srbiju je ukupno dug 76,3 kilometara, a prvo je 2021. godine počela izgradnja deonice od Niša do Pločnika, čiji je prvi deo od 5,5 kilometara saobraćajnica do Merošine, čija izgradnja je danas završena. To je deo budućeg auto-puta Niš-Priština-Drač dužine 383 kilimetara koji će povezati Srbiju sa najvećom lukom u Albaniji i predstavljaće vezu Koridora 10 sa Rutom 6 (Skoplje-Priština) i Rutom 2b (Sarajevo-Podgorica-Valona).
Deonica Niš – Pločnik je izuzetno kompleksna, jer će imati šest tunela, 12 mostova i veliki broj nadvožnjaka, podvožnjaka, kao i brojne vijaduktove, zbog čega je podeljena na četiri poddeonice. Prvi deo je dug 5,5 kilometara od petlje Merošina do petlje Merošina 1, sledeći od 8,8 kilometara je od petlje Merošina 1 do petlje Prokuplje istok, zatim treći i najduži od 12,8 kilometara od petlje Prokuplje istok do petlje Prokuplje zapad i četvrti od petlje Prokuplje zapad do petlje Beloljin dužine 5,5 kilometara.
Procenjena vrednost radova je 255 miliona evra, od čega je 185 miliona obezbeđeno iz kredita Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, 40 miliona evra je pomoć EU, a 30 miliona je obezbeđeno iz budžeta Srbije. Na čitavom delu auto-puta kroz Srbiju dugog skoro 77 kilometara do administrativnog prelaza Merdare planirano je 85 mostova i 18 kilometara tunela.
"Miloš Veliki": Deonica Preljina-Požega
Ranije je najavljivano da će cela deonica od Preljine do Požege od 30,9 kilometara biti završena do kraja 2021. godine, pa je obećanje "skraćeno" na prvih 12 kilometara do Pakovraća, koji su pušteni u saobraćaj prošle godine. Izgradnja preostalih dvadesetak kilometara do Požege, trebalo bi da se okonča narednih meseci. Deonica je deo auto-puta E-763, na trasi Koridora 11, prema granici Srbije sa Crnom Gorom, a procenjena vrednost radova je oko 450 miliona evra. Izvođač radova je kineska kompanija Si-Bi-Ar-Si.
Na ovom delu je predviđena izgradnja tri tunela, 32 mosta, 11 nadvožnjaka i tri petlje. Ta deonica će povezati Čačak, Lučane i Požegu i dva okruga, Moravički i Zlatiborski.
U "Putevima Srbije" za RT Balkan kažu da se trenutno vrše geotehnička istraživanja i za nastavak ove trase od Požege do Duge Poljane u dužini od 74,73 kilometara. Ova deonica je inače deo auto-puta "Miloš Veliki" od Požege do Boljara čija je dužina oko 106,5 kilometara.
Moravski koridor: Od Pojata do Kruševca
Kada je reč o Moravskom koridoru, to jest auto-putu od Pojata do Preljine koji će spojiti koridore 10 i 11, završetak Sektora 1 Pojate-Kruševac od 27,4 kilometara se očekuje u oktobru. Deo od Pojata do Makrešana od 16,9 kilometara završen je krajem aprila, a deonica Makrešane–Koševi od 10,5 kilometara koja će skratiti put do Kopaonika trebalo bi da bude pokrivena asfaltom do oktobra.
Ova saobraćajnica će povezati sva veća naselja centralne Srbije između Pojata i Čačka - Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Kraljevo i Čačak, gde živi oko pola miliona stanovnika. Dužina Moravskog koridora je 112,37 kilometara, na njemu se gradi 88 mostova i nadvožnjaka, 29 podvožnjaka i 11 petlji, a biće i uređen tok Zapadne Morave.
