Kultura
Ne nameravam da stanem: Skorseze od počasnog "Zlatnog medveda" Berlinala za životno delo do Tiktoka
Pokušavam da otkrijem ko smo mi kao ljudsko biće, kao organizam, od čega su naša srca napravljena. To je ono što mislim da tražim i još uvek sam radoznao, poručio je filmski umetnik
Proslavljeni filmski stvaralac Martin Skorseze dobitnik je počasnog "Zlatnog medveda" za životno delo ovogodišnjeg filmskog festivala u Berlinu.
Primajući nagradu, Skorseze - čiji je najnoviji film "Ubistva pod cvetnim mesecom" nominovan za 10 Oskara - poručio je da će se "za nekoliko godina" ponovo vratiti na Berlinale.
Skorseze (81) se osvrnuo na istorijat Berlinala i rekao da su filmski festivali mesto gde je upoznao svoju zajednicu kolega filmskih stvaralaca, uključujući Vima Vendersa koji mu je i uručio nagradu.
"Gledanje filmova, komplimenti, svađe, biranje svog puta. Mislim, šta drugo može da se uradi kada postaneš opsednut nekom vrstom umetnosti? Kada to živiš, kada moraš da budeš sam. To je usamljeni deo, ali toliko je važno zapamtiti da ste, iako usamljeni, deo zajednice. A tu zajednicu ljudi pokreće opsesivna ljubav prema ovoj umetnosti koja se zove bioskop", rekao je Skorseze.
On je dodao da je "posao koji radimo pojedinačno deo tekućeg, na kraju beskonačnog razgovora".
"Zaista osećam da sam blagosloven što sam veći deo svog života učestvovao u tom razgovoru", rekao je on. "A što se tiče osvrtanja na svoj rad, ne mogu... delimično zato što mi se čini da i dalje želim da pravim filmove. Tako da se možda vidimo za nekoliko godina, nadam se sa još jednom", poručio je Skorseze koji je ove godine za film "Ubistva pod cvetnim mesecom" 10. put nominovan za Oskara za režiju, što je rekord među rediteljima.
U dobu kada bi se većina filmskih stvaralaca povukla u penziju, Skorseze radi punom parom - osim što snima epski duge filmove, radi dokumentarce, televizijske serije, producira filmove... a sada je našao i drugu karijeru - postao je zvezda TikToka.
"Ispostavilo se da sam bio primoran da stupim u kontakt sa TikTokerima", rekao je on u nedavnom intervjuu za "Gardijan".
Na društvenu mrežu je dospeo zahvaljujući 24-godišnjoj ćerki, Frančeski, koja sa njim objavljuje postove pa tako evo Skorsezea koji pokušava da pogodi svrhu određenih predmeta, od uvijača za trepavice preko menstrualne čašice do slenga (pogrešio je nekoliko, ali, u suštini, pogađa); evo ga sada kako testira potencijalnu novu muzu koja će zameniti Roberta De Nira i Leonarda Di Kaprija – za koga se ispostavilo da je porodični pas, Oskar.
Čovek koga je Fransis Ford Kopola opisao kao "najvećeg živog filmskog stvaraoca" i koji je, manje-više, poslednji preživeli zlatnog doba "novog Holivuda" iz sedamdesetih, kaže da se beskrajno zabavlja snimajući skečeve od 30 sekundi.
Skorsezeovi filmovi ("Taksista", "Razjareni bik", "Dobri momci", "Dvostruka igra", "Vuk sa Volstrita") imali su duboki uticaj kako na kulturu tako i na društvo - iako su mahom mafijaške, mačo priče o muškarcima, muškoj moći, muškim odnosima i naročito, kapacitetu muškaraca za nasiljem.
"Šta da vam kažem, greh je zabavan", smeje se Skorseze ali podseća da postoje i ventili za taj bes. Rokenrol, na primer. Skorseze je snimio veliki broj "muzičkih" filmova, od dokumentaraca o Bobu Dilanu, Stonsima, istorije bluza dok mjuzikla 'Njujork, Njujork'".
A kada Skorseze i stavi žene u prvi plan, rezultati su obično pozitivni – od "Pretvaraj se da je grad" (Pretend It’s a City), njegove nedavne Netfliks serije o Njujorčanki Fran Libovic, pa do filma "Alisa više ne živi ovde" za koji je Elen Berstin osvojila Oskara za najbolju glumicu za ulogu samohrane majke koja žudi da postane pevačica. Berstin ga je lično izabrala nakon što je pogledala "Ulice zla".
"Ovaj film govori o ženi, a u tvom filmu je bila samo jedna ženska uloga, i nisam mogla da utvrdim da li znaš nešto o ženama", rekla mu je Berstin. Skorseze je odgovorio: "Ne, ali bih voleo da naučim."
"Još uvek volim da učim!", kaže. "Učim. Zaista". Ima mnogo koleginica, ističe reditelj, uključujući i Telmu Šunmejker, koja sa njim radi skoro 60 godina, i koja je osvojila tri Oskara za montažu njegovih filmova. Producirao je filmove ženskih rediteljki, uključujući Džoanu Hog i Džozefinu Deker. A poslednjih 30 godina uglavnom čita "žensko pismo".
Što nas dovodi do jednog od Skorsezeovih najmanje tipičnih, ali, za mnoge, najuspešnijih filmova - "Doba nevinosti" dela iz 1990. rađenog prema romanu Edit Vorton. Nema oružja, droge, mafijaša, ali su bogate porodice Njujorka iz kasnog 19. veka jednako nasilne ispod površine. Uglađenog Danijela Dej-Luisa na kraju su nadmudrile njegove dve ljubavnice, Mišel Fajfer i Vinona Rajder. Drugim rečima, to je film o muškarcima koji ne razumeju žene.
Skorsezeov porodični život je sada pun žena. Uz Frančesku, ima dve starije ćerke (58 i 47 godina) i dve mlade unuke. "To je sasvim druga stvar, imati decu u poznim godinama. To vas mnogo nauči", kaže on. On ne govori samo o TikToku. "To vas mnogo nauči o ljubavi."
Na kraju krajeva, rodne razlike su nebitne, kaže on. "Pokušavam da otkrijem ko smo mi kao ljudsko biće, kao organizam, od čega su naša srca napravljena. To je ono što mislim da tražim. Dozvolite mi da to kažem ovako: još uvek sam radoznao."
