Knjižar iz Kabula obnovio radnju: Sto puta da je srušite, sto puta ću je obnoviti

Šah Muhamed Rais je prvi put otvorio svoju knjižaru u avganistanskoj prestonici 1974. Do 2003. godine, kada je njegova priča postala poznata po bestseleru "Knjižar iz Kabula", imao je oko 100.000 knjiga, na različitim jezicima, o književnosti, istoriji i politici. Zbirka je obuhvatala dela beletristike i publicistike, od bogato ilustrovanih dečijih priča do debelih akademskih knjiga.

Sa čime se rimuju milioni ili kako je "Grozon" postao svetski bestseler

Nakon što su talibani ušli u Kabul 2021. godine, Rais je pobegao u Veliku Britaniju. Tada je "Gardijanu" rekao da se plaši da će mu uništiti knjižaru. Njegovi strahovi su se obistinili.

Prošlog decembra, talibani su se pojavili u knjižari, zaključali vrata i naredili zaposlenima da im predaju sve lozinke za veb stranicu i katalog, pre nego što su uništili arhivu koju je gradio od otvaranja radnje.

"Kada sam čuo šta se dogodilo, nisam mogao da pričam, sledio sam se. Moj um nije radio", rekao je Rais, koji je sada skoro slep. Bio je toliko utučen da je razmišljao da sebi oduzme život.

"Dve nedelje nakon što se ovo dogodilo želeo sam da okončam svoj život. Ali odjednom sam dobio energiju", rekao je. Odlučio je da obnovi svoju jedinstvenu kolekciju od nule. Pošto je njegovo onlajn poslovanje bilo globalno, već je imao mnogo kontakata u zemljama kao što su Iran i Pakistan i širom centralne Azije. Rais, koji govori šest jezika, potpisao je ugovor sa indijskom IT kompanijom o kreiranju nove veb stranice.

Sada se nove knjige štampaju u Indiji iz PDF-ova i šalju poštom u Avganistan. Nedavno je neko iz Meksika naručio "Malog princa" Antoana de Sent Egziperija i zatražio da knjiga bude isporučena u Kabulu. Knjiga je zabranjena u Avganistanu, ali je narudžbina poslata ujutru i dostavljena na adresu u Kabulu do popodneva.

Rais je posebno zainteresovan da pomogne devojkama i ženama u Avganistanu da pristupe knjigama uprkos talibanskoj zabrani njihovog obrazovanja. Koristi svoje kontakte da im nabavi besplatne ili subvencionisane knjige u njihovim domovima ili skrivenim školama. Čak i vozači autobusa pomažu: u svojim vozilima skrivaju pakete knjiga koje treba diskretno dostaviti, dok se voze širom Avganistana.

Kaže i da će, bez obzira na talibanske zabrane, ljudi željni knjiga pronaći načine da do njih dođu. Sebe opisuje kao "ponosnog muslimana", ali kaže da se gnuša svih oblika ekstremizma i veruje da ljudi iz svih vera i kultura mogu da žive zajedno u harmoniji. "Knjige su dobro, jeftino oružje za borbu protiv ekstremizma", rekao je on.

Njegova ljubavna veza sa knjigama počela je sa 17 godina kada je prvi put pročitao primerak Šekspirovog "Otela". Pročitao ga je više od 10 puta. Prodaja knjiga ga je više puta dovodila u nevolje, sa dva boravka u zatvoru nakon sovjetske intervencije u Avganistanu i kada su mu talibani prvi put zatvorili knjižaru sredinom 1990-ih.

"Kada su me Sovjeti pustili iz zatvora, obrisao sam prašinu sa polica za knjige u svojoj radnji i počeo ponovo", rekao je on. Poput distopijskog romana Reja Bredberija iz 1953. "Farenhajt 451", o borbi protiv cenzure i u odbranu književnosti, i koji se ranije nalazio u njegovoj knjižari, Rais kaže da njegova rešenost da održi knjige u životu neće nestati.

"Ako sto puta uništite moju knjižaru, obnoviću je", poručio je.