Gubimo 338 izgovorenih reči dnevno, govore studije

Sve je manje svakodnevnih razgovora među ljudima, svi to zapažamo. Takođe, psiholozi su otkrili da, od 2005. godine, prosečna osoba svake godine izgovori manje reči nego prethodne - za otprilike 338 reči manje dnevno. To je ekvivalent godišnjem gubitku od oko 120.000 reči po osobi, što predstavlja hiljade izgubljenih ljudskih interakcija.

"Male promene u svakodnevnom ponašanju se vremenom nagomilavaju. Postepeni pad usmene komunikacije možda nije očigledan iz dana u dan, ali tokom mnogo godina može promeniti način na koji se ljudi povezuju jedni s drugima".

Ukupno, naučnici su utvrdili da je između 2005. i 2019. godine došlo do pada od 28 odsto u broju izgovorenih reči.

"Manje govora znači manje vremena provedenog u povezivanju sa drugima. Ako ljudi vode manje razgovora, mogu da gube i neposredne emocionalne koristi od društvene interakcije, kao i dugoročne koristi od održavanja bliskih odnosa", kažu.

Napominju da studija nije mogla precizno da utvrdi zašto je došlo do opadanja govora, ali se ističe da se period istraživanja, od 2005. do 2019. godine poklapa sa porastom dopisivanja, imejla i društvenih mreža, pa se deo izgubljenih razgovora možda sada odvija digitalno.

"Da li pisana komunikacija pruža iste društvene koristi kao usmeni razgovori, i dalje je otvoreno pitanje koje buduća istraživanja treba da razmotre", kažu naučnici.

Studija je takođe otkrila određene razlike u zavisnosti od uzrasta. Iako su sve starosne grupe pogođene, učesnici stari 25 godina ili mlađi pokazali su znatno izraženiji pad u govoru, verovatno povezan sa većom upotrebom tehnologije.
Naučnici još uvek nisu u potpunosti otkrili posledice digitalne komunikacije i naše sve veće zavisnosti od pisanog teksta i emotikona umesto tona glasa, tempa razgovora i emocionalnih signala.

Naučnici su došli do ovih zaključaka analizom podataka iz 22 studije, prikupljanih tokom 14 godina u SAD, Evropi i Australiji.

U okviru tih studija, snimali su audio-podatke više od 2.000 ljudi, uzrasta od 10 do 94 godine, dok su obavljali svoje svakodnevne aktivnosti.

"Ljudi se oslanjaju na govorni jezik više od 200.000 godina, a još uvek ne znamo da li prelazak na više digitalne komunikacije nosi i društvene troškove. Naši nalazi ističu potrebu da bolje razumemo kako i usmena i pisana komunikacija utiču na usamljenost, zdravlje i blagostanje", naglašavaju stručnjaci, a piše Bi-Bi-Si Sajens Fokus.