Radovi su počeli krajem 2019. godine, a izvodi ih tursko-američki konzorcijum Behtel Enka. Vrednost projekta je 745 miliona evra. Saobraćajnica je projektovana za brzine do 130 kilometara na sat i biće prvi domaći digitalni auto-put. Takođe, kako je ranije najavljeno, Moravski koridor biće i najširi auto-put u Srbiji.
Auto-put od Rume do Šapca
Prema najavama nadležnih, narednih meseci bi trebalo da bude završena i deonica auto-puta između Rume i Šapca, sa mostom preko Save. Ukupna dužina saobraćajnice od Rume do Loznice je 78 kilometara, od čega je auto-put Ruma–Šabac dužine 22,08 kilometara, a dužina deonice Šabac–Loznica, koja će biti izgrađena u profilu brze saobraćajnice, iznosi 55 kilometara.
Komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na auto-putu Ruma–Šabac i brzoj saobraćajnici Šabac–Loznica zaključen je sa azerbejdžanskom kompanijom "Azvirt", a ugovorena cena radova je 467,5 miliona evra.
Na ovaj auto-put, osim veze sa auto-putem Beograd-Šid, sa severa, odnosno kod Rume biće priključen Fruškogorski koridor, a sa juga brza saobraćajnica Loznica-Šabac.
Sremska Rača - Kuzmin
Do kraja 2023. bi trebalo da se okonča i izgradnja deonice auto-puta Sremska Rača - Kuzmin u dužini do 19 kilometara, sa mostom na Savi sa četiri trake. To će biti deo auto-puta ka Sarajevu i veza sa auto-putem Beograd - Šid.
U Republici Srpskoj je inače počela izgradnja deonice od Rače prema Bijeljini. U Bijeljini je u septembru prošle godine počela izgradnja prve deonice auto-puta koji bi trebalo ovaj grad u Republici Srpskoj da poveže sa Srbijom, a koja je deo budućeg auto-puta Beograd-Sarajevo.
Najavljeno je i da će integrisan granični prelaz BiH i Srbije u Rači biti pušten u rad 2025. godine.
Auto-put ka Sarajevu: Požega-Kotroman
Ministar Goran Vesić je prošlog meseca u Sarajevu, nakon sastanka sa ministrom komunikacija i transporta BiH Edinom Fortom, rekao da je vreme da Beograd i Sarajevo budu povezani auto-putem, kao i da je BiH jedan od najvažnijih suseda Srbije.
"Naš cilj je da se region poveže, a BiH je jedan od naših najvažnijih suseda. Mi u Srbiji gradimo čitavu mrežu auto-puteva. U ovom trenutku gradimo više od 400 kilometara brzih saobraćajnica", rekao je Vesić.
On je istakao da će u narednih nekoliko godina Srbija biti povezana sa BiH i sa dva auto-puta i dve brze saobraćajnice i da toga "nije bilo ni u Jugoslaviji".
On je dodao da nas čeka i izgradnja auto-puta Požega-Kotroman, za koji je završeno više od 85 odsto projekta. Ministar je napomenuo da će kod Požege biti račvanje dva auto-puta, jednog prema Višegradu i Sarajevu i drugog prema Crnoj Gori.
Od Požege do Kotromana gradiće se auto-put sa četiri kolovozne i dve zaustavne trake, dužine 60,6 kilometara.
Vojvođansko P
Početkom 2020. sa kineskom kompanijom "China Shandong International Economic and Tehnical Coorporation Group" potpisan je Memorandum o razumevanju i izradi planske i tehničke dokumentacije za izgradnju auto-puta Beograd (Borča)-Zrenjanin-Novi Sad. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) raspisalo je tender za izmenu planske dokumentacije, tačnije Prostornog plana područja posebne namene koridora auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad sa idejnim rešenjem.
Razlog za izmene i dopune je, kako je objašnjeno, bolje pozicioniranje trase auto-puta, a obuhvaćeni su delovi teritorije Beograda, Pančeva, Zrenjanina i opština Opovo i Kovačica.
Auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad proglašen je za projekat od posebnog značaja, a njegova izgradnja najavljuje se od 2019. godine, dok je ministar Goran Vesić početkom godine izjavio da će radovi početi 2024. godine.
Trasa "Vojvođanskog P" već jednom je menjana, kada je petlja Ečka u odnosu na Prostorni plan, na zahtev zrenjaninskih privrednika i zbog potreba "Linglonga", pomerena nekoliko kilometara bliže Zrenjaninu, ka fabrici guma. Vesić je inače, prošle godine, kao zamenik gradonačelnika, rekao da Grad Beograd insistira da se u projekat gradnje brzog puta Beograd-Zrenjanin uključi i Zrenjaninski put.
Auto-put kroz Južni Banat
Skupština AP Vojvodine usvojila je krajem aprila odluku o izradi prostornog plana područja posebne namene auto-puta kroz Južni Banat. Za ovaj projekat već je urađena prethodna studija opravdanosti sa Generalnim projektom, a tehničku dokumentaciju je izradio Saobraćajni institut CIP.
Prethodno, sredinom prošle godine, resorni ministri Srbije i Rumunije potpisali su sporazum o izgradnji auto-puta Beograd-Temišvar, kojim su se dve države obavezale da će uspostaviti vezu direktnim povezivanjem auto-puta Beograd-Vatin (državna granica). Tada je rečeno da će auto-put biti dugačak 65 kilometara sa srpske strane, a sa rumunske strane oko 78 kilometara.
Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine stavio je u junu na rani javni uvid materijal za izradu prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora auto-puta E-70, deonica Pančevo-Vršac-granični prelaz sa Rumunijom (Vatin).
Vožd Karađorđe
U planu je izgradnja još jedne saobraćajnice kroz srce Šumadije. Republička reviziona komisija ocenila da su Generalni projekat i Prethodna studija opravdanosti za auto-put "Vožd Karađorđe" potpuni i prihvatila je predmetnu tehničku dokumentaciju.
Usvojena je trasa kuda će budući auto-put prolaziti. Osnovni koridor autoputa/brze saobraćajnice "Vožd Karađorđe" proteže se od Lazarevca do Bora kroz područja naseljenih mesta Aranđelovac, Topola, Rača, Markovac, Lapovo, Svilajnac, Despotovac i Brestovačka Banja.
Predviđene su i veze obližnjih gradova sa predmetnim koridorom, takozvane pristupne saobraćajnice, tako da će postojati i brza saobraćajnica od Koridora 10, kod petlje Mali Požarevac, preko Mladenovca i Orašca, do istočnog oboda Aranđelovca. Ukupna dužina auto-puta, sa pristupnim saobraćajnicama je 317,07 kilometara.
Brze saobraćajnice u izgradnji i u planu
Trenutno je u toku izgradnja tri brze saobraćajnice, koje se od punog profila auto-puta razlikuju po broju traka. Umesto šest, ovi putevi imaju ukupno po četiri saobraćajne trake, odnosno po dve u svakom smeru. Uveliko se radi na izgradnji deonice Iverak-Lajkovac, na Fruškogorskom i Dunavskom koridoru, dok su nadležni više puta najavljivali izgradnju još nekoliko saobraćajnica, od kojih je većina uglavnom tek na nivou izrade prostornih planova i tehničke dokumentacije i za koje je potrebno obezbediti sredstva za izgradnju u narednom periodu.
Loznica-Valjevo-Lazarevac
Radovi na izgradnji brze saobraćajnice Loznica-Valjevo-Lazarevac na deonici Iverak-Lajkovac, kojom će se Valjevo povezati sa auto-putem "Miloš Veliki", počeli su polovinom 2019. godine, a tada je najavljeno da će se, kada se završe, od Beograda do Valjeva putovati 35 minuta. Ukupna dužina deonice je 18,3 kilometara, a radovi, koje u skladu sa državnim sporazumom Srbije i Kine izvodi kompanija "Čajna Šandong", vredni su 158 miliona evra. Brza saobraćajnica projektovana je za brzinu do 100 kilometara na sat.
