Ekonomija
RT Balkan analiza: Ko nam prodaje hranu i čiji su trgovinski lanci sa najvećim udelom na tržištu
Najveće prihode od prodaje hrane u Srbiji ostvaruju stranci, tako da deo njihovog profita odlazi u matičnu zemlju, a tako se može smanjiti sposobnost domaćih kompanija da se razvijaju i konkurišu na globalnom tržištu
Svaki odlazak u prodavnicu već mesecima izaziva šok kod potrošača, zbog cena koje stalno rastu. A, dok kupci strahuju, trgovački lanci knjiže dobit. Sektor trgovine je, prema podacima iz finansijskih izveštaja, prošle godine ostvario najveći profit u srpskoj privredi. Trgovci su godinu završili sa dobitkom od gotovo 215 milijardi dinara, što je za četvrtinu (26,4 odsto) više u odnosu na 2021. godinu. Najveće prihode od prodaje hrane u Srbiji ostvaruju stranci - budući da su najveći trgovački lanci u rukama kompanija iz Nemačke, Luksemburga i Slovenije.
Među najkrupnijim igračima na tržištu je kompanija "Delez Srbija"" koja je prošle godine ostvarila najveći poslovni prihod od 134,5 milijardi dinara i neto dobitak od 6,7 milijardi dinara. Rezultat ove firme sa kapitalom iz Luksemburga je više od četiri puta veći od najuspešnijeg domaćeg trgovinskog lanca "Univereksporta" sa prihodom od 31,3 milijardom dinara i neto dobitkom od oko 859 miliona dinara. "Delez" je i najveći poslodavac u ovom sektoru, jer je u njihovim radnjama zaposleno 11.426 trgovaca i ostalih radnika.
Prema podacima Agencije za privredne registre, osim ove kompanije, najveći broj prodavnica imaju "Merkator Es", "Gomeks" i "Univereksport", kao i Domaći trgovinski lanci (DTL), koji čini 14 trgovačkih preduzeća sa 780 maloprodajnih objekata.
Tijana Maljković, Sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije kaže za RT Balkan da u našoj zemlji posluje oko 60 trgovinskih lanaca koji imaju više od deset objekata.
"Prema udelu na tržištu najveći trgovinski lanci su 'Delez Srbija', 'Lidl Srbija', 'Merkator Es', DTL, 'Univereksport', 'Metro keš end keri', 'Aman', DIS, 'Gomeks', 'Kvatro Kompani', 'Domaća trgovina' i 'Veropulos", kaže Tijana Maljković.
Komisija za zaštitu konkurencije je poslednji put 2017/2018. radila sektorsku analizu tržišta trgovine na malo, ali čini se da od tada nije bilo mnogo promena na vrhu, jer su po udelu najznačajniji bili "Delez" i "Merkator Es", osim što je tokom 2018. na tržište ušao novi učesnik "Lidl Srbija", koji je u prvoj godini poslovanja, prema procenama kada je reč o visini ostvarenih prihoda, sa 23 novootvorena objekta ostvario tržišno učešće od 10 do 20 odsto.
Očekivalo se da će dolazak diskontnih lanaca, naročito "Lidla" uticati na sniženje cena na rafovima, ali čini se da su se brže oni prilagodili ostalim trgovcima na tržištu na koje su došli.
U Komisiji za zaštitu konkurencije za RT Balkan kažu da su početkom 2023. godine započeli novu analizu tržišta osnovnih prehrambenih proizvoda. Ta tržišta obuhvataju sve u lancu, od proizvođača, prerađivača i uvoznika do sektora trgovine na veliko i na malo. Cilj istraživanja je da se utvrdi da li postoje povrede konkurencije, koje bi eventualno mogle da budu uzrok povećanih cena. Rezultati ovog istraživanja trebalo bi da budu objavljeni narednih meseci.
Ekonomista Dragovan Milićević kaže za RT Balkan da osam najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji zajedno imaju manje od 40 odsto tržišta što se ne smatra ugroženom konkurencijom.
