Zašto se često budimo u 3 sata ujutru, nauka daje odgovor

Buđenje tokom noći je, u stvari, normalan deo sna. Većina ljudi se kratko probudi više puta, ali obično ponovo zaspi toliko brzo da se toga ujutru i ne seća. Problem nastaje kada ta buđenja traju duže ili se ponavljaju u isto vreme svake noći, pa se sledećeg dana osećate manje odmoreno.

San se ne odvija u jednom dugom, neprekinutom nizu. Tokom noći mozak prolazi kroz cikluse sna koji se ponavljaju i traju oko 90 do 110 minuta. Svaki ciklus obuhvata više faza: lagan san, dubok san i REM fazu (fazu brzih pokreta očiju), u kojoj se javlja većina snova. Većina odraslih prođe kroz četiri do šest takvih ciklusa svake noći. Pred kraj svakog ciklusa san postaje lakši, pa su kratka buđenja verovatnija. Dubok san se uglavnom javlja u prvom delu noći i postaje ređi kako se približava jutro. Zato buđenje u ranim jutarnjim satima nije ništa neobično.

Stres može učiniti da ova buđenja budu mnogo primetnija. U ranim jutarnjim satima telo počinje da se priprema za buđenje, a nivo kortizola, hormona koji utiče da ste budi, postepeno raste. Taj porast je deo prirodnog dnevnog ritma i pomaže nam da se osećamo budnije kako se jutro približava.

Međutim, ako vam je um već opterećen brigama - o poslu, odnosima ili svakodnevnim obavezama, kratko buđenje lako može prerasti u dugotrajno "prevrtanje misli". Noću ima manje ometanja, pa misli koje su tokom dana podnošljive mogu delovati glasnije i teže ih je odgurnuti. Nije iznenađenje što su stres i preterano razmišljanje snažno povezani sa simptomima nesanice i mogu značajno otežati ponovno uspavljivanje.

Svakodnevne navike takođe utiču na to kada i koliko često se budimo tokom noći. Alkohol, na primer, može pomoći da brže zaspite, ali često kasnije remeti san i povećava broj buđenja u drugoj polovini noći. Kofein ima sličan efekat. Čak i kada se unese popodne, može ostati u organizmu satima, čineći san plićim i povećavajući verovatnoću buđenja. Kofein unet i do šest sati pre spavanja može i dalje narušiti san.

I drugi faktori su važni: nepravilan raspored spavanja, odlazak u krevet mnogo ranije nego inače da biste nadoknadili san, izloženost svetlu ili ekranima kasno uveče, kao i spavaća soba koja je previše topla ili hladna - sve to može umanjiti kvalitet sna i povećati noćna buđenja.

Kod nekih ljudi ova buđenja mogu postati deo začaranog kruga i, ako potraju, prerasti u nesanicu. Posle dovoljno noći provedenih u budnom stanju i brigama oko sna, mozak može početi da povezuje noć sa stresom i budnošću, umesto sa odmorom.

Što se više brinete zbog toga što ste budni, teže vam je da ponovo zaspite. Male navike mogu dodatno ojačati ovaj obrazac. Na primer, gledanje u sat tokom noći može povećati frustraciju i dodatno razbuditi mozak.

Male promene u rutini mogu pomoći telu da uspostavi stabilniji ritam. To se često naziva higijena sna - skup navika koje podržavaju zdrav san. Održavanje istog vremena buđenja, čak i posle loše noći, pomaže da se "podesi" biološki sat i stabilizuje obrazac spavanja.

Vreme za opuštanje pre odlaska u krevet, ograničenje unosa kofeina i alkohola u kasnijem delu dana, kao i stvaranje mirnog okruženja za spavanje, takođe mogu smanjiti noćna buđenja. Ako dugo ležite budni, može pomoći da nakratko ustanete i uradite nešto opuštajuće dok ponovo ne osetite pospanost. To pomaže da se prekine veza između kreveta i budnosti.

Upravljanje stresom tokom dana takođe ima veliki značaj, jer smanjuje verovatnoću da u krevet odete već napeti i budni. Iako buđenje u 3 ujutru može delovati uznemirujuće, povremeno buđenje tokom noći je prirodan deo sna. Razumevanje onoga što se dešava u telu, kao i uticaja stresa i svakodnevnih navika, može učiniti te noćne trenutke manje zabrinjavajućim, piše Sajans Alert.