Magazin
Da li AI ugrožava naše kritičko mišljenje? Zavisi kada je koristimo, kaže studija
Ako vam je prva reakcija da odmah uključite AI četbot kad naiđete na težak zadatak, možda bi trebalo da se zaustavite. Nauka pokazuje da upravo taj trenutak odluke pravi najveću razliku u tome kako AI utiče na naše razmišljanje i sposobnosti traženja rešenja - jer iako može da pomogne, u nekim slučajevima nam čini "medveđu uslugu".
Mnogi od nas se sve češće oslanjaju na veštačku iteligenciju kada želimo da ubrzamo neki zadatak, ali izgleda da efekat koji ima na nas nije uvek isti, te se postavlja pitanje: Kada je najbolje uključiti veštačku inteligenciju u proces razmišljanja?
Odgovor pruža nova studija sa Univerziteta u Čikagu, u kojoj je oko 400 učesnika koristilo AI da bi rešili isti zadatak. Morali su da zamisle da su članovi gradskog veća i da, na osnovu sedam različitih dokumenata, donesu odluku o predlogu kompanije za rešavanje zagađenja vode. Bili su podeljeni u više grupa, u zavisnosti od vremena koje imaju na raspolaganju i trenutka kada mogu da koriste AI četbot (odmah, tokom celog zadatka, tek na kraju ili uopšte ne). Na kraju su morali da napišu esej u kojem objašnjavaju svoj stav.
Kada je AI bila najkorisnija
Kada su istraživači analizirali rezultate, pokazalo se da su najbolje prošli oni koji su imali dovoljno vremena za rad (30 minuta) i koji su AI koristili tek u kasnijoj fazi rada. Njihovi tekstovi su imali bolje argumente, bili su bogatiji referencama i uključivali su više različitih perspektiva.
S druge strane, najbolje pamćenje informacija pokazali su oni koji uopšte nisu koristili četbot. To sugeriše da oslanjanje na AI može da pomogne u formulisanju odgovora, ali ne nužno i u dubljem usvajanju gradiva. Istovremeno, učesnici koji su AI uključili kasnije u proces pokazali su najmanji stepen jednostranosti u argumentima, što znači da su bolje sagledavali problem iz više uglova.
Ovi rezultati se uklapaju u podelu na "sporo" i "brzo" razmišljanje. Sporo razmišljanje podrazumeva da se čovek zadrži na problemu, analizira ga i postepeno gradi razumevanje, dok se brzo oslanja na prečice i već gotove obrasce. Kada ljudi prvo sami prođu kroz zadatak, oni aktiviraju upravo taj spori, analitički režim - i zato kasnija pomoć od AI daje bolje rezultate.
Međutim, u realnim uslovima često nema dovoljno vremena za takvo razmišljanje. Kada su učesnici imali samo 10 minuta, najbolje su prošli oni koji su AI koristili od samog početka. To pokazuje da veštačka inteligencija može da bude koristan alat kada je brzina važnija od dubine, ali istovremeno nosi rizik da se korisnik previše osloni na već ponuđenu strukturu i time ograniči sopstveni način razmišljanja, prenosi "Sajens njuz".
Dakle, nije problem u tome što koristimo AI, već kako ga koristimo. Ako želite kvalitetnije i samostalnije razmišljanje, najbolje je da prvo sami pokušate da razumete problem, pa tek onda uključite četbot. Ako ste pod vremenskim pritiskom, AI može da pomogne da se brže dođe do rešenja, ali kvalitet završnog rešenja nije zagarantovan. Naučnici smatraju da će sposobnost da prepoznamo ovaj balans postati jedna od ključnih stvari u budućem radu sa veštačkom inteligencijom.
Live
