Ekonomija
Trgovci maslacu baš zamastili cenu: Zaračunavaju bruto marže hrane i veće od 70 odsto
Podaci istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda koje je uradio Republički zavod za statistiku pokazuju da su prosečne bruto marže namirnica u prvom kvartalu prošle godine iznosile 14,9 odsto
Za visoke cene hrane, na koju se troši najveći deo zarade, potrošači
često krive trgovce. Da te optužbe nisu samo subjektivan osećaj, potvrdila je i statistika pregledom prosečnih bruto marži namirnica. Jer, taj "dodatak" ceni na pojedinim prehrambenim proizvodima, kao što je maslac "težak" je od devet do čak 76 odsto.
Podaci istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda koje je
uradio Republički zavod za statistiku pokazuju da su prosečne bruto marže namirnica u prvom kvartalu prošle godine iznosile 14,9 odsto.
Skoro polovinu prometa "dele" tri najveća lanca
Statistika je trgovce razvrstala u dve grupe - "vodećih 20" gde su smešteni veliki trgovinski lanci i najveći prehrambeni snabdevači i "ostali", mahom manji trgovci. Ova analiza pokazuje da 20 vodećih trgovina na malo u ukupnom prometu prehrambenih proizvoda učestvuje sa oko 83 odsto, dok je udeo prva tri trgovinska lanca skoro polovina ukupnog prometa.
Kod velikih trgovaca prosečna bruto marža je bila 14,6 odsto, a kod ostalih 16,9 procenata. Veliki su najviše nadogradili cenu maslaca - prosečno 33,8 odsto, a najmanje su se "ugradili" kod svežeg šarana u proseku samo četiri odsto. S druge strane, mali prodavci su najviše prosečne bruto marže imali kod sveže pastrmke - skoro 35 odsto, a najmanje od devet odsto kod šećera.
"Za razliku od grupe 'Vodećih 20', u ostalim subjektima izvan ove grupe zastupljene su i male specijalizovane trgovine - mesare, ribarnice, koje u svom poslovanju ostvaruju više marže s obzirom na to da imaju raznovrsniju ponudu unutar iste grupe proizvoda, kao što su riba, meso. Istovremeno, ova grupa subjekata nema prostora da niske i negativne marže diversifikuje na druge grupe proizvoda, kao što je to slučaj kod velikih trgovinskih lanaca", piše u izveštaju RZS.
S obzirom da među velikih prehrambenih snabdevačima, nisu zabeležena
značajnija odstupanja u prosečnim maloprodajnim cenama, više marže kod
pojedinih trgovaca, u RZS objašnjavaju se povoljnijim uslovima pri nabavci
robe u odnosu na konkurenciju. Ovakvi rezultati, kako tvrde, ukazuju na to da rast cena najviše potiče od visokih troškova proizvodnje, odnosno visoke cene inputa u proizvodnji.
Najveće razlike u prosečnim bruto maržama između velikih i "ostalih" trgovaca u prvom kvartalu 2023. zabeležene su kod svežeg mesa i ribe. Tako je bruto marža vodećih trgovina kod svežeg prasećeg mesa bila minus 5,1 odsto, a manji trgovci su prosečno imali zaradu od 14,1 procenata. Veliki je raspon i na maržama na piletini - kod 20 velikih je u prvom kvartalu prošle godine bila minus 0,5 odsto, a kod ostalih - 15,6 procenata.
Isti je slučaj i sa ribom. U prometu šaranom, "vodećih 20" imaju prosečnu stopu marže od 4,0 odsto, a "ostali" pet puta više - 21,4 procenata. Kod pastrmke, veliki kalkulišu sa bruto zaradom od 15,8 odsto, a manji sa čak 35 odsto. Ovakve razlike je moguće objasniti time da veliki trgovinski lanci prilagođavaju svoju prodajnu politiku tako što posluju sa nižim maržama kod vrlo osetljive robe kratkog roka trajanja.
Vodeći snabdevači su, međutim, imali veće bruto zarade kod maslaca i kafe. Statistika to objašnjava raznovrsnijom ponudom ove kategorije proizvoda, širim asortimanom, zatim sopstvenim trgovinskim markama koje imaju veliki trgovinski sistemi, povoljnijim uslovima nabavke od dobavljača.
