Ekonomija
Dugovi evropskih država ponovo rastu: Koliko će servisiranje starih pozajmica koštati Srbiju
Viši troškovi kamata i anemičan rast privrede ključni su razlozi za pogoršane izglede za javne finansije evropskih država
Za evropske zemlje 2024. godina je trebalo da označi prekretnicu u popravljanju skora kada su u pitanju javne finansije od Francuske do Velike Britanije. To, međutim, evropskim ekonomijama ne ide baš po planu, naročito zbog kamatnih stopa koje su i dalje na visokim nivoima.
Dok će većina ipak uspeti da ostvari napredak u obuzdavanju deficita postepenim ukidanjem mera energetske podrške, pritisci i novih i postojećih obaveza, i uticaj povećanja kamatnih stopa, sada će zadržati državni dug na visokom nivou ili čak na skali rasta u većem delu EU. Italijanske pozajmice, na primer, uskoro bi mogle ponovo da pređu 140 odsto BDP-a.
To će ostaviti neke vlade zaglavljene između iritiranja birača smanjenjem potrošnje ili povećanjem poreza, ali s druge strane i izložene riziku od gubitka poverenja kod investitora. Pozadina politički osetljive godine, sa izborima za Evropski parlament, dodatno doprinosi izazovu, piše "Blumberg".
Skupo servisiranje starih dugova
Rejting agencija "Fič je objavila da će francuski cilj da smanji svoj deficit na tri odsto bruto domaćeg proizvoda do 2027. godine biti "teško ostvariti". Francuska i Italija su sada spremne da se zaduže više, kao i Velika Britanija.
Veliki izazov za evropske ekonomije biće servisiranje starih dugova. Francuska vlada je u svom Programu stabilnosti za 2024. objavila da će troškovi koji su u 2023. bili 39 milijardi evra, u 2024. biti 46,3, dok se u narednim godinama očekuje rast izdvajanja za kamate od po dodatnih deset milijardi evra, da bi u 2027. godini dostigao čak 72,3 milijarde evra.
Viši troškovi kamata i anemičan rast privrede su ključni razlozi za pogoršane izglede za javne finansije.
Širom Evropske unije, izgledi za značajan napredak za stranke krajnje desnice na junskim izborima širom EU povećavaju pritisak da se odloži ili da se smanji potrošnja. Velika Britanija se suočava sa sličnim izazovima, jer predstojeći opšti izbori vezuju ruke konzervativnoj vladi.
Znaci tenzija se već pojavljuju, a Makron je prošle nedelje pozvao na promenu paradigme u pravilima EU koja uključuje ponovno otvaranje trnovitih debata o mandatu Evropske centralne banke – čije je pooštravanje kamata bez presedana uveliko povećalo troškove finansiranja Francuske.
Tenzije se odražavaju i na Evropsku komisiju, koja je zadužena da podstakne zemlje da poprave svoje javne finansije. Njeni zvaničnici bi trebalo za nekoliko nedelja da objave prognoze rasta i duga za region, nakon čega sledi odluka o tome koliko strogo treba da tretiraju odstupanje od svojih pravila koja ograničavaju deficite na tri odsto.
Kako zvaničnici takođe previše dobro znaju iz krize državnog duga u regionu u protekloj deceniji, postizanje balansa u sprovođenju discipline nije politički lako.
Nepovoljni uslovi zaduživanja
Zakonom o budžetu Srbije za 2024. godinu, predviđen je javni dug od 51,7 odsto BDP-a. Fiskalni savet je u oceni budžeta za ovu godinu naveo da će Srbija najverovatnije morati da se zaduži za oko 6,5 milijardi evra, od toga 1,7 milijardi za finansiranje budžetskog deficita i približno 4,8 milijardi evra za otplatu dela dugova koji dospevaju na naplatu. Oni upozoravaju na mnogo nepovoljnije uslove zaduživanja i neophodan oprez države. Ukazuju da će gotovo petina javnog duga imati osetno veću kamatnu stopu nego stari dug.