Najavljivana je i dalja izgradnja brze saobraćajnice na drugu stranu - od Valjeva ka Loznici.
Fruškogorski koridor
Fruškogorski koridor, planiran kao brza saobraćajnica sa po dve saobraćajne trake po smeru, trebalo bi da bude završen do proleća 2025. godine. Sa svojih 47,7 kilometara trebalo bi da osigura i ubrza saobraćaj između Rume i Novog Sada i da preusmeri oko 11.000 vozila koji dnevno prođu kroz Irig, dok bi na teritoriji Novog Sada imao ulogu južne i istočne obilaznice, izmeštajući teški teretni saobraćaj sa Salajke i Podbare.
Kako počinje ukrštanjem sa putem Novi Sad - Zrenjanin kod Kaća, ima i vezu sa auto-putem E-75, a završava se obilaznicom oko Rume i izlazima na auto-puteve Beograd-Zagreb i Ruma-Šabac, trebalo bi i da obezbedi vezu Vojvodine i zapadne Srbije.
Na trasi ovog koridora gradi se i tunel kroz Frušku goru koji će sa 3,5 kilometara biti najduži tunel u Srbiji.
Dunavski koridor
Zahvaljujući brzoj saobraćajnici čija je gradnja u toku, Golubac, Veliko Gradište i Požarevac biće spojeni sa Koridorom 10. Dunavski koridor dužine oko 70 kilometara imaće po dve trake u oba smera, širine 3,5 metara. Kada ova brza saobraćajnica bude završena, od Beograda do Golupca putovaće se 75 minuta. U Dunavski koridor biće uloženo više od 330 miliona evra.
Ugovor za izgradnju brze saobraćajnice od Požarevca do Golupca, vredan 337 miliona evra potpisan je u avgustu 2021. godine sa kineskom kompanijom "Šandong Haj-Spid Group". Prilikom potpisivanja ugovora je najavljeno da je rok za završetak radova novembar 2024. godine.
Prethodni ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je u oktobru 2022. godine najavio spajanje Požarevca sa Koridorom 10, što predstavlja prvu deonicu Dunavskog koridora, do kraja 2023. godine.
Projekat brze saobraćajnice od petlje Požarevac na auto-putu Beograd-Niš obilaznicom oko Požarevca preko Velikog Gradišta i Golupca proglašen je projektom od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
U nastavku Đerdapski koridor sa dva kraka
U planu je i izgradnja Đerdapskog koridora koji predstavlja nastavak Dunavskog koridora. MGSI je stavilo u martu na rani javni uvid prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora brzih saobraćajnica Golubac – Donji Milanovac – Brza Palanka i Kladovo–Negotin.
Obuhvatiće teritorije opština Golubac, Majdanpek, Kladovo i Negotin, a protezaće se od planirane veze sa Dunavskim koridorom kod Golupca, ka istoku kroz Đerdapsku klisuru do Donjeg Milanovca, gde izlazi iz klisure i pruža se do Brze Palanke, odakle ide u dva kraka put Kladova i Negotina.
"Dužina brze saobraćajnice od Golupca do Brze Palanke biće oko 89,32 kilometara, do Kladova i Negotina 54,22 kilometara, a ukupna dužina koridora iznosiće 143,54 kilometara", navodi se u planu koji je objavilo Ministarstvo građevinarstva.
