Danas je jesenji Krstovdan - dan kad se drži strogi post i sređuje kuća

Srpska pravoslavna crkva danas obeleževa jesenji Krstovdan ili Vozdviženje časnog Krsta a dan bi trebalo provesti u molitvi i strogom postu. 

Iako je ovaj praznik u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom i podrazumeva se da se ništa ne sme raditi, na današnji dan je ipak dobro srediti kuću kako bi se ukućani pripremili za zimu i hladnije vreme. Takođe, prema drevnim običajima, bere se i posvećuje bosiljak, a u dom treba uneti ovo biljku i to za sreću i uspeh ukućana.

U selima se isplaćuju radnici na poljima, koji čuvaju polja, teraju ptice i naplaćuju dugovi od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Danas se u mnogim mestima održavaju vašari.

Veruje se da osobe rođene na jesenji Krstovdan na svojim plećima nose senku Časnog krsta te su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Danas se obeležava uspomena kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti. Na ovaj praznik, istovremeno se slavi uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.

Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim.

Kada je car Hozroj osvojio Jerusalim i mnogi narod odveo u ropstvo, Krst bi prebačen u Persiju", odakle ga je na Golgotu, "hodeći bosonog i u bednoj odeći, izneo car Iraklije", zapisano je u "Ohridskom prologu" vladike Nikolaja Velimirovića, piše RTS.

"Tada Časni krst bi položen u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta", napisao je.

Obeležava se dva puta godišnje

Pored jesenjeg, postoji i zimski Krstovdan koji se slavi 18. januara. Taj praznik je sećanje na prve hrišćane i krštenje Isusa u reci Jordan.