"Druga situacija je što su ovi lanci po pitanju cena veoma slični - što navodi na prećutni dogovor. Kod snabdevača hranom je druga priča, jer su jaki interesni lobiji. Veliki otkupljivači su toliko jaki da običan čoveka tu ništa ne može da učini. Sa druge strane i rigorozni uslovi ulaska u velike lance diktiraju da oni rade sa ograničenim brojem ponuđača koji te uslove mogu da ispune", kaže ekonomista.
Vlasništvo trgovinskih lanaca utiče i na ponudu u radnjama, jer je domaćim proizvođačima teško da se probiju do polica. Milićević napominje da je pregovaračka pozicija velikih sistema daleko veća i neuporediva u odnosu na male trgovinske radnje po pitanju uslovljavanja svojih partnera pre svega po pitanju cena.
On dodaje da, kada se sabere promet u trgovi na malo u 2022. godini, hrana, bezalkoholna pića, duvan, alkoholna pića, voće, povrće i drugi predmeti potrošnje koji su u marketima zauzimaju oko 42 odsto raspoloživih sredstava za potrošnju domaćinstava.
"Ukupno je u 2022. godini taj promet bio oko 10,8 milijardi evra. Kada se od toga oduzme promet na pijacama (evidentiran i neevidentran od oko 1 milijarde evra) godišnji promet u trgovini je desetak milijardi za ove potrebe. Može se izvući približna potrošnja po mesecima uz važnu napomenu da postoje pikovi kao što su kraj godine i pad potrošnje (januar, februar i letnji meseci). Prosečan mesečni promet u trgovinskim lancima je od 800 do 900 miliona evra", kaže Milićević.
Prednosti i mane stranog vlasništva
Dr Veljko M. Mijušković, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže za RT Balkan da se kao ključne prednosti stranog vlasništva nad trgovinskim lancima mogu izdvojiti investicije, nova radna mesta i unapređenje tržišta, jer strani strani trgovinski lanci često unose konkurenciju i bolje prakse u sektor trgovine, što može rezultirati boljim proizvodima i uslugama za potrošače.
S druge strane, kao ključni izazovi stranog vlasništva nad trgovinskim lancima mogu se izdvojiti odliv profita, kao i zavisnost od stranih kompanija.
"Deo profita koji strani trgovinski lanci ostvaruju odlazi u matičnu zemlju, umesto da se reinvestira u domaću privredu. Dugoročna zavisnost od stranih trgovinskih lanaca može smanjiti sposobnost domaćih kompanija da se razvijaju i konkurišu na globalnom tržištu", objašnjava dr Veljko Mijušković.
On napominje da u nekim evropskim zemljama, poput Nemačke i Francuske, postoje jaki domaći trgovinski lanci, dok su u nekim dominantni strani. Dodaje da Evropska unija svakako ima politike i regulative koje regulišu konkurenciju i strano vlasništvo, a države članice često imaju sopstvene zakone koji utiču na trgovinu.
Zašto su važne male radnje?
DR Veljko Mijušković kaže da male radnje koje su u vlasništvu domaćih preduzetnika imaju veoma ograničen uticaj na tržište trgovine u Srbiji. Razlog tome su često suočavanje sa ozbiljnim izazovima, uključujući jaku konkurenciju od strane velikih trgovinskih lanaca, ograničen pristup kapitalu i tehnološkim resursima, kao i promenljivi ekonomski uslovi. Napominje da njihov dugoročni uspeh zavisi od sposobnosti da se prilagode i inoviraju kako bi ostale konkurentne na tržištu.
"To ne znači, da iako limitiran, njihov uticaj nije pozitivan. Male radnje pružaju konkurenciju velikim trgovinskim lancima, što može rezultirati nižim cenama, boljom ponudom proizvoda i usluga, kao i inovacijama na tržištu. Ova konkurencija je često korisna za potrošače, jer ih tera da biraju između različitih opcija. One često podržavaju lokalnu ekonomiju tako što zapošljavaju lokalne radnike, kupuju od lokalnih dobavljača i doprinose lokalnom razvoju. Ovo može imati pozitivan uticaj na zajednicu i društveni kapital", kaže dr Mijušković.