"Osmeh Vojvodine": Sombor-Kikinda
Javni uvid nacrta prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta od graničnog prelaza sa Mađarskom (Bački Breg) preko Sombora, Kule, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja i Kikinde do graničnoga prelaza sa Rumunijom kod Nakova završen je 25. maja ove godine. U nacrtu se navodi da je u toku izrada tehničke dokumentacije za izgradnju ove brze saobraćajnice koja je već dobila naziv "Osmeh Vojvodine". Na koridoru buduće saobraćajnice, dugom 164 kilometra, planirana je izgradnja 11 petlji i 12 raskrsnica, kao i 152 mosta, propusta, natputnjaka i podvožnjaka.
Planiran je i direktan priključak za Araču, kao arheološkom, kulturološkom i verskom lokalitetu od posebnog značaja. Prema ranijim najavama, izgradnja će koštati oko 430 miliona evra i trebalo bi da traje dve do tri godine.
Ova saobraćajnica bi trebalo da smanji vreme putovanja do Sombora za pola sata, odnosno na jedan sa. Kikinda bi trebalo da bude bliža za dvadesetak minuta, ukoliko se ide preko Srbobrana. Umesto dva sata, između Sombora i Kikinde putovanje bi trebalo da traje sat i po.
Ministar Goran Vesić je u razgovoru sa ambasadorkom Kine Čen Bo kojoj uskoro ističe mandat u Srbiji pre nekoliko dana rekao da su kineske kompanije zainteresovane za izgradnju još dve saobraćajnice u Srbiji - za ovu trasu od Sombora do Kikinde i za put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.
Paraćin-Zaječar-Negotin
Planirana trasa brze saobraćajnice Paraćin-Zaječar-Negotin počinje od postojeće petlje Paraćin na auto-putu E-75 deonica Beograd-Niš i pruža se duž postojećeg državnog puta do Zaječara, kroz teritorije opština Paraćin i Boljevac (obilazeći građevinska područja pojedinih naselja), odnosno grada Zaječara. Za deo trase preko prevoja Čestobrodica, u sklopu izrade idejnog rešenja, istražiće se najpovoljnija mogućnost njegovog prolaza. U nastavku, neposredno ispred grada Zaječara, trasa napušta postojeći koridor i obilazi građevinsko područje Zaječara, dobijajući ulogu zapadne obilaznice.
Nakon toga planirana trasa se dalje pruža ka severu i Negotinu, kroz teritorije gradova Zaječar i Bor, kao i opštine Negotin. Ovaj deo trase puta se najvećim delom poklapa sa postojećim državnim putem Prvog Be reda broj 35 i završava se na ulasku u Negotin. Trasa se planira i projektuje za brzinu od 80 do 100 kilometara na čas.
Kraljevo-Raška-Novi Pazar
MGSI je u junu oglasilo rani javni uvid povodom izrade prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora brze saobraćajnice Kraljevo-Raška-Novi Pazar. Predloženo je da okvirna granica plana obuhvata delove teritorija gradova Kraljevo i Novi Pazar, kao i delove opštine Raška. Prostornim planom biće obuhvaćeni koridor planirane brze saobraćajnice na pravcu Kraljevo-Novi Pazar dužine oko 83,4 kilometara.
Koridor brze saobraćajnice počinje od petlje Adrani i pruža se južno novom trasom, zaobilazeći sa zapadne strane građevinsko područje grada Kraljeva i presecajući postojeći stari put Čačak-Kraljevo.
U reonu naselja Mataruge i Progorelica trasa brze saobraćajnice se spaja sa postojećim državnim putem Prvog Be reda broj 22 i dalje se većim delom pruža njegovom trasom kroz Ibarsku klisuru, pri čemu se na pojedinim delovima definiše nova trasa prilagođena potrebnoj geometriji puta. Od naselja Ušće novoplanirana trasa brze saobraćajnice se odvaja od trase postojećeg puta, sa kojom se ponovo spaja kod naselja Baljevac. Dalje, zaobilazi građevinsko područje Raške sa zapadne strane i pruža se novom trasom sve do Novog Pazara. Ovom saobraćajnicom vozila će moći da idu od 80 do 100 kilometara na čas.
