Zona komfora i zašto je treba napustiti: Da li je bolje vrabac u ruci nego golub na grani

"Stanje u kojem osoba funkcioniše  bez anksioznosti, ograničavajući svoje ponašanje", je definicija termina "zona komfora", koju je prvo upotrebila motivacioni govornik Džudit Bardvik 1991.godine. Međutim, u zoni komfora čovek ne oseća podsticaje ni želju da postigne više, pa se njegov život pretvara u rutinu u kojoj uopšte nema rizika. Sve ovo ometa lični razvoj i rast.

"Zona komfora je subjektivno osećanje čoveka stanja u kome izbegava da izdrži bilo kakvu napetost, frustraciju, stres; ne pokušava da se prilagodi okruženju. Doživljava se kao fizičko i psihičko blagostanje, mir i stabilnost. Ljudi se u njemu nalaze zbog strukturiranja, maksimalnog planiranja sopstvenih aktivnosti. Osim toga, važan uslov za ulazak u ovo stanje je svest o zadovoljenim potrebama: od jednostavnih fizioloških, do onih povezanih sa samoostvarenjem", kaže klinički psiholog i doktor psihologije, Aleksandrina Grigorjeva.

Šta nas sprečava da izađemo iz svoje zone komfora

Prema Aleksandrini Grigorijevi, u "zoni udobnosti" čovek oseća predvidljivost i sposobnost da kontroliše svoj život. Iz ovakvog stanja se ne želi izaći. Kada razmišljamo o tome da ga napustimo, suočavamo se sa neizvesnošću. Napuštanje zone komfora, podsvesno se, doživljava kao opasnost, što izaziva strah. Pored toga, i drugi faktori ometaju izlazak iz zone konfora:

• Nespremnost da stvari budu malo komplikovanije i teže

Zona udobnosti je po mnogo čemu privlačna jer je u njoj sve jednostavno i jasno: ne morate da razmišljate o malim stvarima, dovoljno je da rutinski obavljate svoje zadatke i niko vas neće dirati.

• Fiksni način razmišljanja

Prema psihologu sa Univerziteta Stenford, Kerol Duek, ljudi imaju dve vrste razmišljanja: fiksno i rastuće. Ako osoba ima prvi tip, onda sama sebe ubeđuje da nema potrebne veštine da nešto postigne. Ovo smanjuje motivaciju za traženje mogućnosti za bilo kakav rast i samousavršavanje. Umesto toga, traže se izgovori da se ostane u zoni udobnosti.

• Strah od ulaska u konflikt - nesposobnost konstruktivnog sukobljavanja

Ova tačka se bavi rizicima u međuljudskim odnosima. Vrlo često ljudi biraju da "budu strpljivi i čekaju" umesto da reše problem koji ih brine, dovodeći situaciju u ćorsokak samo zato što ne znaju kako da razreše protivrečnosti, izbegavajući bilo kakav sukob, umesto da nauče da se sukobljavaju na konstruktivan način.

Kako da upravljamo konfliktima

• Ustaljene navike

Što češće ponavljamo određena ponašanja, više se zaglavljujemo u sopstvenim obrascima. Na primer, buđenje svakog jutra u 6 ujutru će u početku biti teško, pogotovo ako ste godinama imali nepravilan raspored spavanja.

"Izlazak iz zone komfora uključuje adaptivne resurse osobe (mogućnost prilagođavanja), zahteva od nje sposobnost da otvorenog uma gleda napred, u nepoznato i da bude spremna da prihvati eventualne negativne ishode. Takođe, čovek može svoj cilj da doživi kao nerealan ili izuzetno teško ostvariv, a onda se životni scenario razvija po principu "bolja vrabac u ruci nego golub na grani", smatra Aleksandrina Grigorijeva i dodaje da se ne usuđuju svi da rizikuju.

Kako izaći iz svoje zone udobnosti

Boraveći u zoni udobnosti, teško je početi bilo kakav lični razvoj i rast. Odluka da se ova zona napusti nije laka, ali sledeći koraci mogu pomoći:

• Završi prvi zadatak

Ako maštate o nečemu što je realano i izvodljivo - uradite to. Može da se počne od hobija koji stalno odlažete (poput padobranstva ili kartinga) pa do profesionalnog poteza (kao što je traženje povišice ili promena posla).

• Izazovite sebe sportom

S obzirom da su mentalno i fizičko zdravlje isprepleteni, fitnes izazov će vam pomoći da prevaziđete svoje uobičajene granice i započnete lični rast. Pored toga, to će poboljšati vaše raspoloženje i učiniti vas otpornijim. Izaberite određeni cilj i odredite jasan rok za njega: na primer - napraviti 10.000 koraka dnevno tokom mesec dana.

• Promenite svoje navike postepeno

Često vas dnevna rutina uvuče u zonu komfora. Stoga je vredno pokušati postepeno transformisati uobičajene radnje. Možete početi od malih stvari - da idete na posao drugim putem. Jednom kada osetite priliv energije zbog novina u životu, nemojte stati, već pređite na veće promene.

• Putujte na nova mesta

Okruženje značajno utiče na čoveka, pa ponekad treba da izađete iz svoje geografske zone komfora. Na primer, za vikend možete otići u grad o kome ne znate ništa. Umesto uobičajenog "ol inkluziv" odmora sa dvonedeljnim izležavanjem na plaži, krenite u obilazak zemlje u kojoj ste.

Taktike za prevazilaženje straha

"Nekoliko taktika može pomoći u prevazilaženju straha: Trenirajte da se nosite sa stresom i frustracijom. To je slično treningu u teretani, kada savladamo neprijatne fizičke senzacije i pokušamo da prilagodimo svoje telo opterećenju. Isto tako je i sa psihom, kaže psiholog Grigorijeva. Podelite svoj cilj na niz malih zadataka i završavajte polako jedan po jedan. Ovo će vam dati samopouzdanje za postizanje većeg cilja i povećaće osećaj samoefikasnosti.Tada će izlazak iz vaše zone udobnosti dobiti nov značaj i može se opisati rečenicom: "Znam zašto podnosim teškoće". Napravite mentalni korak ka svojim strahovima. Korisno je razmotriti najekstremnije negativne opcije koje mogu pratiti napuštanje zone udobnosti na putu rasta i razvoja. Takva mentalna vežba umanjuje strah  brigu  i omogućava vam da pronađete nestandardna rešenja koja ranije nisu bila očigledna.

Izlazak iz zone komfora može biti  veoma brz a može trajati i godinama ako osoba ne pronađe u sebi lični resurs ili sposobnost da se otvoreno suoči sa poteškoćama. Nove navike će se formirati u zavisnosti od individualnih karakteristika - mentalne snage, uzrasta i motivacije.

"Za" i "protiv" izlaska iz vaše zone udobnosti

Glavni plus u takvoj akciji je lični rast. Ostvarujući svoje ciljeve kroz prevazilaženje stresa i frustracije, osoba se oseća snažnije, stabilnije i efikasnije.

Nedostatak izlaska iz zone udobnosti -  može dovesti do preteranog trošenja fizičkih i mentalnih resursa, sindroma sagorevanja, depresivnih stanja. Zbog toga je veoma važno uzeti u obzir svoje osnovne resurse: lične, mentalne, biološke. Za ljude koji su u riziku od recidiva mentalnih poremećaja, veoma je važno da budu izuzetno oprezni pri pronalasku načina da stvore sebi zonu udobnosti (što im može predstavljati poteškoću) ali i izlasku iz nje ( može postati okidač za pogoršanje mentalnog stanja.