On ukazuje da je njihov značaj i u raznolikosti ponude, jer često prodaju specijalizovane proizvode i usluge koje trgovinski lanci možda ne nude, a često su fleksibilniji u prilagođavanju potrebama lokalne zajednice. Dodaje i da mogu brže reagovati na promene u tražnji i ponudi, što se pokazalo kao posebno važno u hitnim situacijama kao što je pandemija.
Ekonomista Dragovan Milićević dodaje da se, iako preovladava mišljenje da su mali trgovci sada minorni u snabdevanju tržišta, detaljnom analizom ukupne potrošnje, udela velikih lanaca i nekih srednjih udruženih snabdevača, može konstatovati da mali ili manji trgovinski učestvuju gotovo sa polovinom ukupnog prometa u trgovini na malo.
On napominje da su, što se konkurentnosti tiče, generalno veliki lanci, sa prometom većim od 10 milijardi dinara zastupljeni sa 420 milijardi dinara u ukupnom prometu u 2022. godini. Doda li se tome i DTL (trgovinski lanac 14 udruženih domaćih kompanija čiji je promet pojedinačno od 2 do 9 milijardi), godišnji promet najjačih trgovinskih lanaca je bio oko 450 milijardi u 2022. godini, što je manje od polovine ukupnog prometa u radnjama u kojima se prodaje hrana u Srbiji..
Konkurencija jaka, ali ne spušta cene
Dr Veljko Mijušković smatra da je konkurencija u domaćoj trgovini prilično jaka i raznolika, s obzirom na veliki broj trgovinskih učesnika i različite sektore trgovine. On ukazuje na nekoliko nivoa trgovine koji doprinose konkurenciji.
"Veliki maloprodajni lanci, kao što su 'Maksi', 'Idea', 'Roda', 'Tempo', 'Merkator' i drugi, se takmiče kako po cenama, tako i po kvalitetu usluge i asortimanu proizvoda. Domaći i međunarodni onlajn trgovci, takođe, nude različite proizvode i usluge putem interneta, što povećava konkurenciju. Specijalizovane prodavnice koje se fokusiraju na specifične kategorije proizvoda, kao što su elektronika, odeća, obuća, bela tehnika, sportska oprema, takođe se takmiče za kupce i nude raznovrstan asortiman proizvoda", navodi Mijušković.
Dodaje da na jačanje konkurencije utiču i male prodavnice, kiosci i samostalni trgovci, prodavci sveže hrane i lokalnih proizvoda na pijacama, distributeri i proizvođači, posebno oni koji proizvode robu za maloprodaju, kao i da konkurencija može biti i među proizvođačima različitih brendova u istoj kategoriji proizvoda.
Kada je reč o dolasku diskontnih lanaca kao što je "Lidl" u Srbiju, očekivanje je bilo da bi takvi lanci mogli da izvrše pritisak na sniženje cena na tržištu. Međutim, reakcija trgovinskih lanaca na konkurenciju može zavisiti od mnogo faktora, uključujući njihove strategije i ciljeve.
"Prilagođavanje konkurenciji se može vršiti na različite načine-optimizacijom asortimana, poboljšanjem usluge ili smanjenjem marži. Iz toga razloga, možda je usled primene različite strategije ove kompanije izostao očekivani efekat na tržištu Srbije", kaže Mijušković.
Na pitanje zašto, uprkos jakoj konkurenciji i platama koje su niže od evropskih, plaćamo hranu više od potrošača u zemljama u okruženju i EU, dr Mijušković kaže da je ovo složeno pitanje koje zavisi od mnogo faktora, uključujući uvozne cene, logističke troškove, poreze i takse, inflaciju i druge ekonomske i političke faktore. Napominje da društvo i vlada igraju ključnu ulogu u traženju rešenja za ovo pitanje, uključujući regulaciju cena i politike koje podržavaju konkurenciju na tržištu hrane kako bi se obezbedila pristupačna hrana za građane.
Njima je, kao potrošačima, ipak manje važno ko su vlasnici trgovinskih lanaca, a više su usredsređeni na to da im država obezbedi mogućnost izbora i da napravi sistem u kojem će namirnice plaćati ako ne manje, onda bar po istim cenama kao i kupci u rgeionu i Evropi.
