Ekonomija
Kako su dugovanja na kreditnim karticama postala teret za Amerikance i Bajdena
Republikanci kažu da je dug po kreditnim karticama primer kako je ekonomska politika predsednika SAD izazvala krizu troškova života za one sa niskim prihodima
Američki potrošači su prošle godine platili skoro 50 odsto više za troškove kreditnih kartica nego 2020, godinu dana pre nego što je predsednik Džozef Bajden preuzeo dužnost. Taj skok pritisnuo je porodične budžete i pokrenuo izborno pitanje o onome što republikanci kažu da je kriza troškova života.
Kamate i naknade za kreditne kartice porasle su za 51 milijardu dolara na 157 milijardi dolara, prema podacima koje su američke banke dostavile Federalnoj korporaciji za osiguranje depozita.
Kašnjenja sa isplatom dugova po kreditnim karticama takođe su na najvećem nivou u skoro 13 godina, prema podacima "Mudisa", iako su banke prijavile rekordne profite od kreditnih kartica.
Povećanje troškova kreditnih kartica došlo je pošto su američke Federalne rezerve podigle kamatne stope na 23-godišnji maksimum. Očekuje se da će centralna banka početi da smanjuje stope do ovog leta.
Republikanci kažu da je dug po kreditnim karticama primer kako je Bajdenova ekonomska politika izazvala krizu troškova života za Amerikance sa niskim prihodima.
U međuvremenu, ankete javnog mnjenja pokazuju da Amerikanci sumnjaju u Bajdenovu ekonomsku politiku uprkos onome što se u javnosti predstavlja kao zdrav rast bruto domaćeg proizvoda i niska nezaposlenost, što predstavlja veliku pretnju njegovoj kandidaturi za reizbor ove godine.
Polovina Amerikanaca oseća da živi lošije nego pre četiri godine pod Donaldom Trampom i ocenjuje ekonomski učinak bivšeg predsednika daleko višim od Bajdenove.
Glasači su pod stresom zbog duga po kreditnim karticama: 28 odsto ih je navelo to kao jedan od najvećih izvora finansijskog stresa u anketi za "Fajnenšel tajms" koja je sprovedena ranije ovog meseca.
Taj stres nije ni približno visok kao stres zbog inflacije koja je izvor zabrinutosti za 80 odsto njih. Za razliku od inflacije, broj glasača zabrinutih za kreditne kartice raste, čak i kada je Bajdenova administracija ublažila penale za kašnjenje otplate duga.
U poslednje tri godine, Amerikanci su "nabili" milijarde dolara duga po kreditnim karticama. U izveštaju o poslednjem kvartalu 2023. godine, njujorški Fed je naveo da je dug po kreditnim karticama dostigao rekordnih 1,13 biliona dolara, rastući jednom od najbržih stopa za više od 20 godina, iako je u realnom smislu i dalje ispod nivoa finansijske krize. Prihodi su takođe porasli u tom periodu.
Ipak, analitičari kažu da je skok duga po kreditnim karticama znak da sve veći broj potrošača teško podnosi troškove s obzirom na povećanje cena svega, od hrane do avio-karata u poslednje dve godine.
"Nivo duga raste, a zajmovi kreditnim karticama imaju najviše stope duga za većinu potrošača. To je zaista znak da se porodice sa nižim prihodima u SAD suočavaju sa dodatnim finansijskim pritiskom", rekao je Robert Sokin, globalni ekonomista u "Sitiju"