Taj iznos predstavlja 8,6 odsto BDP-a, što jeste visoko, ali se generalno smatra prihvatljivim za zemlje na sličnom nivou razvijenosti. S druge strane, budžetom za 2024. najavljuje se daleko veće novo zaduživanje, u iznosu od 9,3 milijardi evra, iz različitih izvora finansiranja (obveznice emitovane u inostranstvu i na domaćem tržištu i domaći i inostrani krediti). Iako je Vlada uspevala dosad da na ovaj izazov odgovori pronalazeći relativno jeftine izvore zaduživanja, na to se ne može trajno računati", ocenili su iz Fiskalnog saveta.
Vlada je u budžetu za 2024. troškove za kamate planirala na nivou od 183,6 milijardi dinara (oko 1,6 milijardi evra), što je skoro 35 milijardi dinara (oko 300 miliona evra) više u odnosu na prošlu godinu. Iz Fiskalnog saveta napominju da je ova vrlo nepovoljna budžetska tendencija prvenstveno posledica naglog i oštrog pogoršanja uslova zaduživanja na globalnom finansijskom tržištu u protekle dve godine.
Oni su naveli da će se skoro petina javnog duga Srbije u 2024. finansirati po znatno nepovoljnijim uslovima, što će dovesti do rasta izdataka za kamate u srednjem roku.
Iz Fiskalnog saveta su ukazali da je prosečna kamatna stopa za stari dug Srbije iznosila oko tri odsto, dok je zbog kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima prošle godine zaduživanje bilo značajno skuplje, po kamatnim stopama od šest i sedam odsto, s tim što su uzimani neki još skuplji krediti, s kamatnom stopom na nivou i do devet odsto.
Profesor na Univerzitetu Singidunum Nikola Stakić kaže za RT Balkan da je činjenica da se javni dug Srbije udvostručio u poslednjih desetak godina, ali napominje da smo ipak i dalje u "sigurnosnoj zoni", sa nešto iznad 50 procenata, što je daleko ispod kriterijuma iz Mastrihta, koji predviđaju zaduživanje do 60 odsto.
"Ima mnogo zemalja koje su razvijenije od nas i imaju mnogo veći dug, ali imaju i mnogo veći kapacitet da otplaćuju svoje obaveze, i troškovi za kamate su za njih značajno niži nego što su za nas. Za naš slučaj, možemo da kažemo da smo u srednjoj kategoriji, da nismo ni premalo ni previše zaduženi. Gleda se nekoliko indikatora i mi za sada nemamo problema u izmirivanju naših obaveza. Kako će biti ubuduće, zavisiće od toga kako će se kretati odnos između novog duga i rasta BDP-a. Kada bi rast BDP išao paralelno, pa čak i više od rasta duga, to bi bila najpovoljnija opcija", kaže profesor.
Iz Fiskalnog saveta napominju da, iako nivo domaćeg duga nije dramatično visok, da su kamatne stope koje Srbija plaća na svoj dug više nego u uporedivim zemljama.
"Čak i posmatrano šire na nivou Evrope, Srbija spada u srednje zadužene zemlje. Međutim, ono gde postoji bitna razlika jesu troškovi servisiranja duga, koji Srbiju stavljaju u dosta nepovoljniju situaciju. Srbija pripada grupi zemalja koje su plaćale neke od najviših kamatnih stopa. Osim toga, prosečna kamatna stopa na srpski dug bila je za skoro ceo procentni poen veća od prosečne kamatne stope po kojoj svoj dug izmiruju zemlje Centralno-istočne Evrope, tri odsto u odnosu na 2,2 posto. Ovo je važan faktor zbog kog javni dug Srbije mora da nastavi da se smanjuje – iako nije dramatično visok, njegovo servisiranje je skupo", smatraju u Fiskalnom savetu.
Troškovi novog zaduživanja su porasli za sve evropske zemlje, ali Srbija ostaje pri vrhu Evrope po novim, većim kamatnim stopama. Višu kamatnu stopu od Srbije u Evropi plaćale su samo Češka, Italija, Poljska i Mađarska.
Iz Fiskalnog saveta ukazuju da, iako će se relativni nivo zaduženosti smanjiti, sa 55,6 posto na nešto preko 53 odsto BDP-a, je za obračun budžetskih izdataka za kamate u sledećoj godini relevantan apsolutni nivo javnog duga, koji će, prema njihovim procenama, povećati za oko tri milijarde evra u 2023. godini.
