Sa čime se rimuju milioni ili kako je "Grozon" postao svetski bestseler

Kada je Džulija Donaldson odlučila da napiše knjigu za decu gde će glavni junak biti miš koji će šetati mračnom šumom i braniti se od raznih predatora duhovitim i lukavim opaskama, planirala je da ga pošalje kod tigra na čaj.

Britanska autorka bila je inspirisana kineskom pričom o devojčici koja je izbegla sigurnu smrt, ubedivši tigra da je ona kraljica šume.

Međutim, u tom žbunju čučao je problem. Donaldsonova je želela da napiše knjigu u stihu, a nema mnogo reči koji se rimuju sa rečju tigar. Stoga je odlučila da bude praktična i, uz pomoć nemačkog ilustratora Aksela Šeflera, stvorila je jedno od najunosnijih i najdivnijih čudovišta u dečjoj književnosti.

"Grozon" (u Srbiji objavljen u "Kreativnom centru", u fantastičnom prevodu Zorana Penevskog), ugledao je svetlost dana pre tačno četvrt veka i postigao ogroman uspeh. "Ekonomist" navodi da se knjiga prodala u 11,6 miliona primeraka širom sveta. Prošle godine kompletan opus Džulije Donaldson od oko 200 knjiga doneo je zaradu od 19,6 miliona dolara, najviše od "Grozona".

Za razliku od knjiga za decu koje su odraslima toliko dosadne, "Grozon" je podjednako zabavan i za čitanje naglas (odrasli) i za slušanje (deca). Kao i većina priča o životinjama, bavi se univerzalnim temama trijumfa slabijeg, uma nad snagom, koje odgovaraju kako mladoj, tako i odrasloj publici.

Zasluge za to idu Šefleru koji je, posle Kventina Blejka (sarađivao s Roaldom Dalom), najpoznatiji ilustrator za dečju literaturu. Prve skice Grozona bile su "previše strašne za decu", zbog čega ga je Šefler učinio debeljuškastijim i, naprosto, simpatičnim.

Danas je moguće kupiti plišane igračke, jastuke ili papuče sa Grozonom, gricnuti čips u obliku njegovih kandži, pogledati predstavu ili film. Mnogi misle da je nastavak knjige "Grozonovo dete" čak bolji od originala.

"Grozon" je do sada preveden na 107 jezika i dijalekata, uključujući jermenski, baskijski, esperanto, kurdski i tajski, što ga čini drugom najprevođenijom dečjom knjigom na svetu. Prva je Egziperijev "Mali princ".

Mišel Jang, direktorka odeljenja za prava u izdavačkoj kući "Makmilans" koja je objavila "Grozona" u Velikoj Britaniji, kaže da je knjiga utrla put drugim autorima. Do "Grozona" strani izdavači su se klonili prevođenja knjiga u stihu.

Vladimir Nabokov je smatrao da je prevođenje rime toliko izazovno da, zapravo, nema svrhe ni prevoditi poeziju. Nabokov, koji je preveo na engleski Puškinovog "Evgenija Onjegina", naveo je da bi prevodioci trebalo da se trude da budu što verniji originalnom tekstu. "Reprodukovati rime, a opet prevesti celu pesmu bukvalno je matematički nemoguće", napisao je on.

Na sreću dece i roditelja koji ne govore engleski, većina prevodilaca "Grozona" ignorisala je njegove molbe i, umesto toga, odlučili su da kanališu pesnike poput Aleksandra Poupa, čiji prevod Homerove "Ilijade" hvata duh originala, a ne teži verodostojnosti.

Ljubitelji i poznavaoci "Grozona" zabavljaju se pronalazeći razlike u prevodima hrane za koju miš tvrdi da je Grozon najviše voli.

Tako je u nemačkoj verziji "lija pečena" postala "kebab od lisice", Japanci su "zmijsku gibanicu" prepevali u "zmijski kabajaki" – adaptirajući tradicionalno jelo od grilovane ribe u "Grozonov specijalitet", dok je u francuskoj verziji nazvan "krem od zmije". Upravo te lokalne varijacije čine "Grozona" savršenom poslasticom pred spavanje, gde god da živite.