Magazin
Rođendan ruske votke: "goruće vino" koje je stvorio čuveni Mendeljejev, slavi 158 godina
Događaj koji je poslužio kao povod za neformalni rođendan najpoznatijeg ruskog pića, votke, dogodio se 31. januara 1865. godine. Toga dana u Sankt Peterburgu, Dmitrij Ivanovič Mendeljejev zaštitio je svoju poznatu doktorsku disertaciju na temu "Sjedinjavanje alkohola sa vodom", koju je pripremao čitave dve godine. Ova disertacija i dan danas se čuva u muzeju ovog velikog ruskog naučnika, u državnom univerzitetu Sankt Peterburga.
Ali, kakve veze ima votka sa disertacijom Mendeljejeva? Ovo jako alkoholno piće nastaje mešanjem rektifikovanog (konzumnog) alkohola sa vodom, a za njegovu pripremu se ova smeša filtrira aktivnim ugljem. Kasnije se dodaju i različite biljne tinkture kako bi se napravili razni likeri.
Priprema votke postala je u Rusiji popularna u drugoj polovini 15. veka, i to najverovatnije zbog pojave viškova hlebnih žitarica, koje je trebalo nekako preraditi, a već u 16. veku su se Rusi toliko izveštili, da su ovo "goruće vino", kako su ovaj napitak nazivali, počeli da izvoze. To je, zapravo, bio i prvi izvoz votke u istoriji Rusije. Sama reč "votka" pojavila se čitav vek (a možda i dva) kasnije, izvedena od reči "voda".
Sa razvojem tehnologije proizvodnje votke, njen kvalitet postajao je sve bolji, a napitak dobijao karakteristike ukusa koje su se do danas očuvale. U petrovskoj epohi u Rusiji su se pojavile prve fabrike votke, a od sredine 18. veka njenom proizvodnjom bavili su se veliki zemljoposednici, pa je kvalitet usavršavan sve više i više. Odličnu reputaciju imale su i votke domaće proizvodnje, koje su se proizvodile na imanjima knezova Kurakinovih, grofova Šeremetjevih i Rumjancevih.
Krajem 19. veka po prvi put u ruskoj istoriji donet je državni standard za proizvodnju votke, čemu su kumovala istraživanja poznatih hemičara Nikolaja Zelinskog i Dmitrija Mendeljejeva, koji su ujedno bili i članovi komisije za uvođenje monopola nad votkom. "Mendeljejevska" varijanta votke, koja ima 40 gradi, 1894. godine patentirana je u Rusiji pod nazivom "Moskovska posebna" (koja se kasnije preimenovala u "posebna"). Inače, u Rusiji se nekoliko puta uvodio monopol nad prodajom votke, koji je periodično javljao u periodu Sovjetske vlasti, tokom koje se tehnologija proizvodnje kontinuirano usavršavala, a njen kvalitet se nalazio na najvišem mogućem nivou.
Tradicionalno, jačina votke varirala je od 38, preko 40 i 45, pa sve do 56 gradi, dok danas, postoje posebne vrste votke koje su čak i jače.
